U kultnom beogradskom hramu pisane reči, u Francuskoj 7, dobrodošlicu je Draganu Jakovljeviću i posetiocima poželeo jedan od čelnika Udruženja književnika Srbije Miljurko Vukadinović, istakavši da su pisci iz dijaspore, ili kako on kaže autori „zagranične književnosti“, uvek dobrodošli i rado viđeni na književnim večerima u matici, izveštava za Program za dijasporu RTS-a Dobrila Borojević.
„Pred nama je dvojezična zbirka, na srpskom i engleskom jeziku, pa će ona, pored jezika poezije, komunicirati i sa brojnim čitaocima prelazeći jezičke i kulturološke granice“, rekao je, pored ostalog, Vukadinović, koji je upoznao posetioce promocije sa višestranom ličnošću autora, koji u Budimpešti uređuje Srpske nedeljne novine i predaje istoriju srpske književnosti i kulture na tamošnjem Filozofskom fakultetu.
Prema rečima domaćina, deo sadržaja nove knjige Dragana Jakovljevića zasluženo će se naći u antologijama i zbornicima na čijem sastavljanju će u dogledno vreme raditi Udruženje književnika Srbije i ljudi okupljeni oko njega.
O jedanaestoj po redu knjizi Dragana Jakovljevića nadahnuto je govorio i književnik Aleksandar Čotrić, koji objašnjava da autor buci i kakofoniji današnjeg sveta suprotstavlja Šapat vremena.
„Ovo nije ni novela, ni roman, ni zbirka pesama, ni poema, ni monodrama, ni zbirka eseja, a istovremeno je sve to zajedno. To je lirski tekst, moderne literature, modernog postupka, i duhom i stilom. Mogli bismo reći da je reč o pesmama u prozi, ili pak o prozi u pesmama. Zasigurno je, međutim, da je Dragan Jakovljević napisao suptilno, poetično, lirsko, tanano i ispovedno delo, koje obiluje i mudrostima i emocijama“, ističe Čotrić i dodaje da se zbog ovakvih dela vole poštuju knjige.
„Dela kao što je Šapat vremena vraćaju veru u lepu literaturu, podižu ugled književnom delanju, afirmišu srpsku književnost u svetu i predstavljaju putokaz mladim piscima. Knjiga Dragana Jakovljevića odlična je osnova za izbor radova za buduće panorame, zbornike i antologije, udžbenike i školske programe. Delo pred nama dokazuje da se na srpskom jeziku piše dobra književnost, jer duboke misli dosežu vrhove savremenog stvaralaštva. Tako je srpska književnost, posle Joakima Vujića rođenog u Baji, Jakova Ignjatovića iz Sentandreje, Miloša Crnjanskog, koji je svet ugledao u Čongradu, u Draganu Jakovljeviću dobila još jednog značajnog književnika koji stvara na prostorima Panonske nizije“, naglasio je Čotrić.
Kako je mešavina žanrova bila moguća, možda najbolje objašnjava činjenica da se Šapat vremena pred čitalačkom publikom pojavio nakon objavljena dva romana, pet knjiga dnevničke proze i eseja i dve zbirke pesama.
„U mojim kratkim zapisima vreme je narator. Ono se čitaocu obraća direktno i sa njim je na „ti“. Reč je o vrlo kratkoj formi, kroz koju vreme, kao glavni junak, pokušava da prenese čitaocu neke poruke i mudrosti, neke životne istine, kako ne bi zalutao na putu koji mu život trasira. Jer, vreme je najvredniji resurs koji posedujemo. Ako ga pravilno iskoristimo, možemo od svog života da napravimo šta god želimo. A ako ne oslušnemo njegov šapat, ako ne poželimo da naučimo njegov jezik, pa nam vreme neopažežno umakne, sve je uzalud, a pogotovo novac. Upropastimo li svoje vreme, upropastili smo život“, rekao je, pored ostalog, Dragan Jakovljević i potom pročitao nekoliko zapisa iz svoje nove knjige.
Izuzetno zahtevan posao i pravi podvig načinila je i poetesa i prevodilac Denisa Kondić, koja je Šapat vremena prevela na engleski jezik, naslovivši zbirku naslovom Whisper of time.
„Prevodioci znaju da je prevod najbolji onda kada se prevodilac ne vidi, a meni je izuzetno drago što sam kroz Draganove stihove upoznala i samog autora. Zaista sam uživala radeći na ovom prevodu. Ovo nije knjiga za lako popodne, već za dubok razgovor sa sopstvenom dušom, za osluškivanje vremena, jer vreme Dragana Jakvljevića ne viče. Ono nam šapatom poručuje da ćemo, kada se duboko zagledamo u svoju dušu, ovladati umećem pripadanja sebi“, objašnjava tiha i nenametljiva Denisa Kondić.
Objavljivanje ove knjige finansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine, uz podršku i pomoć nekoliko srpskih samouprava iz Mađarske.
