Redakcijo,
Dana 4. marta 2009. je 50-to godisnjica hapsenja u eks-Jugoslaviji akademika, prof. dr Kaplana Burovica. Red je da zabelezite ovu godisnjicu, pa vam zato saljem ovaj dopis, kao i listu njegovih objavljenih i persekutiranih dela.
Sa nadom,
Savo ZMAJEVIC
– Povodom 50-te godisnjice hapsenja Akademika Burovica –
Dana 4. marta 1959. godine, uhapsen je u Jugoslaviji akademik, prof. dr Kaplan Burovic, svetski poznat kao naucnik, knjizevnik i publicist. Povodom ove 50-te godisnjice dobro bi bilo da malo trezveno prodiskutiramo o jugoslovenskoj disidenciji pre svega, ko su i kakvim su se delima afirmirali kao disidenti, pa i o disidenciji uopste, jer u nekim zemljama proglasili su za disidente i popove, a u Americi, kako citam ovih dana, proglasili su nam za disidenta i Josipa Broza.
Poznajuci istoriju jugoslovenskih naroda i, posebno, istoriju jugoslovenske knjizevnosti, iznenadio sam se kad sam ovde, na Zapadu, cuo da drze Milovana Djilasa za Disidenta Br. 1 Jugoslavije. Cuo sam to od nasih emigranata, onih koji su iz Jugoslavije pobegli upravo od Milovana Djilasa i njegovih kolega, ne samo trbuhom za kruhom, vec i glavom bez obzira, da bi je spasili od krvavog handzara « druga » Djida i njegovih kolega. Posle ovoga dopade mi u ruke i knjiga ECRIVAINS EN PRISON, izdanje na francuskom jeziku Svajcarsko-romanskog Centra P.E.N. INTERNATIONAL, London 1996, Zeneva 1997, sa predgovorom od Joseph-a Brodsky, gde se opet istice Milovan Djilas kao Disident Br. 1 Jugoslavije. Ovih dana citam u nase INTERNET NOVINE SERBSKE isto to, da je M.Djilas Disident Br. 1 Jugoslavije i za Disidenta Br. 2 afirmiraju nam Mihajla Nikolajevica-Mihajlova.
Ostavljajuci po strani karakter disidencije Milovana Djilasa i, posebno, Mihajla Mihajlova, pitam sve : Gde ste nam ostavili akademika, prof. dr Kaplana Burovica ?! Moguce da ga nemate nigde u vasim listama disidenata.
Necu da uporedim naseg Akademika Burovica sa M.N.Mihajlovim, « Disidentom Br. 2 » Jugoslavije. Ali hocu da ga uporedim sa Milovanom Djilasom – Djidom, « Disidentom Br. 1 Jugoslavije.
Godina 1952.
Milovan Djilas je tada bio ne samo clan tzv. Komunisticke partije Jugoslavije, vec i clan njenog CK, pa i Politbiroa, desna ruka Josipa Broza Tita, pa i vice-predsednik Jugoslavije.
Akademik Burovic tada nije bio ni obican clan Narodne omladine, ali jeste – bese prosao kroz zatvore Rijeke (Hrvatska), Beograda, Nisa i Bara (Crna Gora) – kao neprijatelj rezima, klike Tito-Djilas-Rankovic.
Glavno delo M.Djilasa tada je bilo GOLI OTOK, Golgota i stratiste najbolih sinova naroda Jugoslavije, koje ce kroz vekove optuzivati koliko Josipa Broza sa Aleksandrom Rankovicem, toliko i njihovog kolegu Milovana Djilasa.
Glavno delo Akademika Burovica tada je bila pomena BOJANA, objavljena u Dubrovnik 1952. godine kao zasebno izdanje, a gde se za Bojanu, koja je pogranicna reka izmedju Jugoslavije i Albanije, imajuci u vid upravo taj Goli Otok, doslovno kaze:
Obale joj s obe strane
Pritisnule ljute rane.
Kuka, stenje, sumi, bruji,
Dotle vetar nad njom struji.
Miluje joj lice bledo
I sapuce: Ne plac, cedo!
-Teci dalje! Teci! Teci!
-K moru hitaj, jade reci!
-Kazi sto si vid’la tamo,
-Na Golgoti, oj Bojano!
Do tada – NIKO! – ni van granica Jugoslavije, kamoli tu – pod gvozdenom petom klike Tito-Djilas-Rankovic, licem u lice sa ovim krvavim zlocincima, niko se nije usudio ni da pomisli nesto tako, kamoli i da napise, pa i da to objavi! Pred terorom socijal-fasisticke bande Tito-Djilas-Rankovic svi junaci nikom ponikose i u crnu zemlju pogledase. Pa i oni, koje nam je Narodna skupstina proglasila za narodne heroje.
Ni najveci junaci Sovetskog Saveza nisu se usudili da nazovu tako – Golgotom – Stalinov SSSR! Ni usmeno! Ni iz izbegljistva, iz inostranstva! A o balkanskim junacima da ne govorimo. Ni o evropskim! Recite nam, ako znate koga na ovom svetu, da je ucinio to pre Akademika Burovica?!
