Zoran Stanković bio je srpski specijalista sudske medicine, sanitetski general-major, univerzitetski profesor i političar, po obrazovanju bio doktor medicinskih nauka. U srpskoj vojsci je imao čin sanitetskog general-majora u penziji. Bio je predsednik koordinacionog centra za jug Srbije u Vladi Ivice Dačića od 2012. do 2021, ministar zdravlja u vladi Republike Srbije, ministar odbrane Srbije i Crne Gore u Savetu ministara Srbije i Crne Gore sve do razdruživanja Srbije i Crne Gore i ministar odbrane u vladi Republike Srbije. Na izborima 2012. je prvo bio predložen za kandidata za gradonačelnika Beograda, a potom za predsednika Srbije.
Film o njemu pod nazivom „Svedok” biće premijerno prikazan u Parizu.
Rođen je 9. novembra 1954. godine u selu Tegoviše u Vladičnom Hanu. Otac Dragomir, iz sela Tegovišta bio je automehaničar u kamenolomu a majka Radmila (devojačko Ristić) iz sela Manajle (Vladičin Han), domaćica. Osnovnu školu završio je u Džepu, gimnaziju u Vladičinom Hanu, a Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu 1980. Nakon diplomiranja stupa u aktivnu vojnu službu i kao aktivni poručnik JNA obavlja obavezni lekarski staž u Vojnoj bolnici Niš. Po završetku lekarskog staža Stanković obavlja dužnosti lekara i upravnika trupne Garnizonske ambulante u Peći u periodu 1982—1985. kada je proglašen za najboljeg mladog lekara u sastavu sanitetske službe Niške armijske oblasti i Prištinskog korpusa. Postdiplomske studije oblika specijalizacije iz sudske medicine završio je 22. februara 1988. na VMA.
Krajem 1991. kao major na vukovarskom ratištu vršio je obdukcije posmrtnih ostatke poginulih i tamo ostao godinu dana. Na ratnim prostorima bivše Jugoslavije izvršio je obdukcije više od 5.000 posmrtnih ostataka poginulih. Podaci iz obdukcionih nalaza kasnije su Stankoviću poslužili za izradu doktorske disertacije, koju je odbranio 5. decembra 1997. godine na VMA pod nazivom: „Problemi sudskomedicinske obrade leševa u ratnim uslovima”.
U prošlosti je više puta pružao ekspertsku pomoć Haškom sudu, a bio je i član Jugoslovenskog komiteta za prikupljanje podataka o istraživanju zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava od 1993. Od 1994. je ekspert Ujedinjenih nacija za sudsku medicinu. Decembra 1997. Stanković je osnovao tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja na području Republike Srpske.
Radio je jedno vreme kao specijalista i forenzičar na Institutu za sudsku medicinu i patologiju VMA a zatim i kao načelnik: Odseka za kulturu tkiva, Instituta za sudsku medicinu i Zavoda za patologiju i sudsku medicinu VMA, sve do 17. januara 2002. kada je imenovan za Načelnika VMA. Na ovom položaju je ostao sve do 23. aprila 2005. kada je nakon sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, oko različitog gledanja na status VMA i Sanitetske službe VSCG, smenjen sa dužnosti, demobilisan i penzionisan.
U čin poručnika sanitetske službe proizveden je 1982, a zatim, pored redovnog, i tri puta je vanredno unapređen i to u čin majora i potpukovnika, a 2001. i u čin sanitetskog general-majora.
Na predlog Vlade Republike Srbije, ukazom Predsednika Republike, imenovan je da zameni prethodno smenjenog ministra Prvoslava Davinića. Funkciju ministra odbrane je vršio i nakon razdruživanja Srbije i Crne Gore, a na ovom mestu je ostao do 15. maja 2007, kada je nakon izbora u Srbiji i konstituisanja nove vlade R. Srbije za novog ministra odbrane Republike Srbije imenovan Dragan Šutanovac. Nakon odlaska sa funkcije ministra odbrane nastavio je da radi kao nastavnik na Policijskoj akademiji, Višoj školi za unutrašnje poslove i na privatnom Stomatološkom fakultetu u Pančevu.
14. marta 2011. godine, na predlog G 17 plus postaje ministar zdravlja u rekonstruisanoj Vladi Srbije, nakon ostavke Tomice Milosavljevića.
Preminuo je oktobra 2021. godine od posledica kovida 19. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Bio je oženjen suprugom Marinom sa kojom ima ćerke bliznakinje Ivu i Inu. Po njem je snimljen dokumentarni film „Svedok” reditelja Denisa Bojića.
Izvor: Vikepedija / Rasejanje.info
