Kneginja Jelisaveta Karadordevic, cerka kneza Pavla i grcke princeze Olge, potomak je mlade loze Karadordevica. Iako je bila cerka prognanog kneza, titula joj je omogucila ulazak na velika vrata evropskog i svetskog džet-seta. Veza sa legendom Holivuda, glumcem Ricardom Bartonom i brak sa peruanskim premijerom Manuelom Ulouom govore u prilog tome. Danas živi u Beogradu, piše bajke za decu, subotom kupuje na Kalenicu i pored novolansiranog parfema „E“, koji proizvodi u Srbiji, namerava da proširi biznis.
* Da li vam je Beograd nakon Njujorka dosadan?
Ne. Ovde je mnogo interesantnije. Svaki dan se dešava nešto zanimljivo. Svi me prepoznaju na ulici. Kada idem da uramljujem slike, vlasnik mi ne dozvoljava da platim. Toga nema nigde u svetu. Takve situacije me zaista dirnu. Na pijaci mi svaki put nešto poklone. Ni taksisti ne žele da mi naplate, ali ja insistiram, jer znam da ljudi nemaju. Ljudi ovde imaju dušu, kao nigde na svetu.
* Je li vam titula kneginje koristila u Americi?
I da i ne. Kada sam osnovala fondaciju, pre dvanćst godina, titula je bila dosta korisna. Ranije ne. Za vreme komunizma su me u Americi pitali zašto koristim rec kneginja. Govorili su mi: „To nema smisla kada Jugoslavija nije monarhija“. Ne dopada mi se kada su ljudi servilni prema meni, tako da izbegavam da koristim titulu. Odrasla sam u Africi i bila sam divlje dete. Teško mi pada da se ponašam kao neko ko zaista nisam. U školi u Francuskoj su me tretirali kao važniju od sebe zbog porekla. To mi je teško padalo i osecala sam se nelagodno. Posle dugog vremena, u Americi sam prihvacena kao osoba, a ne kneginja. Amerika mi je bila velika lekcija u životu.
* Da li biste za sebe mogli da kažete da pripadate, ili da ste pripadali džet-setu?
Putujem džetom, ne znam da li je to džet-set. Šalim se. Ne volim takvo društvo. Svuda se družim sa svima. Živela sam na najrazlicitijim mestima – od Afrike, preko Amerike, do Pariza i Londona, ali u diskoteke nisam išla zato što mi se muzika ne dopada, a ne zato što pripadam džet-setu. Poznajem mnogo ljudi koji su poznati i mnogo ljudi koji to nisu. U Srbiji se jedino ne družim sa politicarima.
* Ipak medu džet-setom u Americi, a narocito medu muškarcima. Bili ste obožavani?!
Hvala Bogu. Svaka žena treba da ima obožavaoce. Kada se moj sin ženio, pre dve godine, rekla sam mu: dacu ti samo jedan savet i više se nikada necu mešati u tvoj brak. Broj jedan u tvom životu je tvoja žena. Ako medu prijateljima i poznanicima imaš one koje ona ne voli, udalji ih od sebe. Samo me je pogledao svojim velikim ocima. Posle godinu dana Stefani mi je rekla: „Moj brak je divan, i ja sam vašem sinu uvek broj jedan“. Verujem da kada je žena srecna, uvek ce biti mira u braku. Ukoliko se muškarac ponaša kao diktator, zajednica je osudena na propast. To je moja filozofija. Žena je okosnica svake porodice.
* Jedno vreme bili ste i u vezi sa glumcem Ricardom Bartonom?
On je bio vrlo šarmantan, ali, nažalost, alkoholicar. Posle tri meseca zakljucila sam da ne želim više da vodim takav život. Ostavila sam ga jedne veceri u bolnici. Toliko je bio pijan, da sam pozvala hitnu pomoc. Kada se probudio, bio je besan. Sedeo je u gacama, a oko njega su bila tri bolnicara, da ne bi mogao da pobegne. Mahnula sam mu i to je bio kraj.
* Recite nam nešto više o svojim brakovima. Prvi put ste se udali u dvadeset trecoj godini?
Pobegla sam od kuce. Morala sam da pronadem sebe. U Parizu sam se osecala kao strankinja. Roditelji su bili divni, ali vec stari, pa nisu mogli da razumeju šta mi je potrebno. Želela sam da radim, ili da idem na studije. Moj otac je bio protiv toga, jer se plašio da cu se na Sorboni možda družiti sa komunistima, koje je izrazito mrzeo. Odlucila sam da odem od njih. Naišao je covek u koga nisam bila zaljubljena, ali koji mi je ponudio avionsku kartu za Ameriku. Posle tri dana sam se odlucila da idem. Godinu dana kasnije udala sam se za njega, a možda i nisam morala. Onda sam dobila decu. Cim dobijete dete, postajete rob. Mnogo sam ucila, iako nisam studirala.
Život mi je bio najbolja škola.
* Drugi put ste se udali za Nila Balfura, koji je ujedno pisac poznate biografije vašeg oca kneza Pavla?
Sa njim i danas imam dobre odnose.
* Treci brak je bio sa peruanskim premijerom, Manuelom Ulouom?