Akademik Burovic se ne zadovoli tim izdanjem. On salje poemu i u Podgorici, casopisu STVARANJE, da mu je i oni objave, ali ovi – kad videse poemu – razume se – nisu mu je objavili1). Tada je Akademik salje zagrebackom casopisu POLET. Poslije nekoliko meseci, misleci da mu je ni oni nece objaviti, predaje je svojerucno beogradskom listu ISKRA, koji mu BOJANU objavljuje u svom Br. 4/1953. Odmah zatim stize mu i casopis POLET Br. 4/1953, gde vidi da su mu je i oni objavili.
Razume se, njegova je radost bila prevelika. Neobicno velika. U obe glavne metropole Jugoslavije on se odjednom afirmirao kao pesnik, preko svega i kao disident!!! Ili nemamo posla sa jednom disidentnom poemom?!
Obale joj s obe strane
Pritisnule ljute rane!!!
Preko svega: G O L G O T A!!!
Ali, ova njegova prevelika radost, bi prekratka. Posle nekoliko dana (ironija cesto ne poznaje granice!) poziva ga na telefon upravo Djido i, izmedju ostalog, kaze mu:
-Cujte, Burovicu, ako i dalje budete ovako pevali, tako cemo vam mi pritisnuti glavu, da cete umesto pevanja zapoceti lelek!2)
Burovici su porodicno poznati u istoriji Balkana za svoju smelost: oni su se suprotstavili ne samo kraljevima, vec i carevima. Grof Ivan Burovic se suprotstavio ne samo kralju Spanije, tamo – u Madridu, vec i caru Habzburskom, u Becu. A veliki stric Akademika Burovica, veleslavni crnogorski vojvoda Arslan-beg, kako se zna iz istorije, suprotstavio se i kralju Nikoli Petrovicu–Njegosu (Primorao ga da menja Danilov zakonik!). Sledeci njihov primer, nas Akademik se suprotstavi i kralju Milovanu Djilasu, pa i caru Josipu Brozu – Titu.
U proljece 1954. godine on salje poemu BOJANA na beogradskom konkursu mladih pesnika, gde mu se dodeljuje PRVA NAGRADA.
Krajem 1954. Kaplan Burovic predaje na Universitetu u Skoplju svoju doktorsku disertaciju O DETERMINISANOSTI DRUSTVA I DRUSTVENOG UREDJENJA, kojom ustaje ne samo protiv sovetskih teoreticara marksizma, koji su tretirali taj problem, vec i protiv jugoslovenskih-titoistickih.
Za ovim je doslo njegovo novo hapsenje i osuda toboze za neprijateljsku propagandu. Pred sudom se iznosi njegova pripovetka KNJIZEVNIK, koju je poslao za stampu, ali mu je nisu objavili upravo zbog njenog disidentnog karaktera.3)
U zatvor, KPD IDRIZOVO, kraj Skoplja, on nastavlja svoje disidentno stvaranje, iako su vise puta pokusali da ga i fizicki likvidiraju. Prevodi na makedonski i albanski jezik BOJANU, mnozi je rukopisno i razdaje je osudjenicima. Pise i nove pesme, nove pripovetke. Pocinje i organiziranje uhapsenika, stvara prve celije nove, antititoisticke partije. Po izlasku iz zatvora, iduci stopama svog generala Vlada Dapcevica, koga je licno upoznao u Beogradu upravo preko poeme BOJANA, prebegao je u Albaniju, sa namerom da podje i dalje za njim. Tu ga nasilno zadrza Enver Hodza i ponudi Josipu Brozu da mu ga vrati – ali u zamenu za albanskog knjizevnika Martin Camaj, koji je prebegao iz Albanije u Jugoslaviju. Cim je to saznao M.Camaj, prebegao je i iz Jugoslavije u Italiju, a zatim u Nemacku. Tako se nije realizirala ova razmena.
U Albaniji Akademik Burovic nastavlja svoju disidenciju, zahvaljujuci neprijateljskom stavu Envera Hodze prema Josipu Brozu, a i svojoj ustrajnosti da premosti sve prepreke i sva sabotiranja, koja mu se cine od vlasti. Od 30 dela, koja je poslao za stampanje, jedva mu obavise tri: roman IZDAJA (Tirana 1965), zbirka pripovedaka ODJEK KORABA (Tirana 1967) i novela ZMIJA (Tirana 1969). Tri dela je objavio i Josip Broz Martinu Camaj. Govori se da je postupak Envera Hodze osveta prema Josipu Brozu.
