Dugogodišnji operativac Miša Milicevic (41), novopostavljeni direktor Bezbednosno-informativne agencije, peti je šef tajne policije Srbije posle raspada SFRJ. Pred njim je delikatan zadatak da potvrdi snagu BIA pred savremenim bezbednosnim izazovima kao što su terorizam i organizovani kriminal, kao i da ispuni ocekivanja republicke vlade i dode do informacija o odbeglim haškim optuženicima od cega, kako rece premijer, „zavisi kredibilitet države“.
Današnja BIA prošla je kroz velika iskušenja tokom poslednjih desetak godina, ukljucujuci ratove i zloupotrebe u politicke svrhe.
Istorijski trenutak u reformi „de-bea“ bio je prošle godine, kada je tadašnji Resor državne bezbednosti posle više decenija izdvojen iz ministarstva unutrašnjih poslova i transformisan u posebnu agenciju pri Vladi Srbije.
Prvi put pred poslanicima
Taj istorijski zaokret obeležio je mandat profesora dr Andreje Savica, koji je za nacelnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije postavljen u novembru 2001. godine. Tokom njegovog mandata, koji je trajao nešto duže od godinu dana, služba je konacno demilitarizovana izmeštanjem Jedinice za specijalne operacije (JSO), a tokom transformacije znacajno je smanjen broj zaposlenih. U prolece prošle godine, na seminaru u Vrnjackoj banji, prvi put se javno raspravljalo o transformaciji ove osetljive službe. Znacajan podatak je i da je Savic prvi šef tajne policije u Srbiji koji se pojavio pred poslanicima, na sednici Odbora za bezbednost Narodne skupštine.
Njegov prethodnik na toj funkciji bio je Goran Petrovic, koga je „fotelje“ koštala pobuna Jedinice za specijalne operacije. On je prvi nacelnik RDB posle demokratskih promena u zemlji, od januara 2001. godine, pa je zbog toga bio primoran da rasvetljava mracne tajne ove službe. Vrlo brzo uhapšen je njegov prethodnik Radomir Markovic zbog zlocina na Ibarskoj magistrali, raskrinkana je mreža agenata koja je pratila Vuka Draškovica i Slavka Curuviju, cije je ubistvo ipak ostalo misterija.
Petrovic, kome je postavljenje za nacelnika bilo zapravo povratak u službu koju je napustio 1999. godine, uspostavio je saradnju sa svim relevantnim službama u svetu. Za njega je vezan još jedan kuriozitet – on je prvi šef tajne policije Srbije koji je održao konferenciju za štampu. Taj susret organizovan je u Institutu bezbednosti na Banjici, bilo je zabranjeno video i audio snimanje (osim za kamere službe) tako da su bili prisutni samo predstavnici štampanih medija.
Nacelnik pred sudom
Rade Markovic funkciju nacelnika RDB napustio je cak cetiri meseca posle petooktobarskih promena, zbog vec poznatih politickih nesporazuma u vladajucoj koaliciji. Nedugo zatim je uhapšen, ponovo mu se sudi za odavanje državne tajne a ovih dana ceka se i presuda za zlocin na Ibarskoj magistrali. On je, inace, karijeru gradio u javnoj bezbednosti. Tokom devedesetih jedno vreme je bio i „na ledu“ zbog klanovskih sukoba u MUP-u, da bi se na velika vrata vratio postavljanjem na funkciju nacelnika RDB. Njegov mandat obeležio je rat 1999. godine, ali i politicke zloupotrebe postavljanjem politicara iz tadašnje vlasti na funkcije u službi.
Markovic je krajem 1998. godine nasledio smenjenog Jovicu Stanišica, koji se najduže zadržao na mestu prvog coveka tajne policije Srbije. Na tu funkciju postavljen je krajem 1991. godine, kada je SDB bila na velikim iskušenjima zbog „krtica“ iz separatistickih republika SFRJ i rata koji je besneo na granicama Srbije, zbog cega i haški tužioci pokazuju izvesno interesovanje za njega. Stanišic nikada nije davao intervjue, ali je dao dve kratke izjave nakon misija u Bosni, kada je posredovao medu zavadenim srpskim liderima sa Pala i iz Beograda, kao i posle oslobadanja „plavih šlemova“ koji su bili taoci Vojske Republike Srpske.
Oni koji ga poznaju i danas tvrde da nije dozvoljavao zloupotrebu službe „prljavim poslovima“, dok njegovu odluku o formiranju JSO objašnjavaju brigom zbog sve agresivnijeg separatizma u južnoj pokrajini Srbije.
