Уводно слово дала је гђа др Љиљана Никшић амбасадор пројекта о Јасеновцу а потом се обратила амбасадорка Израела у Србији, гђа Алона Фишер Кам, која је истакла да ова књига има велики значај јер доноси правду жртвама логора Јасенвоац које су према њеном мишљењу двоструке жртве: прво су биле жртве у логору, а сада су жртве ћутања. „Прича о Јасеновцу игнорисана је у свету дуги низ година, зато што није постојало воље, зато што усташки режим није оставио документа али и због тога што је јако мало њих преживело логор и испричало своју причу…
Вредно дело на 700 страна, приредио је проф. др Гидеон Грајф, водећи историчар Института за истраживање и документацију Холокауста “Шем Олам” из Израела, у свету најпознатији истраживач логора Аушвиц, Јасеновац, Мајданек. Професор Грајф је и овог пута поновио оно што је већ изјавио на отварању изложбе “Јасеновац, право на незаборав” у Њујорку, да је јасеновачки логор био стравичнији и од Аушвица, да број жртава прелази 750.000 и да су усташе примениле 57 начина мучења према српским логорашима, што је детаљно описао у монографији.
Књига представља мултидисциплинарну студију у којој је познати експерт за изучавање фабрика смрти, логора у Другом светском рату, г. Гидеон Грајф, урадио компаративну анализу Аушвица и Јасеновца. У њој се потврђује теза историчара из Израела и других земаља света да Јасеновац није био радни логор већ логор смрти. Јединственост овог историјског дела у светским размерама огледа се у њеном садржају, где се поред копија налазе и аутентични документи из тог периода, али и детаљне анализе. Значај књиге Јасеновац – Аушвиц Балкана аутора Гидеона Грајфа је и у томе што се осврће на проблем порицања “холокауста” од неонацистичких група данас, са циљем ширења антисемитизма у Европи и свету.
Гидеион Грајф саопштио је рекао да је његово дело комбинација прошлости, садашњости и будућности: “ Желимо да ова планета и овај свет постане боље место за нашу децу. То је најчистија жеља у људском бићу, али док год постоје убице, али и они који се диве и подржавају деструктивни хорор свих облика идеологија мржње, то не може да се догоди – истакао је Грајф и додао да је Јасеновац тотално разбио сва морална начела човечанства и хуманости… Волео бих да посветим ову књигу у знак сећања на српске, јеврејске, ромске и друге жртве, они су утихнули, немају глас, ми морамо да будемо њихов глас и да говоримо у њихово име, како би сећање на њих преживело…
Моше Хаелион, председник преживелих логораша “Аушвица”, у деведесет и шестој години живота, дошао је први пут од Другог светског рата на ове просторе управо на промоцију овог дела на 63 Међународном сајму књига.. Рођен је у Солуну, у Грчкој, у граду из кога је 90 процената Јевреја одведено у Аушвиц. Већина њих су, како је рекао, убијени, а други су били поробљени и изложени нехуманим условима.
– Ја сам преживели логораш Аушвица и других наци-логора. Данас сам дошао да поздравим преживеле из Јасеновца и да им дам подршку. Желим да наставимо сећање и да будемо глас оних који нису преживели, посебно деце. Колико знам овај усташки камп је био једини у окупираној Европи који је био специјализован за децу. Чак ни нацистичка Немачка није имала такве логоре. У борби против порицања антисемитизма, злочина али и као људска бића дајемо подршку антифашистичкој борби и тражењу историјске истине и правде – истакао је Хаелион, и потписао петицију кампање “Стоп ревизионизму”, а затим позвао “стоп ревизионизму, док год смо живи сећаћемо се и борити”.
Изложба Јасеновац – право на незаборав је пратећи део ове промоције и Међународног сајма књига, Организована ове године у Уједињеним наицјама у Њујорку, поводом обележавања “Међународног дана холокауста”, прва је изложба експерата из седам земаља, која је уприличена 72 године након “Другог светског рата”. Главни циљ изложбе јесте неговање сећања на српске, јеврејске, ромске и антифашистичке жртве холокауста у логору Јасеновац, који је један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора за истребљење из Другог светског рата. У књизи је обухваћена и ова изложба а наш прослављени вајар Љубиша Манчић заузима са својим радоивма једно од почасних места.
фото: Ђорђе Ж. Дуњић