KNJIŽEVNIK DOBRICA ćOSIć O POTPISIVANJU KUMANOVSKOG SPORAZUMA
AMERIKANCI NIŠANILI VINčU
Srbija je 1999. godine morala da prihvati uslove Kumanovskog sporazuma, jer bi u protivnom američko vazduhoplovstvo razorilo skladište uranijuma u nuklearnom institutu „Vinča“ i na taj način ugrozilo život pola miliona ljudi.
Piscu Dobrici ćosiću ovo je, tokom lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, rekao nekadašnji komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević, o čemu ćosić svedoči u svom poslednjem delu „Kosovo“, koje predstavlja dnevničke zabeleške poznatog pisca.
Neminovan poraz
„Većina Srba i Srpkinja uviđa: kapitulacija se morala prihvatiti i bila je neminovna. Ali, zar se ta neminovnost morala da uvidi tek posle 78 godina trpljenja, ubijanja i rušenja Srbije. Zar se posle pregovora u Parizu i 24. marta nije znalo i shvatilo da devet miliona bednih Srba ne može da pobedi u ratu protiv 690 miliona bogatih i moćnih neprijatelja? Kako smo mogli da vodimo rat koji je bio samo podnošenje ubijanja i rušenja, kako smo smeli da istrajavamo u tom uzaludnom otporu dok nam ne razore, izdrobe, otruju zemlju“, pita se u svom dnevniku 6. juna 1999. Dobrica ćosić.
„Sinoć sam u VMA razgovarao sa generalom Vladimirom Lazarevićem. Prividno zdrav, on je stvarno i ozbiljno bolestan. Iskreno mi je ispripovedao svoje ratovanje na Kosovu i ubedio me da je on hrabar, sposoban i častan vojskovođa. Zadivljujućom maštom i znanjem borio se za odbranu Kosova i Srbije od agresije Šiptara i Amerikanaca, odnosno NATO-a. Po njegovom mišljenju Kosovo smo izgubili, pretrpeli poraze i natovarili sramotu naciji političkim greškama Slobodana Miloševića i njegovom pogrešnom upotrebom policije…“, piše Dobrica ćosić.
Lazarević je ćosiću, tokom zajedničkog lečenja na VMA, objasnio suštinu američke kampanje.
„Amerikancima i komandantu NATO-a Vesliju Klarku albanski egzodus je bio potreban da bi na Kosovu mogli da ubijaju samo Srbe i da bi kopnenom invazijom i avijacijom sa što manje gubitaka mogli da osvoje sprženu zemlju… Kumanovski sporazum, koji predstavlja kapitulaciju i predaju Kosova, iznuđen je strahovitom ucenom, po tvrdnji generala Lazarevića: pretnjom da će bombardovati Vinču, kao ‘kolateralnu štetu’, pogoditi skladište uranijuma i izazvati smrt i obogaljenje pola miliona ljudi“, svedoči ćosić.
Režimske laži
U noći kada je NATO obustavio bombardovanje Jugoslavije, ćosić u svoj dnevnik beleži:
„Uz američke i evropske laži, ravnopravno, ali sramnije i besmislenije su srpske laži u režiji Slobodana Miloševića, a koje raznose i umnožavaju generali, političari i novinari: okupacija Kosova tumači se odbranom državne celine i suvereniteta. U porušenoj, obogaljenoj i poraženoj Srbiji sa hiljadama ubijenih i ranjenih, proglašava se nacionalna pobeda. Farsa za farsom! Nadrealizam istorije“.
Vladimir Lazarević tvrdi da je bombardovanjem Kosova njegova ogromna površina za stotine godina upropašćena za život: zračenje uranijumskog, radioaktivnog otrova je toliko snažno i dugotrajno da teritorije na Metohiji i okolini Prizrena treba smatrati smrtonosnim i napustiti ih zauvek.
Komandant Prištinskog korpusa, po svedočenju Dobrice ćosića, kao jednog od najvažnijih krivaca za albanski ustanak u južnoj srpskoj pokrajini navodi bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića.
„Perišić je krivac što albanski ustanak nije na vreme ugušen… I ranije i sada, general Lazarević je verovao i sada veruje da je moj predlog teritorijalne podele Kosova najbolje rešenje za srpski narod. On je ubeđen da smo rđavom politikom izgubili Kosovo“, piše, između ostalog, ćosić.
