SVEDOK istražuje: Kakva je prava pozadina Vladine borbe protiv korupcije i kakvi će biti stvarni efekti?
Vlada Srbije krenula je ( opet?!) u odlučan obračun sa korupcijom, sa posebnim naglaskom na privrednom kriminalu.
Nema zaštićenih, nema povlašćenih, i sve će biti isterano na čistac – barem su tako javnosti saopštili najviši državni činovnici. U mesecu u kojem se navršilo 11 godina od promena za koje još uvek, sve manje strpljivi, čekamo da pokažu pravi demokratski karakter, problem korupcije se sve to vreme nameće kao jedan od najvećih i najtežih u Srbiij.
Konkretno, indeks percepcije korupcije je 3.5, što nas svrstava u red zemalja u kojoj je ova pojava gotovo u potpunosti obuhvatila društvo.
Da se na tom polju intenzivno radi, dokazao je i najnoviji slučaj hapšenja bivšeg direktora Kolubare Dragana Tomića i još 16 ljudi. Zanimljivo je da je hapšenje okrivljenih u aferi Kolubara planirano na samu godišnjicu demokratskih promena, ali je operacija izvedena dan ranije jer je Dragan Tomić tog dana, kako reče njegov advokat, krenuo po kajmak na Svetu Goru.
čini se da postoji veza između plana da se osumnjičeni za malverzacije u Kolubari pohapse na godišnjicu promena u kojima je upravo ta Kolubara bila jedan od simbola otpora režimu za koji se veruje (doduše, sve manje) da je bio najgori koji je ikada vladao Srbijom.
Ovaj, sadašnji, nije bez šanse da ga nadmaši…
Ko se nameračio da iz cele priče u borbi protiv korupcije pokupi kajmak čini se da je jasno, ali se neki pitaju da li će možda kajmak, kad-tad, doći glave onima koji su se željni da ga pokupe, ili, narodski rečeno – može da se desi da na kraju mečka zaigra i na njihova vrata.
Kakogod, do kraja godine, kako najavljuju vlasti, biće otkrivene i nove afere.
U nameri da uvere javnost u odlučnost države da se izbori sa korupcijom u celoj zemlji, najviši državni činovnici su ovih dana dali brojne izjave kojima žele da demonstriraju postojanje odlučnosti i političke volje države da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Tako je ministar pravde Snežana Malović u više navrata poručivala: Srbiju više niko neće videti kao zemlju u kojoj je korupcija prihvatljiva, niti će oni koji pljačkaju građane biti zaštićeni (4. oktobar); Korupcija se ne isplati i svako ko je umešan u korupciju biće procesuiran (6. oktobar); Cilj Vlade Srbije od njenog formiranja bio je upravo suzbijanje korupcije kao i borba protiv organizovanog kriminala i aktivnosti u tom pravcu nastavljaju se korak po korak dalje (6. oktobar)…
Ipak, ministar Malović je ukazala da ne može sve da se reši tako brzo i da je potrebno vreme: Korupcija je složena pojava, potrebno je vreme i zahteva dodatan napor da se istraži i procesuira (7. oktobar), a u pomoć je pritrčao i Slobodan Homen (državni sekretar u Ministarstvu pravde i koordinator Vlade za odnose s javnošću) rekavši da se borba protiv korupcije ne može okončati tokom noći, jer je korupcija duboko ukorenjena u naš sistem (4. oktobar).
Homen je ipak istakao da se do kraja godine mogu očekivati još neki veliki postupci u borbi protiv korupcije (4. oktobar).
I pored ozbiljnih tonova, čestih saopštenja i pompeznih akcija hapšenja, značajan deo javnosti, čini se, ne deli stavove ministra pravde i državnog sekretara. Do izbora je ostalo još nekoliko meseci, a kampanja je, prema ocenama upućenih, ali i laika, uveliko u toku. Ipak, slučajno ili ne proteklih meseci, pred izbore, počelo se sa raspetljavanjem čvorova u velikim aferama. Koje su sve to afere u privredi – o kojima je pisano mnogo toga istinitog, ali i lažnog – pokretane u poslednjem periodu, a za koje je država najavila da će vrlo brzo dobiti epilog?
Sezona lova na korumpirane svoju uvertiru imala je u martu ove godine, otvaranjem priče oko sumnjivih radnji u Galenici. Sporenja oko privatizacije Luke Beograd traju od ranije, ali je novi zamajac u otkrivanju afera dala upravo priča oko Galenike. Tada je rukovodstvo ove firme optuživano da je najveću srpsku farmaceutsku kuću od dobitnika pretvorilo u dužnika i gubitaša.
