Данима је трајало иживљавање Брозових бандита, у коме је на разне начине убијено око 3500 српских младића, углавном припадника Српског добровољачког корпуса и више стотина четника.
Поубијана Српска национална омладина била је највреднији део српства, која је годинама покушавала да се одупре злоделима агената Коминтерне у Србији. Ова „операција“ била је највећа „борбена“ акција словеначких партизана у II Светском рату.
Ови „јунаци“ и „ослободиоци“ нису се нарочито истакли у борби против окупатора, али су врло крвожедно прионули на мучко убијање српске националне омладине.
Овај догађај је за време Брозове СФРЈ био најстроже цензурисан, јер тековине револуције, братство и јединство нису дозвољавале да се истина пробије.
И данас постоје они који су преживели стрељања. Упознао сам двојицу од њих. Наша емиграција успела је да сакупи готово сва имена пострадалих. Данас на Кочевском рогу постоји дрвени крст, спомен обележје.
Кочевје – Титов најкрвавији злочин
Књига „Кочевје – Титов најкрвавији злочин“ је ауторско дело Боривоја Карапанџића, једног од најплоднијих србских писаца у дијаспори.
У овом делу аутор износи низ оптужби на рачун комунистичких комаданата из редова НОВЈ, који су наредили да се убије на хиљаде четничких бораца и цивила у Словенији током пролећа 1945. када су трајале завршне борбе за ослобађање Југославије, и мало после.
Оно што даје веродостојност из ове књиге јесте што је и сам аутор преживео масакр подно јулијских Алпа, па се успео склонити у Италију, а касније емигрирао у САД 1950. године, где је написао књиге о страдању четничких јединица које су се повлачиле ка Западу.
Ова књига говори о томе како су британски и амерички официри предали партизанима десетине четничких јединица, не желећи да их прихвате. Тако је само на Кочевском рогу, у југо-источном делу Словеније, општина Ново место, убијено 4.000 србских четничких војника, и још 1.000 руских белогардејаца. Поред тога, наводи се податак да је чак 6.000 четника из Црне Горе ликвидирано код Зиданог Моста, а међу њима и митрополит црногорско-приморски Јоаникије. На падинама Похорја, недалеко Марибора убијено је 8.000 четника из бригаде Павла Ђуришића.
Аутор у овој књизи наводи и податак, да је заробљене четнике у логорима посетио и Слободан Пенезић – Крцун, човек од поверења Јосипа Броза Тита. Крцун је као шеф ОЗНЕ однео из Словеније, списак са именима стрељаних четника на овим местима, и то је похрањено у Војном архиву Југославије, са ознаком строго поверљиво.
Ова књига је издата у Београду 2009. године.
Боривоје Карапанџић је живео у Квиленду (САД), деценијама где се бори за истину о страдању србског народа у Другом светском рату. Писао је писма Слободану Милошевићу, Војиславу Коштуници, Борису Тадићу, Томиславу Николићу, док су били водећи људи у Србији, али нико му није одговарао. Његова жеља је била да државни органи Србије покрену истраге о ексхумацији гробница у Словенији 1945. године.