Misleci za njega da je Albanac (Objavljivao je pseudonimom Kapllan Resuli!), Albanci proglasavaju njegov roman za remek delo albanske proze svih vremena, pa i za JEVANDJELE albanskog patriotizma. Sto vise – dok se Enver Hodza pripremao da za sluzbeni knjizevni jezik albanskog naroda proglasi njegov juzni, toskinski dijalekat – Albanci se skupise u Skadar i zatrazise da se kao takav proglasi severni, geginski dijalekat Burovicevog romana IZDAJA, uporedjujuci ga sa delom DIVINA COMMEDIA (Bozanstvena Komedija) Danta Aligieria, ciji su jezik Italijani prihvatili za svoj sluzbeni i knjizevni. Uvedose ga i u sluzbeni program savremene knjizevnosti za skole svih kategorija, pa i za Universitet Albanije. Akademik Burovic je jedini jugoslovenski knjizevnik koji se uvodi u program knjizevnosti albanskih skola. Do dana danasnjeg oni nisu uveli tamo ni Njegosa! Poznati albanski istoricar knjizevnosti Ardijan Vehbiu pise za njega da je dao ton albanskoj kulturi tog vremena. Za Akademika Burovica on dodaje da je dobro poznat i opste nacionalno postovan.
Na sve strane Albanije i albanske dijaspore po svetu pocese govoriti da je Kapllan Resuli eklipsirao tadasnjeg najveceg knjizevnika Albanije – Ismaila Kadare, rodjaka i milenika Envera Hodze. I samo ovo je bilo dovoljno da ga Enver Hodza stavi u crnoj listi onih koje je planirao za likvidiranje, a da ne govorimo i o tomo sto Albanci, u delima Akademika Burovica o jugoslovenskoj stvarnosti, prepoznase svoju, albansku stvarnost, dok je licno Enver Hodza, u pezorativno opisanoj licnosti romana IZDAJA mula Hodza Mamer, prepoznao sebe. U medjuvremenu su i njegovi Albanci poceli da ga nazivaju posprdno MULA.
Godine 1969, Akademik Burovic brani na Universitetu Tirane svoju drugu diplomu dijalektoloskom monografijom ULCINJSKO NARECJE, kojom se suprotstavlja albanskim naucnicima (albanskoj falsifikovanoj istoriji), pa i tadanjem Bogu albanologije, akademiku, prof. dr Eqrem Çabej-u.
Tada E.Hodza naredjuje da mu se to delo zapleni u stampariji, dok samog autora stavlja u policijsku preradu (zakonom zabranjena!), cine mu se monstruozne provokacije: da ubije suprugu i svoju decu (!), da bi imali cime da opravdaju njegovo hapsenje. Posle nekoliko meseci, a posto su im propale sve provokacije, uhapsen je i osudjen iza zatvorenih vrata (i bez advokata!) na 43 godine monstruoznog zatvora, opet toboze za neprijateljsku propagandu, iako nisu imali pravo na to, jer je Akademik Burovic bio strani drzavljanin, pa i sa statusom politickog emigranta.
U presudi, Enverovske vlasti naglasavaju da je Akademik Burovic u Albaniji pretstavnik politicke i ideoloske diversije. Ovo je izuzetan slucaj! Nema u Albaniji nijednog drugog osudjenika (pa ni kojeg iz Politbiroa njihove Partije rada komunisticke!) kome su napisali te reci u presudi. Socijal-fasisticka klika Mula Envera mora da se u svom teroru nije srela sa vecim gresnikom i neprijateljem.
Posto su mu razorili porodicu, ubili unuka, uhapsili sina, masakrirali kcerku i prostituisali zenu, Enverovci su i na zivo odrali Akademika do 10 puta, trazeci od njega da se odrekne jugoslovenske nacionalnosti, jugoslovenskog drzavljanstva i njegovih drustveno-politickih stavova, pa i rodjene dece. Na zivo odrali u doslovnom smislu ove reci! Na to im je on odgovorio: PICKA VAM MATERINA, ALBANSKA SOCIJAL-FASISTICKA I SOVINISTACKA BAGRO!…MICITE RUKE SA KOSOVA, JER JE BILO I JESTE NASE!4)
Treba znati da su upravo u ovo vreme Josip Broz sa njegovim komunistima pozvali u Beograd Albance Kosova i predali im tapiju Kosova i Metohije. Ko ne veruje ovo, ili mu je nejasno, neka procita studiju Akademika Burovica FALSIFIKOVANA ALBANSKA ISTORIJA, objavljena po prvi put u elektronskom listu ISTINA God. I, Br. 50, Bec, 05.II.2006; zatim prestampana u delu Akademika Burovica ZOV KOSOVA, Zeneva 2006.
I u ovom zatvoru Akademik Burovic ne sedi skrstenih ruku. Ne samo da je radio kao militant protiv socijal-fasisticke klike Envera Hodze, vec je izbio i na celo svih njegovih protivnika, preko svih albanskih junaka, pa i preko onih koje je Narodna skupstina Albanije proglasila svojevremeno za Narodne heroje. Akademik Burovic se afirmirao kao Heroj nad herojima. Zato su ga sami Albanci, jos po zatvorskim celijama, proglasili za MANDELU ALBANIJE.
