Orahovica je mali slavonski grad u Virovitičko-podravskoj županiji u podnožju Papuka i Krndije. Grad je poznat kao turistički centar ove županije najviše zbog parka prirode i poznatog orahovačkog jezera. Na putu od centra grada prema jezeru nalazi se selo Duzluk koje administrativno pripada Orahovici. U Duzluku oduvek žive i Srbi i Hrvati. Taj procenat se tokom godina menjao u korist većinskog naroda, ali to ne menja činjenicu da je selo sve praznije, a broj stanovnika se u poslednjih 50 godina prepolovio, pa je popis stanovništva pre devet godina ovde zabeležio 163 stanovnika.
Danas je i taj broj sasvim sigurno manji o čemu svedoče prazne ulice i dvorišta što je prva slika koja se ovde zatiče. U centru ovog sela u podnožju Papuka nalazi se mesna zajednica i autobuska stanica, a tišinu remete deca, školarci koji čekaju autobus za Orahovicu i šutiraju krpenjaču po putu. Školarci se mogu prebrojati na prste jedne ruke, a uz njih stoji i jedna starija žena. Kažemo joj da smo došli zbog paljenja u selu o kojem svi pričaju.
– Evo tu odmah iza vaših leđa nalazi se štala koja je prva izgorela pre nekoliko godina. Od tada se samo nastavilo sa požarima dole niz ulicu. Šta da vam kažem, uplašeni smo svi i pitamo se samo čija će imovina sledeća izgoreti – kaže ova meštanka pre nego što će ući u gradski autobus koji na ovom mestu polukružno okreće i vraća se u Orahovicu.
Broj požara za Ginisa
Sa tog mesta račvaju se dve ulice od kojih se jedna zove Manastirska i vodi do desetak kilometara udaljenog pravoslavnog manastira Svetog Nikole u unutrašnjosti Papuka, a druga se zove Jezerska i logično vodi do najpoznatije turističke atrakcije ovog kraja. Na početku Jezerske ulice nalazi se kuća Milana Maksimovića. U aprilu će biti pet godina kako mu je izgorela štala, a to je upravo zgrada koju nam je i ljubazna meštanka pokazala.
Iako je odmah utvrđeno da je požar podmetnut, niko tada nije ni slutio da će to biti prvi u nizu serije misterioznih paljenja koja su se dogodila prošle godine, a po kojima će ovo selo nažalost postati poznato. Prošle godine gorelo je ovde čak osam puta, a poslednji požar desio se pre svega dvadesetak dana.
– Mi više i ne brojimo, ali ukupno je sigurno bilo deset požara. To je za Ginisovu knjigu rekorda, a mi još ne znamo da li se radi o jednom bolesniku ili grupi njih. Reč je o iživljavanju jer se pali sve ono što je lagano za paljenje poput drveta ili sena. Ja i ne znam kolika mi je tačna šteta, ali možete samo da zamislite kako je kad vam izgori sav alat pa nemate više ni lopatu ni vile ni sve drugo što vam treba. Kuća mi je osigurana i dobio sam sredstva da popravim krov, ali pitam se koja je svrha raditi nešto pa da sutra opet neko dođe i to zapali – priča nam Mićo Maksimović.
Meštani u strahu i neizvesnosti
Malo dole niz ulicu nalazi se i kuća Ljubinka Nikolića koja je dva puta zapaljena tokom prošle godine, a kada je drugi put gorela i sam vlasnik je bio u njoj, ali na sreću nije povređen jer ga je za vreme požara probudio komšija.
Danas Ljubinko živi u Orahovici gde je dobio stan na korištenje pa nismo uspeli da ga pitamo za njegovo mišljenje o svemu što se dešava u ovom selu. Od komšija smo neslužbeno saznali da je za paljenje kuće osumnjičio jednog sumeštanina i da je predmet trenutno na sudu.
Nakon zaustavljanja kod zgarišta koje je nekad bilo Ljubinkova kuća, na ulicu je izašao njegov prvi komšija Ivica Mandić. Zbog ranijih loših iskustava sa medijima koji su izveštavali iz Duzluka nevoljko pristaje da kaže bilo šta.
