Svojevremeno licni sekretar kraljevica Tomislava Karadordevica, novinar i publicista Slobodan Maricic nije mogao cudom da se nacudi kad je nedavno u novinama spazio tekst pod naslovom: „Prestolonaslednik se konacno vraca u svoj dom“.
– Price da ce princ Aleksandar Drugi uci u Beli dvor i da ce ovaj reprezentativni objekat posle eventualnog vracanja imovine Karadordevicima baš njemu pripasti, nemaju pravnog osnova – tvrdi on. – Naime, kad je kralj Aleksandar ubijen u Marseju, Beli dvor je još bio u izgradnji. Dovršio ga je knez Pavle koji je u njemu držao mnogo svojih slika iz privatne kolekcije, ukljucujuci Rebranta i Pusena koje, kad je poceo rat, nije stigao da ponese. Izvesno je da ce se jednog dana voditi sudski postupak izmedu naslednika kralja Aleksandra i princa Pavla.
Pored navedenog, Slobodan Maricic smatra i da se princ Aleksandar nikako ne može titulisati prestolonaslednikom. Svoju tvrdnju potkrepljuje navodom iz velike engleske Hatcinsonove enciklopedije, izdanje za 1998, gde kod imena Petar Drugi Karadordevic, stoje sledeci podaci: „Kralj Jugoslavije od 1941. do 1945. godine, abdicirao januara 1945. godine i predao svoju kraljevsku vlast Namesništvu i vladi maršala Tita“.
– Znaci – zakljucuje – Aleksandar Karadordevic je sin ekskralja i kao takav ne može biti prestolonaslednik.
Vidovdanski ustav menja pravila
Prema Maricicevom mišljenju, i o dinastiji Karadordevic se ne može osnovano govoriti kao o aktuelnoj jugoslovenskoj dinastiji i to iz više razloga. Raspad Kraljevine Jugoslavije, stvaranje novih država iz bivše SFRJ, kao i mnoge druge istorijske cinjenice, radi definisanja statusa dinastije i odnosa unutar kraljevske porodice, zahtevaju ne samo tumacenje dinastickih dokumenata i Pravila kraljevskog doma vec i zakona Kraljevine, a posle i nove Jugoslavije.
– Svi kažu da je osnivac dinastije bio Karadorde – kaže Slobodan Maricic. – To nije tacno. Zbacivanjem sa vlasti kneza Aleksandra, Karadordevog sina, završila se dinastija Karadordevica ciji je rodonacelnik bio Karadorde. Posle na vlast stupa dinastija Obrenovica, da bi posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage 1903. godine na presto došao kralj Petar Prvi Karadordevic. Krunisanjem u Sabornoj crkvi u Beogradu i cinom miropomazanija u manastiru Žica, on je po svim državnim i crkvenim pravilima postao kralj Srbije i rodonacelnik druge dinastije Karadordevic. Kralja Petra Prvog je posle njegove smrti nasledio mladi sin Aleksandar. Pravno gledajuci, tumaceci dinasticka pravila, tu je okoncana srpska dinastija Karadordevic, jer je Aleksandar postao kralj Jugoslavije. On je, dakle, osnovao jugoslovensku dinastiju Karadordevic.
Vidovdanskim ustavom Kraljevine Jugoslavije sprovedene su brojne izmene srpskih dinastickih pravila koje nisu naišle na odobravanje, ne samo srpskih nacionalista vec i mnogih javnih licnosti, državnika i Srpske pravoslavne crkve. Po ovom Ustavu je za izbor jugoslovenskog monarha, izmedu ostalog, potrebna saglasnost sve tri verske konfesije u jugoslovenskoj državi – pravoslavne, katolicke i muhamedanske, a predvidena je i mogucnost da kralj Jugoslavije može biti i druge veroispovesti, a ne samo istocnopravoslavne.
