B. Đorđević
U svečanoj sali Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Berlinu, na Vedingu, održana je promocija knjige za decu, pod nazivom “Mika”, autorke Jelene Angelovski, o kojoj su “Vesti” već pisale. Jelena je koordinatorka dopunskih škola na srpskom jeziku za Švajcarsku, i ujedno nastavnica dopunske škole na srpskom jeziku u Cirihu. Ovim dečjim romanom, autorka je želela da predstavi odrastanje srpskog dečaka u dijaspori, i da odgovore na turbulentne pubertetske izazove, na originalan i duhovit način. Pored talenta za pisanje i pronicljivosti da se zaroni u dubinu dečje duše, Jelena Angelovski je dobro osmišljenom interaktivnom promocijom, izazvala veliko interesovanje svih generacija u prepunoj sali Crkve Sveti Sava. Promociju je priredila Crkve Sveti Sava na Vedingu, uz pomoć učiteljica Dopunske škole na srpskom jeziku, a u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Marije Aleksić i Mirjane Stefanović.
Šarolikost gostiju
Autorka romana je govorila o dosadašnjim promocijama, kao i inspiraciji za pisanjem.
– Već smo imali promocije u Frankfurtu, Trstu, Cirihu, u Srbiji. Ova promocija je zaista bila posebna, jer je izuzetno posećena, i brojni prisutni, i deca i roditelji, sve vreme su sa velikim interesovanjem pratili prezentaciju. Posebno me je obradovala šarolikost gostiju, od najmlađih do najstarijih. Između nas se odvijao i živ razgovor, što mi govori da im je i bilo zanimljivo. Na ideju da napišem jednu ovakvu knjigu navela me je Vladislava Vojinović koja je i urednica knjige za ediciju Azbučni red u “Službenom glasniku”, o odrastanju naše dece u inostranstvu. Živeli smo u Pančevu, gde sam radila kao nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi, a od pre šest godina smo u Cirihu, gde vodim dopunsku školu na srpskom jeziku. Imala sam šest grupa učenika kojima sam predavala, a od kako sam koordinator, vodim još tri grupe. Svako naše dete u dijaspori koje redovno pohađa dopunsku školu na srpskom jeziku, zaslužuje veliko poštovanje, jer pohađanje nastave nije ni malo lako organizovati i tome se posvetiti. To je izraz velike volje i želje da se nauči maternji jezik, što je veoma važno, a i mi nastavnici umemo to da cenimo – rekla je Angelovska.
Pun pogodak
Porodica Žarevac prisustvovala je promociji u punom sastavu, učenici Sava i Sara, tata Marko i mama Ivana, kao i mlađi rođak. Marko smatra da je ova promocja knjige pun pogodak.
– Ovo su prave vrednosti koje treba negovati, i treba ih što češće organizovati u našoj zajednici. Dobro bi bilo da se dalje nastavi u smeru edukacije koji kod nas ovde u Berlinu sprovodi učiteljica Marija, a i mi roditelji se trudimo da doprinesemo koliko god je moguće radi ostvarenja zajedničkog cilja. U Srbiji sam radio kao terenski komercijalista za jedno poljoprivredno društvo, a po struci sam poljoprivredno-veterinarski tehničar. Supruga je najpre dobila posao u Berlinu, pa smo se odlučili da se oprobamo i ovde u tuđini. Imamo veliku sreću da je srpska zajednica u Berlinu ovako brojna i da imamo velike mogućnosti druženja sa našim ljudima, a to je za našu decu izuzetno važno. Ovde radim u pošti, a supruga Ivana je u medicinskoj struci, sa diplomom Visoke medicinske škole iz Ćuprije. Intenzivno se družimo sa našim ljudima ovde u Berlinu, i trudimo se da sa njima provedemo što više slobodnog vremena – rekao je Marko Žarevac.
U Kruševcu je društvo
Učenik šestog razreda, dvanaestogodišnji Sava Žarevac je govorio o odlascima u maticu.
– Mnogo nam je zanimljivo u srpskoj školi i baš je lepo. Imam drugara iz Srbije i u srpskoj i u nemačkoj školi, i često se družimo i posle škole. Došli smo pre 7-8 godina iz sela Obrež kod Kruševca. Svake godine više puta idemo u Srbiju, tamo su nam baba i deda, i puno starog društva. Lepše nam je bilo tamo, ali se i ovde dobro snalazim – podelio je svoje utiske Sava.
