Ko je najstarija Srpkinja u Americi
Jelena iz Santa Fea
Uprkos želji da poznu starost provede u Beogradu, Jelena (103), udovica čuvenog slikara Vladana Štihe, živi u staračkom domu u Santa Feu
Usamljena, daleko od starog kraja, u gradiću Santa Fe na rubu pustinje u Novom Meksiku, svoje pozne penzionerske dane u državnom gerijatrijskom centru provodi Jelena Štiha, rođena Stojaković, živahna starica u 103. godini, nezvanično najstarija Srpkinja u Americi. Iako je nepristojno govoriti o godinama dama, povod za to je nedavno otkriće dopisnika našeg lista o jednoj drugoj ženi, Jelki Janković, takođe „naše gore listu”, koja je lane u Vašingtonu napunila tačno sto godina, kandidujući se za najstariju Srpkinju preko okeana. Nenadano otkriće „Politike” to je demantovalo.
Najdugovečnija srpska dama u Americi, a rođena u Srbiji u Petrovcu na Mlavi, i dalje je solidnog zdravlja, saznajemo pored ostalih detalja od njene kumice, gospođe Marice Popović iz Beograda, koju je Jelena krstila daleke 1936. godine. Prošlog proleća njena unuka posetila je sa svojim suprugom kumu Jelenu u Santa Feu, a kao uspomena ostala je i fotografija koju objavljujemo, svojevrsno svedočanstvo o krepkosti ove 103-godišnje starice.
Sećanje na „Tri šešira”
– Kuma Jelena je udovica jednog od naših najpoznatijih i najcenjenijih umetnika preko okeana – Vladana Štihe, Srbina češkog porekla.
Običavao je da se predstavlja: „Ja sam Srbin iz Skadarlije!” On i Jelena živeli su u zgradi odmah iza „Tri šešira”. Ta kućica od naboja srušena je krajem osamdesetih, podignuta je druga od cigala u kojoj je jedna od elitnih sala i danas najpoznatije boemske beogradske kafane. Sredinom poslednje decenije prošlog veka u spomen na Vladana na ovoj zgradi je postavljena spomen-ploča koja svedoči: „U ovoj kući se rodio, živeo i stvarao Vladan J. Štiha 1908–1992. srpski slikar i rodoljub”. Ploča je postavljena u prisustvu kume Jelene nakon smrti poznatog slikara – vele Marica i njen suprug Aleksandar Popović, koji održavaju prisne kontakte sa kumovima. Iste godine kada je srušena kuća Štihinih u Skadarliji slikar je otvorio svoju galeriju u Santa Feu.
Jelena i Vladan napustili su otadžbinu 1943. godine, pošavši u susret saveznicima sa željom da se domognu Amerike. Prebukirane emigrantske liste koriguju njihove planove, posle rata putuju po Evropi, useljavaju se u Argentinu, 1958. godine sele se u Sao Paulo i Baiju, a nakon prve vrlo uspešne kalifornijske izložbe Štihe se doseljavaju u Los Anđeles. Velika buka i zagađenost vazduha učinili su da prihvate poziv i nasele se u Santa Feu, gde će provesti čitav život. Slikar Vladan Štiha, na čijim delima je ovekovečen čitav njegov život i umetničke preokupacije, od gaučosa i pampasa u Argentini, do Indijanaca u Novom Meksiku, cenjen i poštovan u sredini u kojoj je stvarao, umro je 1992. godine da bi se prvi put vratio Beogradu i skadarlijskoj kaldrmi kada je njegova urna pohranjena na Novom groblju.
Iza njega je u kući ostalo oko 200 slika, od kojih je deo trebalo da bude preseljen kao ostavština u Narodni muzej u Beogradu. Tada već u 87. godini Jelena je uspela da, uprkos embargu, dobavi četiri njegove slike sa indijanskim motivima i zajedno sa hiljadu dolara pokloni ih nacionalnoj umetničkoj galeriji. Ostalo je zabeleženo da je spremila da pokloni 12 umetničkih ostvarenja svoga supruga, ali joj tada to nije pošlo za rukom. Poklon bi bio veći i vredniji da je u toj ženi bilo i više snage. Istovremeno, prema njegovom zavetu, u SAD je priredila prodajnu izložbu, a sav prihod poklonila bolnici u Dalasu. Za tri sata koliko je trajala izložba prikupljeno je 200.000 dolara.
Druženje sa Bušom i Reganom
Podaci govore da je između 2.500 i 3.000 njegovih slika rasuto po svetu, a pojedinačno su dostizale cenu i od po 80.000 dolara. Jedno platno je izloženo na počasnom mestu u Smitsonijan institutu u Vašingtonu, grad Santa Fe ga je proglasio za počasnog građanina, studenti iz svih krajeva Amerike upinjali su se da provedu nekoliko nedelja u njegovoj slikarskoj školi, prijateljevao je sa Reganom i Bušom Starijim…
– Bila sam ponosna što je kao Srbin u izbeglištvu doživeo takvu slavu i počast. Sve je to zaslužio svojim radom, a bio je neumoran radeći i po šesnaest sati dnevno – rekla je za novine pre više od decenije Jelena Štiha, najavljujući veliku i lepu monografiju o delu svog supruga „ako me snaga ne izda i Bog mi pomogne”.
– Imala je običaj da kaže kako su joj sve advokati uzeli. Da bi regulisala status imovine, većinu od slika iz Štihine zaostavštine morala je da rasproda – veli Popović.
Uprkos činjenici da se Jelena prvi put obrela ponovo u Srbiji tek nakon pola veka, a da Vladan to nije ni doživeo, ljubav prema otadžbini nije kopnila. Posle smrti supruga Štihina udovica, uz pomoć dalje rodbine koja se prema kazivanjima njenih kumova iznenada pojavila, odlučuje da se preseli i živi u Beogradu. U prostranoj i lepoj kući koju je kupila rođacima dobila je svoju garsonjeru u kojoj je, reklo bi se ne baš zadovoljna, jedno vreme živela sa svoje dve ljubimice – mačke. Sa rođacima i novim domom nije išlo, spakovala se i vratila u Santa Fe.
Rođacima je ostala imovina, Srbiji četiri darivane slike, kumovima Popovićima uspomena na kratka, ali sadržajna druženja posle toliko godina, a Jeleni Štihi – samoća, daleko u tuđem svetu.