Zato su Enverovci vise puta pokusali i da ga fizicki likvidiraju. Za svo vreme zatvora od 33 godina, njemu ne dozvoljavaju da se vidi ni s kim od svojih, niti da se dopisuje. Ne dozvoljavaju mu ni da sazna da li su mu deca ziva, a deci cine sve da ih ubede da im on nije otac. Ne dozvoljavaju ni njegovim zatvorskim drugovima da mu dobace parce hleba. Permanentno ga teroriziraju gladju, zbog cega je poceo da krvari iz anusa. Od gladi je vise puta padao u nesvest, a jednom prilikom je pretrpeo i klinicku smrt, ali nam se vrati sa onog sveta da bi dopunio njegov zivot novim heroizmima, a njegovo stvaranje – novim delima, jedno znacajnije od drugog, sva redom disidentna.
Posto je odbio da radi u rudniku, nekoliko hiljada metara pod zemljom, gde su mu svaki cas pretili smrcu, izolirali su ga u kazneni, monstruozni zatvor BURELJI, zajedno sa svakakvim zlocincima, koji su huskani da ga ubiju. A kad je izbegavao njihove pesnice, docekivali su ga policajci svojim pesnicama, klocama i pendrecima, oblivajuci ga ovako vise puta u krvi, lomeci mu zube, i noge i ruke, sto nam svedoci i njegov zatvorski kolega Idriz Zeqiraj5). U ovim uslovima, iako je bilo zabranjeno, Akademik Burovic je dano-nocno pisao. I sve sto je napisao dodavao je svojim drugovima da to procitaju. On je iz zatvora i objavljivao. Da, on je iz tog monstruoznog zatvora uspeo da svojim disidentnim sonetom DOCI CU! dospe nista manje vec na stranicama glavnog organa stampe Saveza knjizevnika Albanije NËNDTORI. Primer ovaj bez presedana u istoriji istocnih, socijalistickih zemalja. Naravno, sonet mu je objavljen imenom jednog drugog pesnika, rezimskog, pa i razbijen u slobodnom stihu, ali ga zatvorenici, koji su taj sonet naucili od vremena napamet, odmah prepoznase.
Albanski knjizevnik Fatos Ljubonja svedoci da je video Akademika Burovica, na dan izlaska iz zatvora, kako iznosi preko bodlikavih zica nista manje vec 6 vreca rukopisa6). Licno Akademik izjavljuje novinarima: U zatvor sam napisao oko 200.000 stranica svesaka obicnog formata, ali su mi vlasti mnoge rukopise oduzeli, zaplenili. Uspeo sam da izvedem iz zatvora oko 100.000. Evo su, vidite ih! (On otvara svoju arhivu, vadi otuda sveske i prelistava ih pred objektivima tele-kamera!)7)
Naglasavamo ovde da su svi spomenuti ne samo Albanci, vec i izjavljeni njegovi neprijatelji, pa i neprijatelji domovine i naroda naseg. I pored toga, oni su tu i tamo rekli i po koju istinu o njemu.
Cim je izasao iz zatvora izvrsena su na njega, sred Tirane, dva atentata, u koje su, uz albanske vlasti, uzele aktivno ucesce i oni iz Jugoslovenske ambasade. Evo vam i ime jednog od njih – Makedonac Viktor Gaber, tada sekretar te ambasade. Ziv je, sred Skoplja. Pitajte ga sto je to ucinio sa Akademikom Burovicem u Tirani. Kako su se poneli sa njim?!
Zato se Akademik penje na avijon i leti za Svajcarsku, gde mu licno predsednik Svajcarske Konfederacije, g. Flavio Kotti, o d m a h daje status politickog emigranta, primer ovaj bez presedana u istoriji ove drzave. Ali ga i tamo proganja albanska mafija, pa i jugoslovenska. Kod svajcarskih socijalista pretstavljaju ga kao neprijatelja komunizma, a kod antisocijalista – kao komunistu. Tako mu u Svajcarskoj dan-danas melju kosti ova dva glavna mlinska kamena svajcarskog drustva: socialisti i antisocijalisti. Oduzese mu i status politickog emigranta, pa se spremise i da ga oteraju iz Svajcarske.
Burovici su kroz bure pokazali sebe dostojnim tog prezimena, pa su ih zato njihovi zemljaci i prozvali tako. Sledeci opet primer svojih slavnih pradedova, iako je u ratu sa cetiri drzava (Crna Gora, Srbija, Makedonija i posebno Albanija!), on prihvaca rat i sa Svajcarskom. Ovo je svetski rat protiv jednog jedinog coveka. A vodi se protiv njega sasvim nepostenim sredstvima: falsifikatima, lazima, klevetama, intrigama, dok se on brani samo svojim perom, na vrh kojeg je razvio zastavu istine, dokumenata i cinjenica. I pobedjuje na svim frontovima, posebno na svajcarskom: svajcarske vlasti, suocene dokumentima, stavljaju ad acta svoje resenje za ukidanje statusa politickog emigranta i – da izvinete – peruci svoja govna sa pisacom – dodeljuju mu svajcarsko drzavljanstvo, pa – kako je vec receno preko stampe – nagradjuju mu i delo ZOV KOSOVA.