Afera se često spominjala u medijima do juna, a spekulisalo se da iza svega leži sukob Ivice Dačića (čiji kadar je na čelu Galenike) i gradonačelnika Beograda Dragana đilasa. Kako se tada spekulisalo u krugovima koji su bliski SPS-u, pozadina je, navodno, bila u tome da se firma uništi i proda jednom važnom srpskom biznsmenu. Tada je policija najavila istragu, ali njen pravac, prema pisanju medija, bio je usmeren na Apotekarsku ustanovu Beograd za koju se vezuju ljudi koji se smatraju bliskim Draganu đilasu.
Tako su državne firme i organi poslužili za obračun na političkom vrhu. Međutim, zanimljivo je da je ta afera, kao i mnoge druge, pokrenuta prvo u medijima (konkretno, o navodnim malverzacijama u Galenici najviše je pisao dnevnik Press).
Posle pisanja o slučaju Galenika i pokretanja istrage, usledilo je zatišje u toku leta, da bi novi talas bio pokrenut aferom Vakcina, gde se tvrdi da je država oštećena za 1.6 miliona evra. Zbog malverzacija oko nabavne cene i količine vakcina uhapšeno je nekoliko ljudi, među njima i bivši direktor RZZO Svetlana Vukajlović, a prst sumnje ozbiljno se upire u epidemiologa Predraga Kona i bivšeg ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. U priču je umešana i Jugohemija(u doba vakcine u vlasti Delte!), čiji je sadašnji (su)vlasnik Milka Forcan koja je do nedavnog sukoba sa Miroslavom Miškovićem bila njegova desna ruka, pa se postavlja pitanje da li afera Vakcina delom služi i za obračun ljudi iz srpskog biznisa?!
Pojedini mediji su dosta senzacionalistički izveštavali o tome šta je sve, navodno, Vukajlovićeva rekla u istrazi i koja je sve krivična dela navodno počinila.
Međutim, u svemu je čudno, i reklo bi se – neukusno, to što su najcrnju sliku o Vukajlovićevoj posle hapšenja (prikazujući optužbe za malverzacije, koje bi tek trebalo da se dokažu pred sudom, kao nepobitne činjenice, a time i, faktički, donoseći medijsku presudu) pravili upravo oni mediji koji su je, dok je bila na čelu RZZO, predstavljali kao veoma uticajnu, uglednu, moćnu i ženu za primer.
Rasprava o aferi Vakcina počela je u javnosti da jenjava, pogotovo nakon sukoba na liniji Ministarstvo pravde (DS) – Ministarstvo zdravlja (G17). Učestale kritike u javnosti da se sve radi kako bi se, navodno, zataškala uloga bivšeg ministar Tomice Milosavljevića, prekinute su hapšenjima u vezi sa novom, još većom aferom, teškom više miliona evra – Kolubara.
Zbog navodnih malverzacija u Kolubari uhapšeno je ukupno 17 ljudi, a biće još privođenja, prenose mediji pozivajući se na navodne izjave navodnih izvora iz Tužilaštva.
I u ovom slučaju neki vide političku pozadinu – obračun sa DSS-om (Koštunicom) čiji je kadar bio Dragan Tomić, koji je na čelu ovog preduzeća bio od 2004. do 2007.
Ovo su, za sada, najvažnije afere u srpskoj privredi u kojima su usledila hapšenja, a oni koji se vide odgovornima za njih su uglavnom bliski ili SPS-u, ili G17, ili DSS-u.
Da li nova serija hapšenja predstavlja stvarno odraz odlučnosti da se Srbija konačno odlučno obračuna sa korupcijom, ili se ova priča koristi za izborna kampanja i obarčun sa političkim suparnicima?
Mnogi smatraju da je reč upravo o ovm drugom. Ipak, ne dele svi taj stav – u intervjuu za prošli broj Svedoka ministar Rasim Ljajić izjavio da su oni koji tako misle u zabludi jer se tako ne osvaja vlast.
Da u novim hapšenjima ima i jednog i drugog, smatra profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković, koji ističe da novi talas privođenja predstavlja delimično odraz želje da se država izbori sa korupcijom, ali delom i političku kampanju.
I pre otvaranja predizborne kampanje politički je veoma upotrebljivo baviti se borbom protiv korupcije. Dodatan razlog za borbu protiv korupcije je ovakav trenutak.
– Kada niko od ozbiljnih političkih igrača ne može da obeća ozbiljniji rast BDP-a, povećanje zaposlenosti, i kada ništa optimistično ne može da se kaže o Kosovu i evropskim integracijama, onda priča o poštenju političara postaje još upotrebljivija i doprinosi stvaranju utiska o odlučnoj borbi protiv korupcije, ističe Stojiljković.
Pošto nema šta više da se uzme građanima, političari su rešili da izvrše svojevrsni harakiri i onda se utrkuju ko će biti odlučniji u borbi protiv korupcije, smanjiti broj ministara i poslanika, kaže Stojiljković.
