Nastala spajanjem Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, Socijalistička partija Srbije (SPS) od prvoga dana nije imala nijedan od onih problema s kojima se susreću novoosnovane stranke. Pre svega, novca je bilo koliko god treba a stranačkih prostorija i zgrada, kao i medijske promocije, i više nego što treba.
Pošto je na prvim izborima SPS osvojio dvotrećinsku većinu, Milošević i njegovi radili su šta im se htelo, gotovo bez opozicije, a kada je trebalo dodatnog novca za stranku, i ne samo za stranku, okretali su telefon Mihalja Kertesa, šefa carine i čoveka koji je bez ikakve kontrole raspolagao ogromnim finansijskim sredstvima.
U ideološkom smislu Milošević je, na samom početku, zatražio pomoć akademika Mihajla Markovića, bivšeg partizana, izuzetnog intelektualca i levičara, svojevremeno jednog od osnivača čuvene Praksisove škole na Korčuli. Marković je napisao program SPS-a, usmeravao partiju u prve dve-tri godine njenog postojanja, a onda ga je Milošević, navodno na zahtev supruge Mirjane, pomakao u stranu.
Uprkos svim pogodnostima, SPS, što je skoro zaboravljeno, već 1993. godine gubi parlamentarne izbore, ali tada na misteriozan način i pod još nerazjašnjenim finansijskim okolnostima, u priču ulazi tadašnji opozicionar Dušan Mihajlović sa svojom Novom demokratijom. Prelazi iz tabora Vuka Draškovića u Miloševićevo dvorište i tako SPS nastavlja da vlada do 1996. godine, kada gubi izbore sa još većom razlikom, ali mu tada život produžavaju Šešelj i radikali.
Vučela i Mrka
Na poslednjim stranačkim izborima Ivica Dačić je pobedio Milorada Vučelića, drugog kandidata za vođu stranke, Miloševićevog naslednika. Za mnoge je to bilo iznenađenje a razloge Vučelićevog poraza njegovi istomišljenici traže u Dačićevoj „prljavoj igri“ i „pretrčavanju“ Milutina Mrkonjića na drugu stranu, i to u poslednjem času.
Današnji SPS nije, izgleda, opterećen Miloševićem, mada ga se još javno ne odriče. Partiju je, kao što je poznato, na poslednjem stranačkom biranju, preuzeo Ivica Dačić. On kuka da je stranačka kasa prazna, da para jedva ima za osnovne potrebe i da SPS nema tajnih finansijera, „kao druge partije“. To, naravno, tvrde i drugi, a beogradska čaršija tvrdi da Dačiću u finansijsku pomoć povremeno priskače Predrag Ranković Peconi, tajnoviti srpski biznismen, koji je do ogromnih para došao za vreme Miloševićeve vladavine (počeo je s poker-aparatima) a danas je vlasnik nekoliko desetina preduzeća u Srbiji.
U ideološkom smislu SPS vode Ivica Dačić, Dušan Bajatović i Branko Ružić. Svi su mladi, tvrde da će jednoga dana ponovo doći na vlast i ne priznaju autoritete. Uključujući Miloševićevo nasleđe.