Albanske vlasti, licno predsednik vlade Fatos Nano, javno ga proglasava za konstruktivnog gradjanina, javno mu se izvinjava za sve zlocine, koje su ucinili protiv njega i njegove porodice, dece, pa ga i poziva da se vrati u Tirani.
Ovih dana, kako saznajemo iz beogradske stampe, Akademika Burovica je pozvao da se vrati u Beograd i ministar Ministarstva za dijasporu, priznajuci pismeno, da je njegov dosadasnji tretman od strane Vlade Republie Srbije bio pogresan. U ocekivanju smo da ovo ucine i vlasti Crne Gore, pa i one Makedonije. Vreme je da se dokrajci besmisljeni antinacionalni i antihumani rat protiv Akademika Burovica i da mu se prizna sve sto mu pripada: u prvom redu osnovna ljudska i gradjanska prava, pravo da se integrira u zivot svoje domovine.
Koliko da se zna: dan-danas se Akademiku Burovicu ne dozvoljava da u maticni otsek njegovog rodnog mesta – Ulcinj – registrira brak, koji je sklopio u inostranstvo, pa ni decu, rodjena u tom braku. Istovremeno ga drze kao ozenjenog sa njegovom prvom suprugom, koja se od vremena sluzbeno razvela od njega, udala se za drugog coveka, pa je i umrla!!!
I pored izvinjenja od strane albanskog predsednika vlade, albanska mafija mu i ovde, u Zenevi i pred Organizacijom Ujedinjenih Nacija, vrsi novi atentat. Njen atentat slede atentati Crnogorske mafije sred Ulcinja i na granicnom prelazu. Albanci pozivaju i preko interneta svoje junake da podju u Zenevu i da ga ubiju. Opevali su mu preko interneta i opelo! Primeri ovi bez presedana u istoriji covecanstva.
Sigurno da u ovim okolnostima normalnom coveku je nemoguce da bilo sto napise. Ali, kako kaze novinar podgoricke POBJEDE: Burovic se s burom navikao!8) pa zato i nastavlja stvaranje. I pored svih sabotiranja – on pise. Kad sto napise, niko mu ne objavljuje. Ni svajcarske izdavacke kuce, ni crnogorske, ni srpske, ni makedonske, da ne govorimo o albanskim! Pa i listovi, revije i casopisi ne objavljuju mu nista. Ne dozvoljavaju mu ni da odgovori na falsifikate i klevet, koje drugi objavljuju tamo protiv njega. Protiv njega se angazuju najznacajnija albanska pera: Ismail Kadare, Adem Demaçi, Skënder Shkupi i citava brigada drugih piskarala. Posto ih je Akademik pobio i demaskirao, izlazi mu na megdan i ipsissimus sef Partije Ramiz Alija (koji je na tu duznost smenio crklog Mula Envera). Ramiz Alija je tada bio i pretsednik Albanije, ali Akademik i njega nokautira i izbacuje sa ringa.
Ovu monstruoznu blokadu sa svih strana (i sa jugoslovenske!), Akademik Burovic razbija stezuci kais svoj i svoje dece: odvaja zalogaje hleba od one sirotinje sto mu svaki mesec daju Svajcarsci da prezivi, uzima para i na zajam, pa objavljuje svoja dela privatno. Zatim na svoja ljedja (Puni 75-tu godinu i bolestan je od spondolatroze, uz to i sa jednom slomljenom nogom i jednom slomljenom rukom!) nosi ih iz drzave u drzavu, iz grada u grad, od kuce do kuce, i razdaje ih – na poklon. I ovo je jedan primer bez presedana u istoriji covecanstva.
Savladjujuci sva sabotiranja, a na sramotu svih onih koji mu to cine, Akademik Burovic je ovih dana predao za stampanje svoje 100-to delo. Da – 100 dela! Nas narod kaze: Sputane noge dva put brze kroce! Setite se i Njegosa, koji kaze: Bez muke se pjesma ne ispoja!
Pavle Brajovic je izjavio: Burovic brze pise, negoli sto to mi stizemo da procitamo! Istina je to, ali se ta istina realizira zahvaljujuci njegovim sveskama iz zatvora, naravno – i kompjuteru. Preko svega – imamo posla sa jednim vanredno vitalnim covekom, koji dano-nocno sedi za stolom i samopregoran za naucnu istinu – pise, pise, pise. Sto ga vise sabotiraju, on utoliko vise pise. A ima i o cemu da pise.
Od tih 100 dela, TRI nose naslov u vezi sa Kosovom. Do danas niko nije branio srpsko Kosovo kao sto ga branio i brani Akademik Burovic. Niko nije ni zrtvovao za Kosovo, koliko i kako je to zrtvovao Akademik Burovic. I dok su svi drugi, koji su i bilo koju rec rekli u prilog naseg Kosova uzimali za to plate i debele hororare (pa i penzije!), proizvedeni su i za vitezove, za pocasne gtadjanine Srbije, pa i za narodne heroje, Akademika Burovica su nagradjivali visedecenijskim zatvorima, pendrecima, oblivanjem u krvi, razaranjem porodice, masakriranjem dece i bezbrojnim pokusajima da ga fizicki likvidiraju, zatvaranjem granica i svih vrata, sataniziranjem, pa i za jedno T – toboze srpsko-cetnicko, koje je nehotice zamenio sa jednim C – toboze hrvatsko-ustasko!!!
