КЊИГА „НА МЕГДАНУ“-ЕПИКА О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ
Милан Р. Косановић
Пре неколико месеци објављена је књига Милана Р.Косановића „На магдану“-епика о Новаку Ђоковићу.
Књига је изузетно лепа и саткана од песама посвећених нашем тенисеру, који у свету не представља само себе, већ и Србију.
Пратећи његове мечеве, труд, зној, Милан Р.Косановић врло речито, сликовито, са великим патриотизмом преноси све оно што се дешава на терену, али и даје свој сопствени суд. Оштро критикује све они који га саплићу, али у својим стиховима пружа и подршку када је потребно.
Као што и сам Милан Р.Косановић каже у уводној речи:
„У лику Новака Ђоковића, препознао сам искреног, вриједног, младог човјека. Он је борбен, срчан, жељан успјеха. На спортским теренима бори се као лав. Али Новак Ђоковић није само обичан, тријумфујући тенисер. Он је изданак наше домовине који на сваком кораку показује љубав према свом народу.
Без икаквог страха, многим моћницима Новак отворено казује, да су српски народ неправедно бомбардовали 1999. године, без повода и одобрења Савјета безбедности УН.
Новак Ђоковић брзином риса, снагом дива, чврстином гранита, погледом орла и видом сокола, херојски игра тенис и уједно брани и истину о своме, нашем народу, из кога црпи снагу, вољу и жељу за побједом. Приказује и показује то поносно на свим свјетским, спортским теренима играјући тенис као и у својим изјавама за медије. Залагањем, радом,тренинзима и вјежбом Новак је исковао лик најбољег тенисера на свијету. Својом срчаности, борбености, умијећем, витешком борбом и родољубљем, као да наплаћује дуг за све неправде учињене нашем напаћеном народу. Зато и сав српски народ, у сваком мечу дише рекетом Новаковим.
За мене је сваки Новаков тријумф највиши узвишени чин љубави према своме народу. Управо тако доживљам Новака Ђоковића, великана српског народа.
…Кратко бих написао о Новаку још: лик хероја, осмијех анђела, врхунски свјетски тениски АС, врхунски спорташ, велики хуманиста, млади човјек широког срца!!!
Може ли то бити уткано у једном човјеку???
МОЖЕ, ТО ЈЕ НОВАК ЂОКОВИЋ!!!
Велико дијете, због којега сва дјеца Србије желе да у руке узимају рекете.
ЖИВИО И ЈОШ ДУГО ОСВАЈАО СВЈЕТСКЕ ТУРНИРЕ! И ВЕЛИКУ НАМ РАДОСТ ПРИРЕЂИВАО…“
Иначе и сам Милан је кроз свој изузетно тежак живот показао да су упорност и храброст најлепше врлине човека.
Позивам све добре људе да контактирају господина Милана Р.Косановића на
фб: https://www.facebook.com/milan.kosanovic.395?fref=ufi
и купе књигу „На мегдану“ и на тај начин му помогну да даље пише и ствара, јер друга књига о Новаку Ђоковићу је већ написана, али чека финансијска средства
Препоручујем од срца
Српска књижевница Гордана Павловић
БИОГРАФИЈА
Милан Косановић, рођен 12. јула 1947.године, од мајке Милке, рођене Вукас, и оца Раде, као осмо дјете, четврто мушко у једном сеоцету Косановић брдо. Основну школу завршио сам у родном селу Јања Гори, а осмогодишњу од петог до осмог разреда у Плашком. Наставио сам школовање у Жељезничкој индустријској школи у Српским Моравицама, гдје сам завршио занат стројобравара.
1967. године и исте године отишао на одслужење војног рока у ЈНА, у Ловран, Пулу и Битољ. По одслужењу војске запослио сам се на електрификацији пруге Загреб-Београд и убрзо настарадао на послу.Остао сам без лијеве шаке и лијеве ноге готово до кука.Нисам се предао. Завршио Вишу школу за Организацију рада. 1975. када сам се и оженио са Драгицом Крнић, сада Косановић. Исте године уписао сам Економски факултет. 1977.г. рађа нам се прва кћерка Соња, затим 1978.друга кћерка Милка. Студирам Економију и похађам паралелно Републичку политичку школу. Укључујем се у рад разних инвалидских, спортских и политичких организација. Возим ауто-рели. Постижем екипно прво мјесто на Сутјесци 1984. год. са СДИ „ХРАБРИ“ Загреб. Почиње рат. Прве могућности одлазим у Инвалидску мировину. У жељи за бољим животом и слободом долазим у Београд, гдје и данас живим. Овдје смо направили кућу, кћери су завршиле Мастер студије. Створиле своје породице. Оперисао сам Анеуризму Абдоменалне Аорте 2011. Хвала Богу остајем жив. Уз помоћ и подршку породице, а нарочито унучице Саре брзо се опорављам. Опет радост дође у нашу кућу, млађа кћерка доноси те године 08. децембра на свјет сина Луку, затим 05. аугуста 2014. кћерку Лену. Поново радост у нашој кући 2015. Сара добија сестрицу Ему. Иако сам у трећем животном добу, још функционишем и полако пишем пјесме и припремам нове књиге.
До сада сам објавио две самосталне књиге „Завичај у души“ и „Завјет крајишких рана“ и приредио сам зборник „Са олтара родне груде“, чији је приход од продаје намењен обнови цркве Ваведења пресвете Богородице у Плашком. Моје песме и приче су објављене у неколико зборника и антологија.
Када мајка гледа свога сина
низ образ јој суза среће кане,
у срцу јој и души милина,
погледом га прати куд год крене.
Није лако мајци првога на свету,
ал’ је срећна, гледа га ка’ Бога,
цара,краља, ка’ икону свету,
тако мајка гледа сина свога.
Топло срце има мајка свака,
јер на срцу носила га своме,
али мајка што роди првака,
препоносна она је дабоме.
Жртвовала се је жртвом мајке,
њих тројицу што је породила,
читала им у кољевци бајке,
сад се њима свјетом прославила.
Данас мајка слуша име сина,
цјелим свјетом оно одјекује,
у глави јој за све је тишина,
име Ноле она ослушкује.
Срећна мајка присјећа се често,
колико се чарапа напрала,
љубила би свако оно мјесто,
гдје је блато с патика скидала.
Како му је рекет паковала,
од када је почео играти,
колико је суза исплакала,
док се с оцем са пута не врати.
Није тада могла ни слутити
једном да ће и тај дан јој доћи,
да првака свијета ће гледати
и са њиме цијели свијет проћи.
Види тачку свјетлу свог живота,
мајка му је ал’ капу му скида,
радна дјеца рода племенита
и више их воли од очињег вида.
Побједник је живота мајка Ђоковића,
пресретна, важна што их прати срећа,
таква једном бјеше мајка Југовића,
само вријеме знаде која ли је већа?
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Vesti
