U polutami sobe, u
prizemlju posleratne zgrade, u ulici platana kroz čije je krošnje svetlost
teško nalazila put, ispod drvenih polica sa knjigama prekrivenim debelim slojem
fine prašine, stajao je kauč. Na njemu su, jedna pored druge, sedele dve žene. Taj
prizor: tamni tonovi i duboke senke, nepomične ženske siluete koje uspravno
sede jedna uz drugu – mogao bi biti prenet na platno i izložen u nekoj
slikarskoj galeriji.
Dve žene različitih
godina sede mirno, kao da se pre tog momenta nije dogodilo ništa i kao da za
njim ništa ne sledi. Nikakav pokret, zvuk. Kada bi čovek pogledao tu sliku na
platnu, na nekom zidu, stajao bi pred njom pokušavajući da dokuči njenu priču. Svaka
slika ima svoju priču. Svaka slika ima onoliko priča koliko ima posmatrača. Evo
jedne priče:
Nešto ranije, mlada žena
je ušla u hladnjikav ulaz zgrade, popela se uz nekoliko stepenika, zastala
ispred vrata, duboko uzdahnula i pritisla taster kojim je najavila svoj
dolazak. Druga žena, koja je izgledala kao stari..
У Москви се у 62. години упокојио АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ (Калуга, 24. јун 1957 – Москва, 4. мај 2019), доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки“ Руске академије наука, песник, преводилац и публициста који је у претходне две деценије самопрегорним радом на предочавању српске поезије руским читаоцима...
Беловодска розета додељена књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић, у Белој Води код Крушевца
Беловодска розета, која слови за једну од најугледнијих манифестација у области културе отпочела је у Белој Води код Крушевца 8.јула 2019. Године, Двадесет четвртом по реду Вајарском колонијом “Беловодски пешчар” и 9. Мозаичарском колонијом „Младен Србиновић”.
Ова традиционална манифестација...