Akademik Burovic je dan danas kamen spoticanja svih neprijatelja naroda, pa i ziza stravicnih dogadjaja. Oko njega urlicu vuci i hijene. Za uhom mu grakcu gavrani, a izjavljeni i neizjavljeni neprijatelji nad glavom mu lome sablje.
Njujorski Universitet, misleci za njega da je Albanac, proglasava ga za famous Albanien dissident and historian. Association française d’etudes sur les Balkans proglasava ga za Mandelu Albanije i dodaje da je to grand homme, qui a sacrifié sa vie pour la recherche. Svetski naucnici, akademici, posto su ih javno prodiskutirali, prihvacaju njegove albanoloske teze, po kojima Albanci ne samo sto nisu autohtoni na Kosovo i u Metohiji, vec nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, gde su Srbi stigli pre njih jedno pet vekova. Po njegovim tezama, koje su Albanci proglasili za crne teze, oni nisu ni sljedbenici Ilira, ponajmanje Pelazga. Akademik, prof. dr Fox Mulder, izjavljuje preko interneta: L’historien albanais dissident Kaplan Resuli Burovich est une source digne de confiance pour l’histoire albanaise. Jedan nas knjizevnik, autor oko 30 dela, izjavio je: Svojom disidencijom, borbom za slobodu i demokratiju, knjizevnim stvaranjem i znacajnim naucnim otkricima, akademik Kaplan Burovic se afirmirao kao knjizevnik i naucnik svetskog glasa, pa se danas sasvim zasluzeno vio i u sam vrh svetske aktuelnosti.9)
Drugi su ga uporedili sa najznacajnim muslimanima jugoslovenske stvarnosti, Mesom Selimovicem, Skenderon Kulenovicem i Emirom Kusturicom. Nas istoricar i drustveno-politicka licnost Komnen Becirovic, izrazavajuci svoje divljenje za drzanje i stvaranje Akademika Burovica, za podrsku koju je dao Srbima, dodaje: Postupak Kaplana Burovica utoliko vise zasluzuje divljenje sto je on to ucinio, kao i Emir Kusturica, u vreme sveopste omraze na Srbe, kad su se od njih, kao od gubavaca, svi udaljavali, pa cak i oni malodusni i prodani medju samim Srbima. S druge strane navukao je na sebe bijes i mrznju mnogih Albanaca…10)
Polazeci od svega ovoga sto izlozih ovde, oni, koji su vec rekli da je akademik, prof. dr Kaplan Burovic Disident Br. 1 Jugoslavije, Balkana, Evrope i sveta11), mislim da su u pravu. U svakom slucaju, oni koji moguce znaju kojeg drugog, koji mu je prethodio, bilo i na svetskom planu, neka izvole da nam to kazu i dokazu.
Savo ZMAJEVIC
_________________
1) Vidite pismo knjizevnika Mihailo Gazivoda, clan redakcije casopisa STVARANJE, objavljeno u zbornik BOJANA-ZASTAVA DISIDENCIJE, Ulcinj 2005, str. 60.
2) PRELJEVIC, Cedomir: Stihovi za Golgotu,- u listu VECERNJE NOVOSTI, God. XLIX, Beograd, utorak 24. septembar 2002., str. 13.
3) Vidite OPTUZNICU i PRESUDU u Arhivi Sreskog suda u Tetovo-Makedonija.
4) JUGOVIC, Vesna: MANDELA ALBANIJE,- telereportaza od 45 minuta, perikazana po prvi put preko RTV Beograda u februaru 1995, zatim ponovljena vise puta preko te i drugih Radio-Televizija.
5) ZEQIRAJ, Idriz: Gjykim me paanësi (= Sudjenje bez pristrasnosti), revija REPUBLIKA, God. III, Br. 7, Pristina, juli 1992, str. 34, kol. III: Istorija covecanstva poznala je mnoge knjizevnike okovane u gvozdja, ali se nikada nije zabelezio jedan takav rekord u fizickom kaznjavanju, kako se to desilo sa Kaplanom! Po njegovom razdrobljenom telu od patnji i stradanja, udarali su osudjenici, policajci i licno komesar zatvora, lomeci mu i ruku…Jedan dan, u zatvor Burelji, Kaplana su pogodili u glavu. I hodnik se bese ispunio njegovom krvlju. Sa suzama u ocima sam napisao jedno pismo i poslao mu ga od ruke do ruke, savetujuci ga da izbegne svaku policijsku provokaciju i da se mani strajka gladju.
6) LUBONJA, Fatos: NË VITET SHTATËMBËDHJETË (= U sedmanestim godinama),- Tiranë 1994.
