Austrijanac Valentin Incko sedmi je po redu visoki predstavnik u BiH, a četvrti za koga se konstatuje da je „poslednji visoki predstavnik“.
Stavovi javnosti u BiH prema visokim predstavnicima bili su podeljeni prema jednom kriterijumu ( „u kojoj meri je koristio bonska ovlašćenja“), pa su tako u Srpskoj omraženi Pedi Ešdaun i Volfgang Petrič bili miljenici Sarajeva, jer su razgrađivali RS i progonili njene funkcionere.
Valentin Incko, koji je od 1996. do 1999. godine bio je austrijski ambasador u BiH, izjavio je „da bonska ovlašćenja treba da ostanu na sceni kao krajnja mogućnost delovanja“. On je najavio da će njegov cilj biti „da BiH kroz reformu ustava postane zemlja jednostavne strukture“.
U Srpskoj posebno strahuju da je njegov prvenstveni zadatak da ukine entitetsko glasanje u Predstavničkom domu parlamenta BiH, zašta mu je pretpostavke već stvorio njegov prethodnik Miroslav Lajčak.
Petričevi zakoni
Posle odlaska Karlosa Vestendorpa, Srbi u RS odahnuli su verujući da će im sledeći visoki predstavnik biti blagonakloniji, ali došao je Volfgang Petrič (august 1999 – maj 2002), koji je nametnuo je čitav niz zakona i amandmana na Ustav RS, koji su joj oduzeli dejtonsku suverenost. U korist Bošnjaka, Petrič je pomerio i liniju razgraničenja između Srpskog Sarajeva i federalnog dela grada, a osnovao je i Sud BiH, koji danas procesuira isključivo Srbe.
Inače, Lajčak je retko koristio bonsku palicu i važio je za demokratu zbog čega su ga iz Sarajeva optuživali da ne radi svoj posao. Bonska ovlašćenja iskoristio je svega nekoliko puta. Jedanput da bi oduzeo lične karte od porodica Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, kao i od još od osamdesetak ljudi čija su se imena našla na spisku od 800 Srba koji su u julu 1995. godine bili u okolini Srebrenice.
Takođe, Lajčak je u oktobru 2007. godine nametnuo izmene i dopune Zakona o Savetu ministara i Poslovnika o radu Parlamenta BiH. Ovim je ukinuta nacionalna kvota prilikom glasanja u Savetu ministara, a entitetska većina u Parlamentu BiH računa se kao jedna trećina prisutnih iz entiteta, a ne jedna trećina od ukupnog broja. Iz RS tada su zapretili povlačenjem iz Sarajeva, a predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić je podneo ostavku. Ipak, Lajčakove mere su ostale na snazi, Srbi se nisu povukli, a Špirić se vratio u staru stolicu. Kao rezultat cele priče u toku prošle godine, Srbi su u Predstavničkom domu preglasani više od 50 puta.
Vestendorp skrojio zastavu
Prvi visoki predstavnik bio je Karl Bilt iz Švedske, koji nije raspolagao tzv. bonskim ovlašćenjima, tako da u njegovo doba nije bilo nametanja odluka, niti smena funkcionera. Biltov naslednik, Španac Karlos Vestendorp, koji je Bosnom vladao od juna 1997. do jula 1999. godine, mahnuo je bonskim ovlašćenjima i skrojio zastavu BiH, dizajnirao konvertibilnu marku, ustrojio „mešovitu policiju“, jedinstven platni promet itd. U tom periodu izbrisano je ime RS s pasoša i uvedena jedinstvena Državna granična policija za čitavu BiH.
Lajčakov prethodnik Kristijan Švarc-Šiling takođe je retko mahao bonskom palicom. Ipak, na kraju svog mandata delimično je ispunio neispunjenu želju Pedija Ešdauna da Srebrenicu izdvoji u distrikt i u julu 2006. godine Srpskoj nametnuo Zakon o Memorijalnom centru Potočari, kojim je ovu teritoriju izuzeo iz ustavno-pravnog poretka RS.
Skupština RS odbacila je nametnuti zakon, ali Vlada RS ga je sprovela. Danas se u Potočarima nalazi SIPA umesto policije RS i izvršnu vlast tamo sprovodi Savet ministara, a ne Vlada RS.
četvrti po redu visoki predstavnik Pedi Ešdaun suvereno je vladao BiH od maja 2002. do januara 2006. godine. Ešdaun je sa političke scene izbacio oko 200 funkcionera SDS-a. Najbrojnija čista desila se 30. juna 2004. godine, kada je Ešdaun uklonio 59 funkcionera SDS-a, od čega njih 12 trajno. Pola godine kasnije, 17. decembra, na crnu listu stavio je još devet funkcionera SDS-a.
Kada nije smenjivao, Pedi Ešdaun je prenosio nadležnosti sa RS na nivo BiH (carina, SIPA, OSA). Sud BiH smestio je u nekadašnji sarajevski logor za Srbe, kasarnu „Viktor Bubanj“, dok je među sudijama i tužiocima ostavio one koji su na tom istom mestu u ratu zlostavljali Srbe.
U režiji Pedija Ešdauna iskonstruisana je i afera „Orao“ zbog čega je 2. aprila 2003. godine Mirko Šarović podneo iznuđenu ostavku na mesto člana Predsedništva BiH. Istog dana Ešdaun je ukinuo Vrhovni savet odbrane RS i naredio da se iz Ustava RS izbrišu reči „država“, „nezavisnost“ i „suverenitet“. Avgusta 2005. godine ukinuta je i Vojska RS.
