Novosađanku Mirjanu Radovanov-Matarić iz Sjedinjenih Američkih Država književni kritičari ubrajaju u red najplodnijih srpskih pisaca u dijaspori. Objavila je veoma zapažene 24 knjige poezije, memoara, pripovedaka i roman, na srpskom i engleskom jeziku, zatim oko 2.000 bibliografskih jedinica u mnogim antologijama, zbirkama i časopisima Srbije, Amerike i Engleske, a ugledni je i prevodilac. Šest puta je u SAD nagrađivana za poeziju. NJene knjige, osim na engleskom, štampane su i na indijskom (hindu) i rumunskom jeziku, dok su trenutno u rukopisu prevodi na ruski i francuski.
Sa Mirjanom Radovanov Matarić, koja je sa suprugom, Amerikancem Emilom Šulcem nedavno bila gost beogradskog dopisništva „Vesti“, razgovarali smo o njenom stvaralačkom opusu i životu u Americi, ali i o aktivnostima gospodina Šulca, velikog prijatelja Srba i Srbije, koji fotografijom, izdavačkom i štamparskom delatnošću nastoji da poveže svoju domovinu i otadžbinu svoje supruge.
– Moj otac Nikola načinio me piscem. Dobro sam upamtila njegove reči da je čovek ispunio smisao života kad stvori potomstvo ili napiše knjigu. I sam je voleo da čita, sećam ga se da je često recitovao poeziju, pa mislim da me je on usmerio – kaže naša sagovornica.
BORAC ZA MIR
Stihove je počela da piše u ranom detinjstvu, sa 13 godina već je objavljivala pesme, a kad je imala 17, Matica Srpska u Novom Sadu je objavila njeno poetsko stvaralaštvo. Nakon velike mature završila je studije svetske književnosti, engleskog i ruskog jezika na Beogradskom univerzitetu u Beogradu, na kojem je potom magistrirala i doktorirala. Još jednu magistraturu je odbranila u SAD, ali iz oblasti specijalnog obrazovanja za natprosečno inteligentne talente, kao i za decu sa specijalnim potrebama. Zaposlila se kao profesor i ceo radni vek provela predajući književnost, engleski i ruski jezik na nivou srednje škole i koleža.
čežnja za Srbijom
– Moj muž Emil, iako je Amerikanac, često mi kaže da bi voleo da se preselimo u Srbiju. Međutim, to je sada nemoguće. Mene tamo vezuju ljubav i obaveze prema kćeri i unucima, njega stari otac. Evo, i sad kad sam polazila u Beograd, na pitanje unucima šta bi želeli da im donesem iz Srbije, Jelena je rekla: „Bako, ja bih volela da ti ne ideš nigde“ – priča Mirjana.
U američkoj sredini, nakon useljenja 1982. godine, vrlo brzo je postala poznata kao borac za mir i bratstvo među ljudima.
– U gradu Vičiti, u Kanzasu, gde sam u to vreme živela, gotovo ništa se nije znalo o Srbima i Srbiji, jer u tom delu SAD nije bilo organizovane srpske zajednice. Držala sam predavanja i mimo nastave, kad god mi se ukazala prilika govorila sam o srpskoj kulturi i istoriji. Prikazivala sam slajdove o lepotama naše otadžbine, predstavljala srpske umotvorine i prikazivala naše rukotvorine – priča gospođa Matarić, koja je u Ameriku otišla kod brata, pošto je ostala udovica sa malim detetom.
OSNIVAč čASOPISA
Da bi što uspešnije promovisala vrednosti otadžbine osnovala je časopis „Kolaž“ na engleskom jeziku i u njemu objavila nebrojene tekstove o Srbima i srpskim krajevima. Takođe je učestvovala u osnivanju američkog udruženja „Žene u umetnosti“,
što joj je isto tako pomoglo u promociji otadžbine. U međuvremenu se ponovo udala.
Kad se penzionisala, 1998. godine, prešla je u Kaliforniju da pomogne ćerki Maji i podiže unuke Jelenu i Nikolu. Danas živi u Pasadeni, predgrađu Los Anđelesa, sarađuje sa srpskom književnom dijasporom širom SAD, Kanade, Evrope i Australije, angažuje se na polju očuvanja identiteta sunarodnika u Americi
– U Kaliforniji ima mnogo Srba i postoji velika potreba za organizovanim promovisanjem naše kulture, kako bi se odbranili od potpune asimilacije, negovanjem srpskog kulturološkog identiteta. Zato i držim književne večeri svakog drugog meseca.
Prevodilac
Pored toga što su poezija i proza Mirjane Radovanov-Matarić prisutni na srpskom i engleskom govornom području, ona je takođe prevodilac moderne proze i poezije stranih autora, sa engleskog na srpski jezik. Objavila je prevode Grema Grina, Isaka Baševisa Singera, DŽona Štajnbeka, Edne O’ Brajen, Kamale Das, Luja Adamiča, Noama čomskog… U Srbiji je član Udruženja književnika i Udruženja književnih prevodilaca.
Pošto unazad sedam godina redovno dolazim na književne susrete u Beograd, prenosim sve materijale i informacije iz Srbije za one koji ne mogu da putuju.
Mirjani Radovanov-Matarić i njenom suprugu Emilu Šulcu trenutno je velika želja da formiraju srpsku biblioteku i srpski kulturni centar u Los Anđelesu.
– Već imamo značajan bibliotečki fond: biblioteku mog oca, brata, moju, kao i drugih zainteresovanih koji bi takođe priložili svoje kućne bibiloteke – napominje Mirjana.
NJen suprug, Amerikanac, koji na srpskom jeziku ume da naruči pivo, gibanicu i ćevapčiće, da se zahvali, nazove „dobar dan“ i da kaže da je zadovoljan što je srpski zet, osnovao je štampariju i uveliko štampa dela srpskih pisaca. Osim toga, kad god je u Srbiji, nastoji da srpskom narodu kroz video-zapis prikaže što više inserata iz života Amerike, ali i da u Srbiji kamerom neumorno beleži sve što mu se dopadne, sve što smatra lepim i afirmativnim, a potom te foto-zapise prikazuje američkoj publici.