Iz Banjaluke do Berlina
Lana Jaramaz je prvu godinu u srpskoj školi u Berlinu, ali je odmah krenula u treći razred.
– Dobro nam je došla ova promocija knjige, trudila sam se da razumem sve što nam je autorka govorila, ali nije bilo jednostavno. Razumela sam da ima neki zaplet u knjizi, i interesantno je kako se dolazi do rešenja. Odmah sam krenula u treći razred u srpskoj školi, pošto sam od mame već dobro naučila srpski. Mnogo sam srećna što postoji jedna takva škola ovde u Berlinu, i uvek rado dođem nedeljom na časove da se družim sa drugom našom decom i nešto naučim. Pogotovo volim kada nešto recitujemo. Do pre četiri godine smo živeli u Beču, i jednako mi se dopadaju i Berlin i Beč – rekla je Lana. Lanina mama, Suzana Jaramaz, sasvim je zadovoljna utiskom koji je ova promocija ostavila na njenu ćerku, kao i njenim uživanjem u redovnom druženju i učenju sa drugom srpskom decom u dopunskoj školi na srpskom jeziku u Berlinu. Put je vodio iz Banjaluke, preko Beča, gde joj se pridružila i Lana, do Berlina.
– Ja sam iz Banjaluke, a Lana je rođena u Beču. Završila sam žurnalistiku, a onda i master za međunarodne odnose i komunikaciju u Banjaluci, i u Berlinu se bavim marketingom i odnosima s javnošću – rekla je Suzana.
Nigde kao u domovini
Porodica Popović, Danijel, Vesna i Vuk, sa rođakom Filipom Vasiljevićem, takođe su prisustvovali promociji. Iako ih je obradovala ova promocija, kao i mogućnost da Vuk redovno pohađa i srpsku školu, Popovići ne kriju da su posle nekoliko godina života u Berlinu, zaključili da je život ipak najlepši u Banjaluci i da se polako kristališe plan o skorom povratku.
– Ja sam već šest godina, a supruga i sin četiri i po godine u Berlinu, a došli smo iz Banjaluke. Kao i tamo, sada ovde radim kao električar, na održavanju stambenih objekata. Donekle održavamo kontakte sa našim ljudima, ali je naša zamisao da se ipak vratimo u Banjaluku. Plašimo se, ako ostvarimo mnogo prisnih prijateljstava, da će nam rastanak mnogo teže pasti, pa smo tu malo suzdržani. Nismo još precizirali datum povratka, ali za otprilike nekih godinu dana. Ukratko, nismo srećni ovde u Berlinu, nedostaju nam naša porodica, naš grad, naše selo, praznici sa porodicom – iskren je Danijel.
Kupovina “Vesti” kao zadatak
O svom pređašnjem životu u inostranstvu, Danijel posebno ističe iskustvo iz Frankfurta.
– Meni ovo nije prvi boravak u inostranstvu, jer sam već kao devetogodišnjak sa roditeljima proveo dve godine u Frankfurtu, sredinom devedesetih. Imao sam tada važan zadatak, da mom tati svakodnevno kupujem “Vesti” na kiosku – kaže nam Danijel.
Čuvaju naše običaje
Vesna Popović je govorila o svojim utiscima sa promocije.
– Nosimo prelepe utiske sa ove promocije, a ovakvi događaji su izuzetno važni pre svega za našu decu, jer su usko vezani za naš jezik. A i za nas roditelje izuzetno je važno da održavamo veze sa našim jezikom. Ako bi nam samo posao i egzistencija bili važni, i ako bismo gledali samo finansijsku stranu, sigurno se ne bismo nikad vratili. U Banjaluci nas svakako čeka puno izazova. Ali važno nam je da naš Vuk odrasta sa svojom porodicom i sa svojim rođacima. Pokušavamo da što više zadržimo od naše srpske kulture i tradicije. Nemački jezik još nisam savladala pa još uvek ne radim, iako sam diplomirani socijalni radnik. U Berlinu nam je dobro, ali u Banjaluci nam je lepo – ukratko je Vesna sažela sav smisao života u inostranstvu.