– Ovo je svakako najjaci adut tvrdnjama da je time prestao kontinuitet srpske dinastije Karadordevic – istice Maricic. – Upravo zbog tih nesaglasnosti državno-pravnih, dinastickih i crkvenih pravila i protivljenja Srpske pravoslavne crkve, kralj Aleksandar Prvi nije nikad krunisan krunom kralja Petra Prvog, obeležjem srpske dinastije Karadordevic.
Posle ubistva kralja Aleksandra, Kraljevinom Jugoslavije je u ime maloletnog prestolonaslednika Petra Drugog upravljalo Namesništvo. Pucem od 27. marta 1941. maloletni kralj je sa sedamnćst i po godina doveden na vlast protivno jugoslovenskom Ustavu, dinastickim pravilima i izjavi volje njegovog oca.
– U knjizi „Tako se raspala Jugoslavija“ Danila Gregorica, diplomate koji je pred Drugi svetski rat prisustvovao svim važnim politickim razgovorima i bio svedok mnogih dogadaja, izmedu ostalog, stoje podaci da je poslednja volja kralja Aleksandra Prvog da njegov sin preuzme vlast kad bude punoletan, a punoletstvo se u staroj Jugoslaviji sticalo sa dvadeset jednom godinom, pogažena – kaže Slobodan Maricic. – Sutradan po izvedenom pucu, Petar Drugi je u Sabornoj crkvi u Beogradu položio zakletvu pred patrijarhom srpskim Gavrilom Dožicem. Medutim, za to nisu dale pristanak, niti su tom svecanom cinu prisustvovali predstavnici ostalih verskih konfesija. Nije bilo ni miropomazanija u manastiru Žica. Posle nedelju dana, mladi kralj je sa pucistima napustio zemlju, prekinuo vodenje institucija države, vojske, kontakt sa crkvenim vlastima i narodom i nije se više vracao u otadžbinu. Ovo je još jedna cinjenica koja osporava kontinuitet kraljevske vlasti i dinastije.
Roden na jugoslovenskoj teritoriji?
Kasnije je, što je na pocetku ovog teksta vec receno, pocetkom 1945. godine, kralj Petar Drugi vlast preneo na Namesništvo i Titovu vladu. Odlukom Ustavotvorne skupštine FNRJ od 29. novembra 1945. ukida se monarhija.
Najvažniji podatak koji potkrepljuje Maricicevu tvrdnju da princ Aleksandar Drugi Karadordevic ne može biti prestolonaslednik jeste da je on roden 17. jula 1945. godine, dakle posle abdikacije njegovog oca. Prica se da je soba u londonskom hotelu „Kleridžis“, gde je došao na svet, proglašena za jugoslovensku teritoriju, kao i da je babica koja ga je prihvatila stajala na zemlji donetoj sa ovih prostora. Time je formalno ispunjen uslov da prestolonaslednik mora da bude roden na teritoriji svoje zemlje.
– Pokušao sam da dodem do nekih podataka i odluke engleske vlade o proglašenju jugoslovenske teritorije u hotelu „Kleridžis“ – prica Slobodan Maricic. – Takav dokument ne postoji. Protumaceno mi je da, kad su u pitanju teritorije, nije nadležna vlada, vec engleski parlament. I da su kojim slucajem doneli takvu odluku, morale su je potvrditi i tada vec medunarodno priznate zvanicne jugoslovenske vlasti. Cuo sam i da je do poslednjeg trenutka bilo neizvesno gde ce biti porodaj i da se sve dešavalo veoma brzo. Moram da kažem i da su dinasticka pravila i Pravila kraljevskog doma Karadordevica, u stvari kopije pravila engleskog dvora.
Slobodan Maricic nabraja još neke podatke koji princu Aleksandru osporavaju pravo prestolonaslednika. To su, na primer, englesko državljanstvo koje se rodenjem u Britaniji nikad ne gubi, cinjenica da je bio u engleskoj vojsci, onda njegova izjava posle smrti njegovog oca Petra Drugog 1970. godine da ne želi kraljevski presto, brak sa katolkinjom Marijom da Glorijom sklopljen 1972. godine u Brazilu…
A šta je s cinjenicom da su nedavno Aleksandru Drugom Karadordevicu i clanovima njegove porodice uruceni jugoslovenski pasoši?
