Ко је Давор Штефанек, питали су се многи, који нису тако добри упућени у српски спорт, посебно у рвање. Овај спорт у Србији има велику традицију, али, попут стрељаштва, теквондоа, кајака… носи епитет „малог“, који изађе у први план само током Олимпијских игара.
Дочекао је и Давор Штефанек својих пет минута!
Можда је боље рећи шест, колико је трајала рововска битка у финалу Олимпијских игара у Рију. Освајао је Суботичанин много медаља у досадашњој каријери, био је шампион света 2014. године, али ништа то не може да се мери са олимпијским златом. Србија је већ узгубила наду после очајних 10 дана у Рију, али је Штефанек одушевио са најсјајнијим одличјем и дао замајац осталим српским спортистима који су блистали у уторак, 16. августа – дана који ће остати уписан као златан у историји наше земље.
Ко је Давор Штефанек, питали су се многи, који нису тако добри упућени у српски спорт, посебно у рвање. Овај спорт у Србији има велику традицију, али, попут стрељаштва, теквондоа, кајака… носи епитет „малог“, који изађе у први план само током Олимпијских игара.
Име и презиме: Давор Штефанек
Датум и место рођења: 12.9. 1985. у Суботици
Медаље са великих такмичења: Злато на ОИ у Рију (2016), злато на СП (2014) у Ташкенту; бронза (2015) у Лас Вегасу, два сребра на ЕП (2004 и 2016) у Хапаранди и Риги; бронзе (2008 и 2012) у Тампереу и Београду; злато на Медитеранским играма (2009) у Пескари и сребро (2005) у Aлмерији.
Преко трња до звезда, могао би да се опише пут 30-годишњег Суботичанина до злата у Рију. Наиме, живот га није мазио. Установљена му је епилепсија, болест са којом се он храбро бори и носи. Такмичи се и бави врхунским спортом на сопствену одговорност. Иако су му саветовали да прекине са професионалном каријером, он то није желео. Љубав према рвању била је јача, жеља за победама и медаљама вукла га је до врхунца сваког спортисте – златне олимпијске медаље.
Човек који је најзаслужнији за успех Штефанека ја Сретен Дамјановић, легендарни српски рвач који му је усадио љубав према овом борилачком спорту. Давору је он други отац. Према речима нашег извора, Давор је платио трошкове пута учитељу како би могао да буде уз њега у Рију. Дамјановић је био шампион света 1971. године у Софији, а два пута је био сребрни на Светским првенствима.
Штефанек је више пута изјављивао да му је Дамјановић узор. Поред светске титуле освојио је и олимпијско злато и надмашио учитеља. Колика је везаност и љубав Давора и Сретена, наш извор наводи да Дамјановић новчане награде, које му следују као тренеру Штефанека, никада не жели да узме за себе, већ их уступа Давору.
Када је постао светски шампион 2014. године, постао је најбољи српски спортиста у избору дневног листа „Спорт“. Награда је ласкава, јер гласају бивши лауреати најстаријег спортског листа на Балкану. Тада су наслови били у стилу „Бољи и од Ђоковића“. Хрватски медији су желели мало да му напакосте, присвајајући га, али је Суботичанин децидирано рекао која му је земља у срцу.
– Ја сам рођен у Србији и Србија је моја држава, никад се нисам изјашњавао као Хрват или неки други држављанин. Волим Србију и њу ћу увек представљати и само њу! A медији јако изокрену моју причу и то пола напишу а пола не, страшно, фујјј. Сад би сви хтели да сам њихов, али ја сам само цео живот од 12. 9. 1985. у Србији и само сам њен и увек ћу бити њиен, нити Хрват нити Мађар. Србија је моја држава коју волим!!! – написао је тада Штефанек на Фејсбуку.
Они који га познају кажу да је „права Србенда“. То се видело и на проглашењу победника у Рију, када је поносно певао „Боже правде“ и показивао три прста. Увек успехе слави са српском заставом. Ово су му биле треће олимпијске игре. Учествовао је и у Пекингу и Лондону. Трећа је била срећа по златног Суботичанина.
После титуле олимпијског шампиона, Даворови родитељи, Ђенђика и Дамир, поносно су у изјави за РТС истакли један детаљ.
– Кућа у којој живи Давор је кућа шампиона. У улици 27. марта у Суботици некада је живео боксер Павле Шовљански, а данас је то дом рвача Давора Штефанека.
– Не могу да будем скрома, очекивала сам златну медаљу. Обећао ми је син и испунио обећање – кратко је рекла госпођа Штефанек.
– Давор је пред такмичење имао повреду, али он је такав. Стисне зубе и изађе на струњачу да се бори. Како ћемо да славимо не знам, али хоћемо, јер ово је велики успех. Знам да се пре такмичења сликао испред чесме олимпијских шампиона Суботице и рекао да ће се и његово име ту наћи. Имам ту слику – рекао је Даворов отац.
Србија је поносна на свог хероја! Србија слави златног Давора Штефанека! Мајсторе, браво и хвала!
