Milorad Filipović, iz Miline, napravio je ove sedmice oko 400 kilograma konjske kobasice dugačke pola kilometra. Za to su mu trebala skoro dva dana rada, konj od oko 550 i svinja od 200 kilograma, a imao je i pomoć Mila Veselinovića i Mila Filipovića.
– Konjskom mesu, koje je dosta posno, dodaje se svinjsko da bi kobasica bila sočnija. Pune se, inače, kupljena očišćena svinjska creva, a u pripremi kobasice dodaju se so, biber, beli luk, paprika, a za dobar ukus je najvažnije podesiti odnos svega. Naravno, tu ima udela i još po nešto, ali to su već stvari koje se ne pričaju. U pripremi mi je inače prvog dana pomagalo nekoliko ljudi, a u punjenju dvojica – kaže Filipović, koji je inače po profesiji kuvar, dodajući da je konjsko meso veoma zdravo i da nema holesterola.
Konjsku kobasicu pravi jednom godišnje u zavičaju kada obavezno priredi i degustaciju za prijatelje i familiju. U prestonici Švedske, Stokholmu, gde je otišao da radi sredinom sedamdesetih godina prošlog veka to čini češće jer se tamo ovo meso više konzumira i ima mušterija. Filipović inače voli životinje pa u svom domaćinstvu u Milini ima ćurke, fazane, ovce, koze, magarca i konje, četiri lipicanera i jedno ždrebe.
– Bilo je ovde ljudi starijih od 70 leta koji nikada ranije nisu jeli konjsko meso. Imali su celog života konje, ali su se sada prvi put sa njima „družili“ na ovaj način – kaže Filipović, koji se odmara u svom selu.
Onih 400 kilograma kobasice biće smešteno u sušaru, a onda će uglavnom završiti na trpezi Filipovićevih prijatelja koji vole kad on dođe jer se tada druže, ispričaju i, naravno, malo i počaste.
