NEMCI, kroz relatvno veliku upotrebu hemikalija u poljoprivredi i antibotika u stočarstvu itd. u doduše relativno malim razmerama, truju i sami sebe. Ali, na nemčkom tržištu je sve više uvoznih proizvoda, pa čak i iz daleke Kine. Postavlja se pitanje, u kojoj meri su potrošači ugroženi kupovinom namirnica stranog porekla.
Nemci, a sa njima i brojni Srbi koji decenijama žive na ovim prostorima, odavno su se navikli na mnoge vrste egzotičnog voća i povrća koje na nemačko tržište dolazi sa sve četiri strane sveta. Tako u zimu mogu a se kupe „obične“ trešnje iz Čilea, doduše po „astronomskoj“ ceni od oko 20-25 € po kilogramu, jagode i boranija iz Maroka, salata i mladi krompir iz Egipta i tako u krug, celu godinu, odnekud uvek stiže sveže voće i povrće i „kada mu vreme nije“.
Srbi, to znamo iz mnogih razgovora, gotovo slepo veruju u ispravnost životnih namirnica, voća i povrća, ribe i mesa kojih ima na nemačkom tržištu. Da li je to verovanje u kvalitet opravdano? Uzmimo kao primer sve veći uvoz iz Kine.
Do pre dvadesetak godina, Kina je jedva zadovoljavala sopstvene potrebe za voćem i povrćem, žitom i mesom. Danas, uvođenjem savremenih poljoprivrednih metoda, primenom sve veće količine veštačkog đubriva i veoma obilnim, često prekomernim zaprašivanjem biljki i plodova protiv bolesti i štetočina, nastao je suficit raznih proizvoda pa je Kina postala čak i veliki izvoznik. Njihova industrija nije samo veoma jeftinim proizvodima, od odeće preko TV aparata i mobilnih telefona, igračaka, uređaja za pokućstvo, alata i alatki, nameštaja i dr. preplavila svetska tržišta. Kina to polako čini i na evropskim tržištima poljoprivredno-voćarskih proizvoda.
Poznato je da su mnogi kineski tekstilni proizvodi i dečije igračke opasni po zdravlje jer su obrađivani npr. polihloriranim bifenolima, formaldehidom i sličnim hemikalijama protiv buđanja ili bojene kancerogenim diazo bojama a igračke su od plastičnih masa koje često sadrže prekomerne količine teških, kancerogenih metala. Pošto ti veoma jeftini proizvodi uglavnom nose oznaku „Made in China“ potrošačima je lako da kod kupovine odluče šta će da kupe i hoće li kupovinom reskirati svoje ili još gore, zdravlje svoje dece.
Problemi kako se odlučiti kod kupovine se javljaju tek kod nabavke voća i povrća, proizvoda od mesa, a u novije vreme i kod zemički, koje dolaze duboko zamrznute iz daleke Kine, da bi se „taze“ ispekle u nekom od velikih nemačkih marketa.
Kod kupovine namrnica su potrošači bespomoćni jer retko stoji oznaka odakle oni potiču, čimesu obrađivani, i koliko je njihova konzumacija opasna za ljudsko zdravlje!
Na opasnost od prehrambenih proizvoda iz Kine nemačka javnost je upozorena prvim masovnim trovanjem dece još u oktobru 2012.g. Deca iz jednog vrtića su obolela jer su jela kompot od jagoda načinjen od zamrznutog voća isporučenog iz Kine. Ukupno se, u Nemačkoj, zarazilo oko 11.000 ljudi Noro virusom, koji je u jagodama preživeo temperature od minus 18 stepeni.
Prošle godine je Nemačka iz Kine uvezla preko 130.000 tona ribe, 7700 tona mesa, 10300 tona povrća, 862 tone mlečnih proizvoda, 3600 tona jabuka, pa čak i preko 300 miliona (!) zamrznutih zemički. Oko 80 miliona litara soka od jabuka napravljeno je od koncentrata koji takođe dolazi iz Kine. Za ovu godinu se očekuje povećanje kineskog izvoza.
Naravno da su nemačkim nadležnim organima poznate činjenice da je oko 70 odsto poljoprivrednih površina u Kini, kroz prebrzu industrijalizaciju i nedostatak zaštite okoline, već zagađeno teškim metalima, zatim pesticidima, fungicidima i drugim otrovima protiv biljnih i voćnih bolesti, protiv buđanja itd. To nije čudo jer se zna da Kina godišnje u poljoprivredi i voćerstvu troši oko 1,4 miliona tona (!) raznih, često veoma opasnih hemikalija. Na kineskom tržištu ih je oko 27.000 vrsta. To znači da Kina troši nekoliko puta više hemikalija od cele Evrope, od kojih je najveći broj hemikalija koje se primenjuju u Kini, u EU odavno zabranjen.
