Prilikom izbora psa za kućnog ljubimca, mnogi biju brigu o tome kakav će to pas biti. Hoće li biti manjeg rasta, da li će se linjati, da li će zahtevati šišanje, hoće li živeti u kući ili napolju, da li kupiti ili udomiti. Među tim prvim dilelama, javi se i ona – rasni pas ili mešanac? Iza mnogih dilema krije se najbolja namera, a to je da pas koji će uskoro doći bude što otporniji na bolesti i da ima „dobru genetiku“.
Nedavna naučna istraživanja bacaju novo svetlo na ovu temu i pružaju interesantan uvid u razlike između mešanaca i rasnih pasa.
Jedan od glavnih razloga zašto mešanci mogu da budu otporniji na bolesti je njihova genetska raznolikost. Za razliku od rasnih pasa, koji su često rezultat parenja unutar uskog genetskog bazena, mešanci potiču iz različitih genetskih linija, prenosi N1.
Ova raznolikost smanjuje verovatnoću nasleđivanja određenih genetskih poremećaja i bolesti koje su uobičajene kod nekih rasnih rasa.
Studija objavljena u „The Journal of the American Veterinari Medical Association“ analizirala je medicinske podatke preko 27.000 pasa i uporedila učestalost naslednih bolesti kod rasnih pasa i mešanaca.
Rezultati su pokazali da su ljudi mešovitih rasa u proseku imali manju učestalost genetskih bolesti, poput displazije kuka, srčanih problema i određenih oblika raka.
Istraživanja su takođe pokazala da su rasni psi skloniji određenim autoimunim bolestima i alergijama. Ovo je često rezultat selektivnog uzgoja u cilju postizanja specifičnih fizičkih karakteristika, što može dovesti do povećanog rizika od genetskih poremećaja.
Još jedno zanimljivo otkriće iz istraživanja je da mešanci često žive duže od svojih čistokrvnih kolega. Iako ima izuzetaka, prosečan životni vek mešanaca je nešto duži, što se pripisuje njihovoj otpornosti na bolesti i generalno boljem zdravlju.
S druge strane, rasni psi često imaju prednosti kao što su predvidljivost u pogledu veličine, temperamenta i izgleda, što je mnogima važno pri izboru kućnog ljubimca. Takođe, određene rase su uzgajane za specifične svrhe, kao što su lov, čuvanje ili terapija, što ih čini idealnim za ove zadatke.
Međutim, važno je napomenuti da je briga o rasnom psu zahtevnija kada je u pitanju zdravlje. Potencijalni vlasnici moraju da budu spremni na dodatne troškove zdravstvene zaštite, kao i na redovne veterinarske preglede kako bi na vreme otkrili potencijalne probleme.
Iako su mešanci često otporniji na bolesti zahvaljujući svojoj genetskoj raznolikosti, to ne znači da rasni psi nisu dobri kućni ljubimci.
Ključ je u donošenju dobrog izbora i razumevanju specifičnih potreba i zdravstvenih rizika svakog psa. Na kraju dana, najvažnije je da pružiti im ljubav, brigu i pažnju koju zaslužuju.