– To prema mišljenju pravnih strucnjaka ima samo ceremonijalni karakter i politicku potrebu novih vlasti – tvrdi Maricic. – Teško je, medutim, verovati da ce princ Aleksandar putovati sa jugoslovenskim pasošem po svetu, sem u Jugoslaviju.
Prema rezultatima nedavnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija „Tiker i Vajt“, samo 15 odsto gradana se izjasnilo da bi se na eventualnom referendumu odlucili za monarhiju kao buduci oblik državnog uredenja, a od tog broja, samo njih tri odsto bi za monarha izabralo Aleksandra Drugog Karadordevica. Njegovo eventualno vracanje na presto, zahtevalo bi tako mnogo para, a to u današnjim okolnostima deluje prilicno beznadežno.
Da li je maštao o kruni: princ Tomislav i vladika šumadijski Sava
– Znate, sa akademicima, slikarima i poznatim književnicima oko sebe, ne može da se uradi prakticno ništa uspešno – istice Maricic. – Svaki takav skup predstavlja jednu gužvu i utrkivanje tih ljudi ko ce od njih biti bliži princu prilikom slikanja ne bi li time istakao svoju važnost. U ovoj zemlji su glavnu rec više od pola veka vodili teorija i teoreticari, dok prakticari nisu mogli da dodu do izražaja. Dakle, sve je deklarativno, svecano i – bezuspešno. Još nešto je veoma bitno. Princ Aleksandar Drugi Karadordevic se nikad nije izjasnio da li je pretendent na jugoslovenski ili srpski presto. Imajuci u vidu današnje politicke prilike teško je poverovati da bi princ Nikola Petrovic, naslednik crnogorske dinastije, i clanovi crnogorske loze pristali da im princ Aleksandar Drugi bude novi kralj.
Kruna i obicnom gradaninu
Imajuci na umu sve što je dosad receno, ko je onda pravi pretendent na krunu dinastije Karadordevic?
– Ne može nikome da se da prednost – smatra Slobodan Maricic. – Da je princ Tomislav živ, on bi kao sin nespornog poslednjeg jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog, po svim dinasticikim pravilima, imao apsolutnu prednost u odnosu na Aleksandra Drugog. Ovako, pretendenti na presto mogu biti i svi drugi clanovi kraljevske porodice dinastije Karadordevic. Ako bi se referendumom ljudi ovde odlucili za monarhiju, u situaciji koja je pravni interegnum, kandidati za prestolonaslednika mogu biti i iz nekih drugih dinastija, kao recimo Obrenovic. Može biti i obican gradanin. Znamo kako su se mnogi proglašavali za monarhe. Kako je Karadorde došao na vlast?
Najzad, ocekuje li Slobodan Maricic na svoje javno izrecene sumnje u titulu prestolonaslednika oštre reakcije princa Aleksandra i Krunskog saveta?
– Meni rezultati rada Krunskog saveta od rata do danas nisu poznati – kaže smireno. – Nije mi jasno ni po kom kriterijumu su birani neki clanovi ovog savetodavnog tela. Krunski savet bi trebalo da radi konkretne stvari u vaspostavljanju monarhije i na stvaranju imidža buduceg monarha. Svodenje aktivnosti na organizovanje balova jeste puka ikonografija. Ako princ Aleksandar Drugi hoce da bude prestolonaslednik, Krunski savet bi morao da mu da tumacenje dinastickih pravila, da odluce da li se bore za srpsku ili za jugoslovensku dinastiju. Zašto Krunski savet dosad ništa konkretno nije uradio na prenošenju moštiju kraljice Marije, kralja Petra Drugog i princa Andreje na Oplenac?