– Dakle, kada nema novca i nema izgleda da će biti bolje, šta drugo nego da se krene u hapšenje i borbu protiv korupcije. Šta će se drugo brojati na izborima?
Govoreći o tome zbog čega se dešava da posle medijske harange, pompeznih hapšenja i optužbi mnogi bivaju oslobođeni, pa na kraju poreski obveznici moraju još da plaćaju i odštetu, Stojiljković smatra da postoji odsustvo volje da se stvari procesuiraju do kraja i da zbog toga na kraju svega imamo razliku između publiciteta i konačnih efekata.
– U ovakvoj situaciji kada se posluje na ivici zakonitosti, teško je naći nekoga ko ima čiste ruke. Postoji stanje u kome svako zna nešto o svakome i sve završi u opštem ćutanju. Ako bi neko i progovorio o nečemu, a nemate razvijen sistem zaštite uzbunjivača, onda druga strana uvek može da nađe načina da vas kompromituje. Postoji sistem veza međusobnog štićenja.
Politički analitičar Slobodan Antonić smatra da otkrivanje najnovijih afera i te kako ima političku i predizbornu, pozadinu:
– Pošto ovu Vladu bije glas da je korumpirana, sada mora da se pokaže da ona nije i da se protiv korupcije bori. Pošto nije zgodno da uhapse nekog bliskog sebi, takozvannog žutog tajkuna, onda se okreću hapšenjima drugih.
U celoj priči preovlađuje interesna strana nad zahtevima za pravdom i obračunom sa korupcijom, smatra Antnić.
Optimizam koji širi Vlada u borbi protiv korupcije ne dele ni članovi vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Ovo telo se, inače, već godinama nalazi u sukobu sa Vladom (kako ovom, tako i prošlom), tvrdeći da državni organi i institucije ignorišu sve njihove upite i saznanja.
Govoreći o novom talasu otkrivanja afera i hapšenja, član Saveta, Dragan Šuković, za Svedok kaže da je jedno najavljivati borbu protiv korupcije, a da su dela nešto sasvim drugo.
– Sve Vlade, posebno pred izbore, kao jedno od ključnih ciljeva navode borbu protiv korupcije. Međutim, kada se zauzme vlast, od toga nema ništa. Zbog toga u Srbiji imamo da indeks percepcije korupcije iznosi 3.5, a svaki nivo korupcije do 4 se smatra endemskim, što znači da je zahvatila sve delove društva. Poslednje tri i po godine taj nivo korupcije je isti što znači da nema rezultata!
Šuković ne deli optimizam Vlade kada je u pitanju obračun sa korupcijom.
– Kako da budem optimista kada nam je društvo u ovako lošoj situaciji? Imamo praktično zarobljenu državu. To znači da institucije ne mogu da obavljaju svoje funkcije, a borili smo se da imamo efikasne institucije koje će stvoriti uslove za ekonomski razvoj. Daj bože da bude rezultata u borbi protiv korupcije, ali meni je zaista teško da budem optimista jer, jednostavno, nemamo rezultate.
Sagovornici Svedoka saglasni su da nova hapšenja u borbi protiv korupcije nemaju za glavni cilj obračun sa ovom pošasti, već se ona planski i ciljano usmeravaju na određene strukture (u privredi i politici) a sve u svrhu dolazećih izbora.
Na kraju, pitanje je i kako država misli da izađe na kraj sa organizovanim kriminalom kada policija stupa u štajk?
Slobodan Antonić:
Medijska elita uzurpirala sudskoj pravo sudske vlasti
– Ova stvar ima predizbornu dimenziju. Kolateralna žrtva svega je DSS. Kada evroentuzijazam pada, DSS sada postaje nezgodan konkurent i čitava ova kampanja je namenjena potapanju te stranke. Time se nastoji i da se utiče na SNS, kako bi, eventualnim potapanjem DSS, morali direktno da se okrenu DS-u, a ne nekim partnerima sa strane.
Kada je reč o tome da se ljudi hapse preko medija i da im se u njima faktički presuđuje, tu vidimo na delu vezu medija i politike. Sve to govori o stanju u našoj medijskoj eliti koja je brat blizanac državne elite. Medijska elita je uzurpirala pravo sudske vlasti, pa skoro da nije ni važno šta sud presudi. To sve pokazuje koliko smo daleko od uređenog društva, naglašava Antnonić.
Mediji kao batina pritiska na pojedine strukture
U javnosti se često ističe da mediji imaju jednu od ključnih uloga u obračunu sa korupcijom. Izveštavajući o malverzacijama i sumnjivim radnjama, oni bi trebalo da skreću pažnju i javnosti i vlasti na primere korupcije. Međutim, Srbija je, čini se, i po ovom pitanju, specifičan primer.
