U nastavku priče o krugu, u kom se vrtimo već drugu godinu, kao da se nazire izlazak, neko svetlo na kraju tunela, pa nam ostaje da nastojimo da iz svega ovoga iziđemo bez posledica.
Ono što nas ne ubije, kažu da nas ojača, a kako stvari stoje, jaki smo, sve smo jači, što nas više neko tlači.
U cilju da se odmorimo malo od tog jačanja, danas bih se osvrnuo na našu reakciju na ono što i ne možemo baš da menjamo lako. Ma, okruženje nije toliko važno, ako je naša reakcija adekvatna.
Šetam pre par godina ulicama Beograda i sretnem poznanika, dobar čovek, malo stariji, duhovit. Međutim, po izrazu lica, dok sam mu prilazio, nisam stekao utisak da je dobre volje.
Šta je meni bilo, ali napravio sam katastrofalnu grešku i pitao sam ga: ”Kako si?“. Kakav danak neoprezu, a možda i neiskustvu.
Na to pitanje, on je stao i počeo je da objašnjava kako ništa ne valja: ”Ne valjaju“, kaže ”ni ukućani, ni komšije, političari, doktori, advokati, ne valja vreme, saobraćaj, ma ne valja ništa!“
On je to toliko uverljivo pričao da sam se počeo nekako sve lošije osećati i uhvatim se da klimam glavom u pogrešnom pravcu, da mu potvrđujem. Što ja više klimam, to on brže priča kako ništa ne valja.
Mesto bez problema
“Dobro“, prekinem ga nekako kada je hvatao dah da nastavi s podužim spiskom šta sve ne valja, ”a šta je u stvari problem?“, uspem da postavim i drugo pitanje.
“Ah, problem“, nastavi moj prijatelj sa pričom sada još glasnije, ”problem je ovo, problem je ono, sve bi bilo lakše da nemam toliko problema, stotine problema različitih, ma šta stotine, hiljade problema i ja pojma nemam kako da to rešim, kako da se oslobodim problema“.
Opet on srećom zastane da udahne vazduh i ja ga uspem priupitati što bi on u stvari hteo.
”Aha!“ reče, ”pa to je lako, ja bih hteo da imam manje problema, ma šta manje, ja bih hteo da nemam nikako problema, da budem bezbrižan, bez ijednog problema“.
I onda ja kažem: ”Dobro druže moj, bio sam pre neki dan u jednom delu grada gde ima 20.000 ljudi i niko nema nijedan problem “.
”Vodi me tamo, selim se tamo!“, nastavi moj drugar uzbuđeno. ”Da, druže“, kažem ja, ”ali to mesto je na Čukarici, tačnije Orlovača, groblje Orlovača!“. “A uf!“, potrese se moj drugar kao oparen, „pa to znači da onaj koji nema problema da taj i nije živ?“
“Tako je dobri moj prijatelju, ti treba da si srećan što imaš toliko puno problema, jer po prostoj logici oni koji imaju malo problema – oni su blizu odlaska, zato ti druže požuri kući, zaključaj se u svoju sobu, klekni na kolena i moli se Bogu da ti poveri još problema“.
Ispravna definicija
Ode čovek, ma ne znam da li je rekao “zdravo” ili je samo otišao, odjurio da se pomoli za još pokoji problem.
Umesto da se žalimo na probleme, pre svega treba da ih preimenujemo u životne situacije ili izazove, dakle da ih ispravno definišemo, a onda da se usredotočimo na rešavanje svega toga bez stresa, bez nervoze i bez opterećivanja drugih nekim svojim životnim situacijama koje pogrdno nazivamo – problemima.
I da završimo sa dva citata, jedno iz Evanđelja po Jovanu, a koje se može primeniti na sve ovo šta se sada dešava: ”I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti“.
Drugi citat se odnosi na to da ne smemo dozvoliti da sve što se dešava oko nas utiče na naše raspoloženje, a samim tim i zdravlje, bez obzira šta se to dešavalo. ”Ne tonu brodovi što se oko njih nalazi voda, brodovi tonu kada voda uđe u njih“.
Чланак Ko ih ima i šta sa njima?! се појављује прво на Vesti online.