– Prema mojim saznanjima policija radi danonoćno i vidljivo je njihovo prisustvo ovde već godinu dana. Da su ljudi u strahu i velikoj neizvesnosti – jesu. Uplašen sam i ja za svoju imovinu. Rodom sam iz ovog sela, a kuću sam kupio pre nekoliko godina i počeo polako da je sređujem. Čekamo da se otkrije počinilac, a priča ima svakakvih. Najgore je što je u jednom trenutku došlo do situacije gde su sami meštani postali jedni prema drugima sumnjičavi. Siguran sam da policija ima mehanizme da pronađe stvarne krivce – govori Ivica koji je sa 46 godina jedan od mlađih stanovnika sela.
Njegova kuća nalazi se na početku Ružicine ulice koja je ime dobila po Ružica gradu, najvećem sačuvanom slavonskom srednjevekovnom utvrđenju koje se nalazi iznad Duzluka, a koje je takođe jedan od obeležja po kojem je ovo mesto prepoznatljivo. U Ružicinoj ulici desila su se sva ostala paljenja imovine meštana, uglavnom prošle godine.
I sa leve i sa desne strane dvestotinak metara duge, a samo dva ili tri metra široke ulice vide se ostaci vatrenih stihija na štagljevima i ambarima uglavnom napuštenih seoskih imanja.
Koji su motivi piromana?
Pretposlednji požar na imanju čija vlasnica živi u Srbiji dogodio se krajem prošle godine, a policija je utvrdila da je do paljenja došlo nakon što je radnik firme iz Našica bacio nekoliko opušaka cigareta prema provaliji. Počinioci ostalih devet paljenja još uvek nisu pronađeni, a da se piroman nije zuastavio govori i činjenica da je jedno napušteno imanje po drugi put zapaljeno u noći sa trećeg na četvrti februar ove godine.
Sve dok stvarnih krivaca nema, ostavlja se i prostor za razna nagađanja i spekulacije. Gotovo svi sa kojima su pričali odbacuju mogućnost da je motiv palikuće nacionalna pripadnost jer su gorela imanja i Srba i Hrvata. Mićo Maksimović smatra da je reč o oholosti nekog od meštana, dok po Orahovici kruže priče i da se na ovaj način planski obezvređuje zemlja i imanja u blizini atraktivne lokacije kao što je orahovičko jezero. Takve priče čuo je i Milutin Jovanović iz orahovičkog Veća srpske nacionalne manjine.
– Svi su zabrinuti oko toga što se dešava i pitaju se dokle će to trajati. Priča se i o interesima pojedinih grupa, ali se istovremeno to i negira. Priča se i da je tamo u planu proširivanje ceste i gradnja apartmana prema jezeru. Svašta se priča, a šta je prava istina ne znamo dok se ne pronađu krivci – smatra Milutin.
Selo odumire uprkos velikom turističkom potencijalu
Jezero, park prirode, šume i potoci, kao i manastir iz 16. veka samo su neki od potencijala koji bi mogli osigurati da Duzluk, a i ceo ovaj kraj dobro živi. Pre odlaska iz Duzluka stali smo još jednom kod Milana Maksimovića da ga pitamo zašto nije tako i zašto domaći ljudi nemaju gotovo nikakve koristi ni od Papuka ni od jezera.
– Od kada ja pamtim, a to su sedamdesete i osamdesete godine, selo je živelo od jezera. Prodavali smo naše proizvode preko leta našim gostima, od kojih je najviše dolazilo iz Osijeka. Danas od toga nemamo ništa, samo gledamo automobile kako prolaze. Selo je van letnje sezone živa pustoš, a više od sedamdeset posto kuća je prazno. Šteta je to jer je zaista retkost da jedno selo ima toliko znamenitosti na tako malom prostoru. Uprkos svemu, mislim da ovo selo neće skoro zaživeti, a i sama ta paljenja nikako nam ne pomažu – zaključuje Maksimović.
Meštani su Duzluk, uz dozu crnog humora, već preimenovali u Požarevac. Nastanak gotovo svih toponima vezuje se uz mitove i legende, a ovaj duzlučki nadimak u isto je vreme i smešan i tužan, ali i prilično stvaran i tačan.
The post Ko i zašto pali u Duzluku? appeared first on srbi hr.