U Nemačkoj, koja i sama ima jaku poljoprivredu i voćarstrvo, se godišnje potroši samo oko 30.000 tona iz mase hemijskih proizvoda od oko 1000 dozvoljenih vrsta. Ipak, nemački kontrolni organi prema uvoznicima ne reaguju uvek kako treba zbog velikih troškova za pojedinačne analize. One po uzetoj probi koštaju i do 270 €.
– Samo se kod mesa i ribe i drugih proizvoda životinjskog porekla, vrše kontrole priložene dokumentacije, a probe se uzimaju u određenom procentu prema količini pošiljke – rekla je, ne tako davno Betina Gerulat, šefica Hamburške veterinarske i uvozne kontrolne službe.
To je, po mišljenju stručnjaka i organizacija za zaštitu potrošača, samo kap vode u moru!
Organizacije za zaštitu potrošača su u više uzetih proba dokazali da gotovo nema proizvoda iz Kine koji nisu prekomerno zagađeni jer tamo važe drugi, totalno proizvoljni „propisi“. Voće i povrće, tvrde upućeni, predstavljaju stalnu opasnost za ljudsko zdravlje.
Slično je i sa mesom. U pilećem mesu su nađeni kancerogeni antibiotici, a u ribi teški metali. U kikirikiju su otrovi protiv gljivica koji napadaju bubrege, jetru i imuni sistem ljudi, u limunovima hemikalija trianofos i mnogi zabranjeni pesticidi, u 94 odsto ispitanih uzoraka krušaka nađene su opasne koncentracije otrova heksahlorcikloheksana i drugih, zabranjenih pesticida, u jabukama ima prekomerno mnogo otrova endosulfana i dihlokarbamata, u jagodama su često prisutni virusi hapatitisa A i Noro virusi. U pomenutim zemičkama je glifosfat, tu su i veće od u EU dozvoljenih količina otrova protiv gljivica, fungicida.
U pirinču su odavno „odomaćeni“ kadmijum i olovo, u gljivama je nikotin, u lubenicama sa često nalazi forhlorfenuron. Pošto gotovo sve količine belog luka prodatog na nemačkom tržištu dolaze iz Kine, treba znati da su u njemu otrovi forat i paration i drugi pesticidi, u čaju su bakar i otrov DDT kao i pesticidi i drugi teški metali, u zavisnosti iz kog dela Kine dolazi čaj itd.
Lista kontaminiranih proizvoda je gotovo bez kraja! Dodajmo, da ni nemački proizvođači nisu baš „mala deca“ po pitanju zaštite potrošača od neželjenih utcaja na ljudske organe raznih hemikalija, ali su kontrole nemačkih proizvoda i češće i žešće, primena hemikalija u poljoprivredi strogo regulisana propisima, koji se uglavnom poštuju.
Postavlja se pitanje, zašto nemačka država ne zabrani uvoz takvih proizvoda kada već ne provodi ozbiljnije kontrole kvaliteta i bezbdnost uvezenog voća i povrća, mesa i drugih proizvoda po ljudsko zdravlje? Država čak neće da donese ni odavno zahtevan propis, ako ne i zakon, jer zakon mora da se usaglasi sa glomaznom EU birokratijom u Briselu, da svaki poljoprivredno-voćarski proizvod mora u prodaji da nosi naznaku odakle i iz kog dela sveta i države potiče.
Upućeni u problematiku smatraju, da iza takvog ponašanja politike stoje moćne interesne grupe –od velikih izvoznika nemačkih proizvoda u Kinu do velikih nemačkih uvoznika svega i svačega iz Kine. Ako bi Nemci ograničili uvoz kineskog voća i povrća, možda bi im Kinezi ograničili izvoz mašina, automobila, hemikalija itd. u Kinu.
Kao primer, zašto uvoznici kupuju zatrovanmo voće i povrće, kritičari navode da cena jednog kilograma organski proizvedenih jagoda u Nemačkoj košta 14 €, kilogram smrznutih iz Kine, franko Hamburg 1,10 €, a proizvođači marmalada i veliki trgovinski lanci zamrznuti kilogram plaćaju samo oko 60 evrocenti! Onda je jasno, da je trovanje kupaca koji žele, ili zbog niskog životnog standarda moraju da kupuju pomenute namirnice, samo pitanje velikog profita. A kada je profit u pitanju, onda se lako zaborave i moral i etika.