On je bio inteligentan, ali vrlo loš covek. Godine 1987. tražio je dozvolu od premijera Ribicica da me dovede ovde, kao svoju ženu, i on to nije mogao da mu odbije. Tako sam se vratila. Probila sam led i bila ovde dvanćst puta, pre nego što se bilo ko drugi iz dinastije usudio da dode. Kada sam shvatila da je moj muž loša osoba, odlucila sam da ostanem u svojoj zemlji. On mi više nije bio važan. Cudno je, život vam baci loptu i vi mislite da je to lopta, a onda shvatite da je to golub ili cvet. Sve je iluzija.
* Imate dve cerke i sina. Starija cerka je glumica Katarina Oksenberg, koju naši citaoci pamte po ulozi iz serije „Dinastija“?
Upravo je dobila drugu cerku. Jedna ima jedanćst, a druga skoro godinu dana. Želela je da me poseti u julu, ali su joj, nažalost, iskrsle neke obaveze. Mislim da ce ipak doci za Božic, sa mužem i cerkama. Trenutno ništa ne radi, jer joj je beba mala. Osim toga, ako nemate šesnćst godina i niste plavuša, u Holivudu je teško naci posao. Moja mlada cerka Kristina je najinteligentnija od svih. Bavi se novinarstvom i vrlo je lepa. Sin Nikola je najmladi, nedavno se oženio i ocekuje prvo dete.
* Kristina je napisala knjigu, „Kraljevsko plavo“, u kojoj o monarhiji piše u izrazito negativnom kontekstu?
Smešna i ironicna knjiga, ali mislim da ovde nije bila dobro prevedena. Mnogi su pogrešno shvatili da joj je cilj bio da mene prikaže u vrlo lošem svetlu. Ali, nije tako. Kristina je analiticna i voli da provocira ljude. Nas dve smo zajedno pisale i clanke o modi, koji su bili vrlo duhoviti. Trenutno živi na Long Ajlendu. Bila je udata za slikara, ali se razvela i sada živi s drugim muškarcem.
* Vaš sin Nikola je bankar?
Nedavno je dobio otkaz, jer su banke svuda u svetu u vrlo lošoj poziciji. Rekla sam mu da treba da dode ovde i zapocne neki posao. Ipak je to za sada neizvodljivo, pošto ne zna ni rec srpskog. Gledacu da malo i ja poguram stvari.
* Okosnica radnje u knjizi „Zoe“ Mome Kapora je život jedne naše princeze u egzilu. Da li je o vama rec?
Ne. Momu Kapora sam upoznala u Njujorku, kod jedne zajednicke prijateljice. To je bilo toliko davno da više i ne mogu da se setim.
Sreli smo se samo jednom. On je pisac i ima bujnu maštu. A kakva je knjiga?
* Divna!
Moracu da procitam tu knjigu. Tada nisam znala ni rec srpskog.
* Rodeni ste u Dvoru na Dedinju. Danas vas tamo nema?
Pojma nemam zašto je to tako. Do 17. jula prošle godine sam za Aleksandra bila najbliži rodak. Ja sam ta, koja ga je sacekala na ćrodromu kada je došao. Dan kasnije je bio besan zato što sam prisutvovala konferenciji za štampu. Rekao je: „Ona sa nama ne sme da bude u javnosti ni deset minuta ili cu poceti da joj se svetim“. Dajem vam rec da je bilo tako.
* Znate li razlog takvog ponašanja?
Nesreca ljubomornih ljudi je njihov, a ne moj problem.
* Vaši roditelji knez Pavle i kneginja Olga, kao i brat, knez Nikola sahranjeni su u Švajcarskoj. Da li ste tražili dozvolu SPC da njihove posmrtne ostatke prenesete u Hram svetog đorda na Oplencu?
Knez Aleksandar i ja pitali smo patrijarha Pavla možemo li da ih sahranimo ovde i još uvek nismo dobili odgovor. Znam da je patrijarh bio kod Aleksandra (Petrovog) i on mu je rekao: „Ne“. Predsednik krunskog saveta, gospodin Acovic, rekao je da za njih nema mesta u toj crkvi i da moramo da tražimo drugu. To nije korektno, jer je kralj Petar I izgradio grobnicu za celu familiju. Situacija je veoma glupa. Nisam besna, ali cu upotrebiti svu svoju energiju da problem rešim. Necu da patim zbog nepravde.
* Kucu vaših roditelja u Parizu kupila je Madlena Zepter?
Kucu posle renoviranja još uvek nisam videla. Pitacu Madlenu da je obidem, kada odem u Pariz. Kuca je sagradena 1920. godine i bila je u veoma lošem stanju kada smo je prodali. U tu kucu nikada nije ulazilo sunce, pa mi je izgledala uvek vrlo tužno.
* Jeste li odlucili gde cete živeti, u Srbiji ili Americi?
Bicu verovatno i tamo i ovde. U Njujorku imam stan. Želja mi je da odavde izvozim kozmetiku tamo, ali je to komplikovano zbog poreza.
* Hocete li imati podršku naše vlade?
Naše vlade??? Vi se sa mnom šalite?. Iako sam kneginja, naucila sam da kroz život idem sama, jer sam prihvatila da ljudi cesto govore:
„Ne!“. Bolje je posao raditi na svoj nacin i ne moliti za usluge.
* Imate li nameru da objavite svoju biografiju?
I to se sprema. Skoro je gotova. Nisam želela da pišem sama o sebi, vec sam podatke dala biografu iz Amerike.
