Srednji menadžment
Ko su pijavice i paraziti srpske ekonomije i zbog čijeg ličnog bogaćenja smo postali najsiromašnija zemlja Evrope?
U čuvenom filmu Nesalomivi nezaboravna je scena kada Kevin Kostner koji igra Eliota Nesa pita Šona Konerija koji glumi poštenog čikaškog policajca kako da napadne Al Kaponea. Ovaj uzima sačmaricu i sekiru i kaže mu da pođe za njim. Silaze na ulicu i odmah preko puta njihove zgrade, na 20 metara od njihove kancelarije, Šon Koneri sekirom razbija vrata i ulazi u zabranjenu točionicu alkoholnog pića, gde hapsi sve prisutne i razbija buriće viskija. Kevin Kostner zapanjen lakim i brzim uspehom u neverici gleda Šona Konerija, a ovaj mu kaže: Svi znaju gde je Al Kaponeov alkohol, samo je pitanje ko ima srce da krene na njega.
Skoro čujem podatak da samo u Beogradu postoji bar desetak hiljada objekata vrednijih od milion evra. Da li ima ikoga ko u komšiluku nema bar neku luksuznu kuću sa velikim placem ili zgrade i spratove sa poslovnim prostorom? Kad pogledate stanje naše privrede, a posebno onaj deo ekonomije koji proizvodi vrednost, videćete da u zadnjih 20 godina u Srbiji jedva da je proizveden višak vrednosti dovoljan za kupovinu deset hiljada šupa, a kamoli luksuznih vila i ekskluzivnih kancelarija. O čemu se radi? Da li treba biti Šerlok Holms ili Eliot Nes da bi se shvatilo da razbojnike u Srbiji nije teško pronaći. Samo pogledajte ko živi kao milioner, a plaća porez kao siromašak. Što kaže Šon Koneri: Svi znaju gde je kriminal, samo treba imati hrabrosti da se sa njim suočimo. Neki srpski Eliot Nes, koga nažalost još uvek nema, trebalo bi samo da pređe ulicu, uđe u prvo državno nadleštvo ili javno preduzeće i naleteće na Al Kaponea. Zato što kod nas Al Kapone sedi u udobnom tapaciranom kabinetu, ima sekretaricu, službena kola, šofera i funkciju u birokratskoj administraciji.
U carskoj Kini visoki državni administratori (evnusi) namerno bi zapalili carska skladišta da se ne vidi šta su sve iz njih pokrali, da sakriju svoju krivicu Pa ko su ti Al Kaponei u Srbiji, ko su ti nepoznati milioneri koji poseduju milionsku imovinu koju svi vide, a za koju poreski organi ne znaju? To nisu klasični kriminalci, dileri droge, jer ovi sve što imaju brzo potroše. To nisu ni tajkuni, ko što svi misle, jer je njih malo, a većina je privatizovala velike već propale kompanije i nekretnine, pa u ovoj krizi ne znaju gde im je glava. To nisu čak ni ministri, narodni poslanici, a ni visoki rukovodioci stranaka, jer u njih svi živi gledaju, pa ne smeju ni piće u kafani da prihvate a da ih ne prozovu za mito i korupciju. Ako je tako, ko to može biti? Ono malo privatnih firmi što nešto jadno proizvodi jedva da se na kraju godine prebaci preko granice profitabilnosti i prijavi neki mali beznačajni prihod. Oni sigurno nisu kandidati za milionere. Pa ko onda preostaje? Između onih na vrhu i onih na dnu, ima jedna grupa ljudi koja se u novinama i ne pominje. Pažnju mi je privukla vest o hapšenju pomoćnika ministra Mrkonjića i njegovog pajtaša načelnika Kolubarskog okruga. Šta mislite ko je u Srbiji srednji, izvršni menadžment u državnoj administraciji? Ko stvarno vedri i oblači? Ko ima pravu izvršnu moć? U starom Rimu to nisu bili senatori već oslobođeni robovi koje je car postavljao na visoke funkcije izvršne vlasti. U carskoj Kini to su bili evnusi koji su stvarno upravljali zemljom u ime cara. U Srbiji to je ceo jedan sloj pri samom vrhu birokratske hijerarhije, ali dovoljno skriven od očiju javnosti da može nesmetano da radi šta god hoće. Mogli bi smo ih nazvati srednjim menadžmentom državnog aparata. To su pomoćnici, sekretari, podsekretari, zamenici, načelnici, šefovi i šefice ovog ili onog nivoa i ranga. To su oni bez kojih se ništa u Srbiji ne može obaviti i koji realno sprovode sve odluke. To su oni kojima se gura debela koverta u džep da bi se bilo šta konkretno u ovoj zemlji završilo. To su glavni junaci i pljačke veka u RB Kolubara, ali i mnogih drugih afera o kojima se ne zna. To su oni kojima odgovara stanje u Srbiji baš ovakvo kakvo je.
Možda je bolje pitanje kako to da država ne zna ko su te pijavice i paraziti srpske države i ekonomije? Kako to da svi vide njihove vile i džipove, a da država i poreski organi to ne vide? Opet, upade mi u oči priča o ovom zadnjem hapšenju. Uhapšeni načelnik Kolubarskog okruga, pre sadašnje odgovorne društveno-političko funkcije, bio je šef poreske službe u Valjevu. Šta mislite zašto su poreski i državni organi zatvarali oči na milionsku imovinu preduzetnog činovnika? Na pitanje zašto država ne reaguje na pljačke društvene imovine i nestale milijarde, odgovor je zato što je pljačkaju baš oni koji su trebali da je štite. A Deda Mraz nam kao novogodišnji poklon obećava da će iskoreniti korupciju? čak izjavljuje da je nastavak, proširenje i inteziviranje borbe protiv svih oblika korupcije jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Srbije. To je isto kao da je 20-tih godina prošlog veka u čikagu Al Kapone sazvao pres konferenciju i objavio da će iskoreniti ilegalnu trgovinu alkoholom.
Pre neki dan razgovaram sa jednim prijateljem na ovu temu i upitam ga šta on misli, zašto smo toliko propali kao zemlja i zašto je politička vrhuška dozvolila ovo katastrofalno uništenje države i naroda. Zar i njima nije bolje da smo napredna zemlja blagostanja i radosti, nego što smo postali gori od mnogih afričkih zemalja? Zar ne vide da će i njihova deca i unuci živeti u sveopštoj bedi koju su nam doneli? Kako se njima isplati ova sveopšta propast jer će ih narod vilama i premazanim motkama juriti i decenijama proklinjati za uništenje zemlje? A on me onda pita: Sećaš li se priče o evnusima i carskim skladištima? Kaže, u carskoj Kini visoki državni administratori (evnusi) namerno bi zapalili carska skladišta da se ne vidi šta su sve iz njih pokrali, da sakriju svoju krivicu. Pa tako i ovaj srednji menadžment srpske birokratije, pomoćnici i načelnici, popališe i uništiše privredu ove jadne zemlje i osiromašiše narod da sakriju krađe i lopovluk. Ali zato su u Kini carevima koji bi evnusima dozvolili ovakvo štetočinstvo letele glave, a ovim našim to još uvek nije jasno.