7) BUÇPAPAJ, Skënder (knjizevnik i ambasador Albanije u Svajcarskoj): Prvi susret sa Akademikom Burovicem – telereportaza od 45 minuta, prikazana po prvi put preko RTV Tirane, 8. marta 1994. godine, zatim je ponovljena vise puta od nje i drugih radio-televizija.
8) JANINOVIC, Aleksandar: Berba i bura, list POBJEDA, Podgorica, 29. oktobar 1995, str. 8, kol. III: Burovic se na buru navikao; vidite i drugi dopis ovog autora, pod naslovom Pripreme za remi, i podnaslovom Kultura i bura od Burovica, list POBJEDA, Podgorica, 22. septembar 1996, gde doslovno pise: Burovic, kad stigne u Ulcinj, donese malo (kulturne) bure i ode u Svajcarsku. Za njim ostanu teme…. Ovako do danas nije pisala jugoslovenska stampa ni za jednog drugog autora. Ni za Milovana Djilasa!
9) MILATOVIC, Petar: Kratka biografija Akademika Burovica, srpske-internet novine ISTINA, God. I, Br. 42, Beç, 11.XII.2005.
10) BECIROVIC, Komnen: Istina o Kaplanu Burovicu,- srpske elektronske novine ISTINA, God. II, Br. 54, Bec, 05.VI.2006.
11) Vidite delo BOJANA – ZASTAVA DISIDENCIJE, Ulcinj 2005, gde je Anton Burovic sakupio vise studija raznih autora o ovom problemu i objavio ih na srpskom i drugim jezicima.
100 DELA AKADEMIKA BUROVIĆA
– objavljena i persekutirana –
Evo sest-sedam godina što sam poslao ovaj članak albanskom listu KORÇA. I oni su ga objavili (Br. 73, Maj 2002.), ali postriženog levo i desno. Pre svega skinuli su iz njega sva dela koja demaskiraju njihovog Ismaila Kadare, zatim i sva dela koja demaskiraju albanske istorijske falsifikate. Preko svega, možda upravo zato što to više nije bio moj članak, objavili su ga imenom nekakvog Edlir Nune.
Dopunjen sa delima koja je akademik, prof. dr Kaplan Burović objavio u međuvremenu, a u vezi 50-to godisnjice njegovog hapsenja u Jugoslaviji kao disidentni knjizevnik, nadam se da će poslužiti čitaocima da se bolje upoznaju sa publicističkim, književnim i naučnim stvaranjem ovog našeg velikog borca za slobodu i demokratiju, svetski afirmiran i priznat za Mandelu Albanije i Balkana, pa i za famoznog disidenta, velikog književnika, velikog naučnika, balkanologa, albanologa, i za velikog Coveka, koji nije pisao hladnom crnom bojom, već svojom vrelom i crvenom krvlju, pa i životom svoje dece, koja su mu upravo zato i masakrirana.
Treba znati da, izuzev kojeg retkog, sva je ova dela on privatno izdao, otkidajući zalogaje hleba od svojih usta, pa i od usta svoje dece, a zatim ih razdao na poklon, noseci ih na svoja ledja od kuce do kuce, iz grada u grad i iz drzave u drzavu.
Evo vam ih po redu, kako su objavljena i persekutirana:
01. BOJANA,- disidentna poema, napisana na srpskom jeziku i objavljena od Doma kulture u Dubrovniku 1952; preštampana u Beogradu (list ISKRA Br 4/1953) i u Zagrebu (u časopisu POLET Br. 4/1953). Na konkursu poezije u Beogradu 1954. godine dobila je prvu nagradu. Prevedena je na više stranih jezika: albanski, fracuski, španski, slovenački, makedonski, vlaški. Objavljena preko 50 puta po raznim organima štampe, radija, interneta i u knjigama autora. Prevod na albanski, učinjen 1961, cirkulisao je ilegalno na sve strane Albanije, pa i po zatvorskim ćelijama, što je sigurno doprinelo osvešćavanju tamošnjeg stanovništva i njihovom mobiliziranju protiv socijal-fašističkog terora Envera Hodže. Godine 1991. stiže iz Švajcarske (objavljena na stranicama lista DEMOKRACIA) i razdaje se na sve strane Albanije. Autoru, koji tek što beše izašao iz zatvora, tada je učinjen prvi atentat sred Tirane. Ovom poemom Akademik Burović se afirmirao kao Disident Br. 1 Jugoslavije i Balkana, pa i Evrope, i sveta. Godine 2005. Universitet New Yorka proglasio ga za famous Albanian dissident and historian.
02. ULCINJSKE DAIRE,- zbirka lirskih narodnih pesama. Predata je za štampu Narodnom odboru (Otsek za prosvetu i kulturu) u leto 1953. Persekutirana je od UDB-e (Uprava državne bezbednosti, politicka policija Josipa Broza). Mnoge pesme ove zbirke su objavljene po raznim organima štampe, kao u SUSRETI, NOVI ŽIVOT, PLAMEN BRATSTVA.