Mnogi smatraju da mediji u Srbiji, umesto da budu korektiv vlasti i uzbunjivač javnosti, rade upravo suprotno, služeći za obračun i selektivno i ciljano pritiskanje određenih ljudi, stranaka ili struktura, a za račun druge strane.
Ukoliko se pogledaju naslovi i tekstovi o korupciji u pojedinim (neki smatraju – od određenih centara moći probranim) medijima, stiče se utisak da su se (prvenstveno) novine u Srbiji pretvorile u tužilaštva i sudnice.
Mnogi smatraju da objavljivanjem istražnih radnji, hapšenja i suđenja, umesto tužilaštva, policije i suda, sprovode upravo mediji. Pojedini beogradski mediji mesecima najavljuju hapšenje određenih ljudi, a da do tih hapšenja pritom ne dođe. Drugo, pojedinim medijima se (mnogi smatraju namerno i sa ciljem) doturaju (odabrani) iskazi iz istraga, koj bi trebalo da budu poznati jedino sudu i tužilaštvu.
Najsvežiji primer jeste iskaz uhapšenog direktora Kolubare, Dragana Tomića, pred sudom. Tomić je kasno uveče završio davanje svoje izjave sudu, a njen navodni sadržaj se dan posle pojavio u jednom beogradskom dnevniku, iako je novina bila odštampana mnogo pre nego što je Tomić završio sa davanjem iskaza?!
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije koji je nedavno objavio Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji (o kojem Svedok piše u posebnom tekstu u ovom broju), smatra da su mediji kontrolisani i da u takvim uslovima nema borbe protiv korupcije.
– Mediji su ključna poluga kojom se omogućava sistemska korupcija. Nigde u Evropi nema toga da se kriju vlasnici medija. Drugo, moralo bi da se zna kako se mediji finansiraju. Treće, mora da se odgovori, ko vrši pritisak na medije i ne dozvoljava da prave informacije stižu do javnosti.
Šuković napominje da Savet ima još jedno gore iskustvo od ovoga sa zataškivanjem najnovijeg Izveštaja o medijima.
– Napravili smo izveštaj o privatizaciji Novosti. Afera oko Novosti traje 10 godina, i sve to vreme i tajkuni i institucije krše zakone u toj priči. Mediji su iskazivali veliko interesovanje za taj izveštaj, a kada ga je Savet napravio i objavio ostao je nezapažen.
Osvrćući se na nedavnu izjavu državnog sekretara Slobodana Homena, koji je na jednoj televiziji rekao da je normalno da mediji ne prenose sadržaj nedavno objavljenog Izveštaja o pritiscima, kada su napadnuti u istom, Šuković kaže:
– Žalosno je što jedan funkcioner podržava zatvorenost medija. Ukoliko se Homen zalaže za borbu protiv korupcije, trebalo bi da kaže upravo suprotno.
Profesor FPN, Zoran Stojiljković, ovakvu ulogu medija u tranzicionoj Srbiji objašnjava defektnošću demokratskog modela kakav ovde postoji.
– Ovo je tipično stanje za defektnu demokratiju. Više nema autokratske kontrole informisanja iz jednog mesta, ali nema ni stabilizovane demokratije u kojoj se poštuju pravila i procedure. Ovo je neki međukorak u kojem je, uslovno, sve moguće. U Izveštaju o kontroli i uticaju na medije se vidi da su oni pod velikim uticajem nekih centara moći i da oni predstavljaju jedan od značajnih izvora indirektnog pritiska na nekoga. Ne treba imati iluzije da je moguće da sve bude idealno. Bogati i moćni će uvek biti medijski uticajniji, zaključuje Stojiljković.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije
Zašto IKEA ne može u Srbiju
– Sve ovo veoma utiče i na dolazak stranih investitora. Visok nivo korupcije je loš znak za njih. Mnogi investitori ne samo da nisu došli ovde uplašeni korupcijom, već su mnogi najureni iz Srbije.
Setimo se samo kako je Danone prošao oko privatizacije Knjaza Miloša, pa VAC. Imali smo slučajeve da su srpski tajkuni stranim kompanijama diktirali uslove, i sve to u dosluhu sa državnim institucijama.
Drastičan primer je švedska IKEA. Oni godinama ne mogu da kupe zemlju ovde. čak je njihov menadžer vrlo direktno izjavio da čitavu deceniju pokušavaju da realizuju investicije, ali ne mogu na transparentan način da kupe građevinsko zemljište, a oni žele to da obave transparentno. To sve govori koliko je korupcija štetna za same investicije, a onda je siromaštvo epilog, ističe Šuković.
