Klubovi postaju tzv. kulturni centri
Nema štete, nema ni koristi
Osveštavanjem vode, molitvama, himnom „Bože pravde“ i duhovnom besedom protonamesnika parohije u nedelju, 10. jula, u Štutgartu je i zvanično otvoren Srpski kulturni centar, koji se do februara ove godine zvao Klub Jugoslovena.
– To vam je moda koja je ovde zavladala. Razni klubovi otvaraju srpske kulturne centre, pa tako još dva slična postoje u blizini Štutgarta – kaže za „Blic Evropu“ Boško Marić, bivši predsednik Kluba Jugoslovena.
Prema njegovim rečima, SKC u Štutgartu u stvari nije registrovan u sudu, već i dalje radi pod starim nazivom Klub Jugoslovena.
Slobodan Marković, direktor novosnovanog SKC u Štutgartu, to odlučno demantuje i navodi da je Nemačka pravna država koja tako nešto ne bi dozvolila.
Bez obzira na to da li je centar registrovan ili ne, postavlja se pitanje da li ekspanzija takozvanih srpskih kulturnih centara u Nemačkoj Srbima i Srbiji šteti ili koristi? Mogu li se takvi centari uopšte porediti sa jedinim Srpskim kulturnim centrom u Parizu koji podržava i finansira država. Na otvaranju takvog centra u Štutgartu ostalo je zabeleženo da je predsednica Društva „Morava“ iz Štutgarta Vera Gregović pozdravila otvaranje Srpskog kulturnog centra, istakavši da je presrećna što su i Srbi u ovom nemačkom gradu dobili svoj centar. Ona je tada izrazila nadu da će se Centar iz Štutgarta, iako je tek u povoju, vrlo brzo približiti SKC-u u Parizu.
Na pitanje može li se centar zaista približiti SKC-u u Parizu, Slobodan Marković izjavio je da je to moguće jer sledeće nedelje otvaraju i biblioteku, a organizovaće i izložbu srpskog slikara naivca koji živi u Štutgartu.
– Skoro smo organizovali i Svesrpski sabor, a svrha Centra je ne samo da predstavlja našu zemlju kako Nemci više ne bi mislili da su Srbi divljaci i necivilizovani, već i da okuplja našu omladinu – naveo je Marković.
Marković kaže da za osnivanje Centra nisu tražili novac i od onako osiromašene Srbije, ali da su dobili moralnu podršku od Ministarstava dijaspore, kulture, prosvete, Matice iseljenika Srbije…
– Za ovakve centre najbolje je da država bude osnivač, međutim, zbog besparice u državnoj kasi, mi ne učestvujemo, nego udruženja samostalno menjaju ime u srpske kulturne centre. Oni su to samo terminološki, ali ne i po formi i sadržaju koje bi takvi centri trebalo da imaju. Smatramo da je dobro da se takvi centri osnivaju, ako ne pod okriljem države, a ono pod okriljem crkve, kao što je to na primer slučaj u Berlinu. Međutim, centri koje osnivaju sami klubovi nemaju mnogostruku funkciju koju na primer ima jedini SKC u Parizu, a to je da uspostavlja privrednu saradnju sa zemljom u kojoj se nalazi, da predstavi srpska naučna i kulturna dostignuća, promoviše turizam Srbije – kaže za „Blic Evropu“ Aleksandar čotrić, zamenik ministra dijaspore Republike Srbije.
Po njegovim rečima, to ministarstvo je ranije i zvanično tražilo od Ministarstva inostranih poslova da se slični centri otvore u Štutgartu, Cirihu i Beču, a skoro su podneli inicijativu da se oni otvore i u Skoplju, Zagrebu i Temišvaru.
Ništa bez aktivne pomoći države
U suštini, država nema ništa protiv toga da klubovi i pojedinci otvaraju sami te centre, međutim, bez podrške države, oni ne mogu da zamene osmišljeno delovanje države. Na primer, setimo se samo španskog princa koji po svetu promoviše i otvara kulturne centre svoje zemlje, uostalom, bio je i u Beogradu na otvaranju takvog centra. Za razliku od Srbije koja zvanično ima samo jedan kulturni centar u Parizu, Rusija ih u svetu ima 70 – navodi čotrić.