03. NADŽIJA,- roman, od 1953. persekutira se u Izdavačkom preduzeću Prosveta – Beograd. Dva fragmenta su objavljena: u časopisu SUSRETI, God. I, Br. 4, Cetinje 1953, i drugi u listu FLAKA E VLLAZNIMIT, Skoplje 1954 (preveden na albanski od Murteza Peze).
04. O DETERMINACIJI DRUŠTVA I DRUŠTVENOG UREÐENJA,- disertacija, Skoplje 1954, objavljena od Universiteta u Skoplju – Pravni fakultet.
05. MORNAREVA VJERENICA,- novela na albanskom jeziku, Priština 1956 (u časopisu JETA E RE Br. 6); drugo izdanje, kao zasebna knjiga – u Ženevi 1997; izdanje na srpskom jeziku u Ženevi 2004. Prevedena i objavljena na makedonski u Bitolj 2004. Prevedena je i na francuski i italijanski, ali joj se presekutira objavljivanje.
06. TRAMUNDANA,- novela, Priština 1957 (JETA E RE Br. 2). Godine 1959 autor je predaje IP „Rilindja“ u Prištini, koja prihvata novelu za štampu, ali se autor hapsi od UDB-e kao disidentni književnik. Drugo izdanje na albanski jezik u Ženevi 1994.
07. MORNAREVA UDOVICA,- roman, Priština 1956 (JETA E RE Br. 2); drugo izdanje na albanski jezik u Tirani 2003.
08. FANOLA,- roman, Priština 1958 (JETA E RE Br. 3-4); drugo izdanje na albanski jezik u Ženevi 2001.
09. BEZBOJAN ČOVJEK,- novela, Priština 1958, (JETA E RE Br. 6). Predata za štampu kao zasebna knjiga u Tirani 1964 IP Naim Frasheri. Persekutirana od SIGURIMI-a (politička policija Albanije).
10. ULCINJSKI POMORCI,- zbirka pripovedaka na srpskom jeziku. Prihvaćena za štampu od IP „Rilindja“ u Prištini 1959, ali se autor hapsi i ovako knjiga ostade neobjavljena. Neke pripovetke ove zbirke su objavljene od vremena u periodičnoj štampi, naročito u časopisu SUSRETI na Cetinje.
11. IZMEÐU DVA PLAVETNILA,- zbirka pripovedaka na albanski jezik, prihvaćena za štampanje od IP „Rilindja“ 1959, ali interveniše UDB-a, koja hapsi autora. Neke su pripovetke od vremena objavljene u periodičnoj štampi, naročito u časopisu JETA E RE.
12. ZOV MORA,- zbirka pripovedaka na albanski jezik, prihvaćena za štampu od IP „Rilindja“ 1959, ali interveniše UDB-a i hapsi autora. Rukopis ove zbirke je kasnije stigao u Albaniju, ali se i tamo umesto objavljivanja hapsi autor.
13. BUNA (BOJANA),- zbirka pesama na albanski jezik. Predata za štampu IP N.Frasheri u Tirani 1961. Pošto je nisu objavili, cirkulsala je u rukopisu na sve strane Albanije.
14. SPECIFIČNI SOCIJALIZAM,- disidentna drama u jednom činu, prikazana 1961. na sceni Teatra koncentracionog logora jugoslovenske emigracije u Čermi – Albanija, zatim i van logora, u gradu Fier i Pluk. Štampanje joj je persekutirano od vlasti.
15. ŠOVENI,- disidentna drama u pet čina, prikazana 1961. na sceni Teatra koncentracionog logora jugo-emigracije u Čermi-Albanija. Štampanje persekutirano od vlasti.
16. EH, DA IMAM JEDNU SNAŽNU PESNICU!,- scenar za estradu. Prikazan je 1961. na sceni Estrade koncentracionog logora jugo-emigracije u Čermi-Albanija. Štampanje persekutirano od vlasti.
17. ISUS HRISTOS,- roman, persekutiran od 1962 godine u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana. Jedan fragmenat je objavljen u listu MYZEQEJA LETRARE, Ljušnje, novembar 1962.
18. LJUBAV I MRŽNJA,- zbirka pripovedaka i novela, persekutirana od 1963. u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.
19. PARTIZANSKE BOGAZE,- zbirka pripovedaka, persekutirana od 1963 u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.
20. IZGUBLJENE ILUZIJE,- zbirka pripovedaka, persekutirana od 1965. godine u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.
21. SNAŽNA PESNICA,- scenar za estradu, napisan po preporuci Doma kulture u Ljušnje 1966. godine. Prikazivanje zabranjeno od Sreskog partijskog komiteta u Ljušnje-Albanija.
22. LELA,- novela, pesekutirana u redakciji almanaka SHKODRA, Skadar 1967. Cirkulisala je otkucana na pisaćoj mašini.
23. BJELA LALA,- novela, od 1967. godine se persekutira u redakciji IP „N.Frasheri“ u Tirani.
24. KOMESAR,- tragedi
