Gotovo sve politicke aktivnosti jugoslovenskih vlasti svode se na jedan osnovni cilj – a to je ulazak u Evropsku uniju, ali njihovo angažovanje nije u saglasju sa blizinom EU i SRJ. Obavešteni sagovornici „Vesti“ objašnjavaju da je, za ovu i ovakvu državu, nejasnog statusa i imena, Evropa još daleko.
Jasno evropsko opredeljenje domaci politicari iskazuju tako što svaku promenu, reformu i odluku objašnjavaju kao put ka Evropi, kao da bez Unije, promene ne bi bile ni potrebne.
Ima i onih analiticara, pre svega ekonomista, koji smatraju da se u službi svakodnevne politike cesto zamenjuju teze, jer se u Evropsku uniju ne ulazi da bi zemlja krenula uzlaznom linijom, vec prvo treba postati bogat da bi se clanstvo u evropskoj organizaciji i ostvarilo.
„Politicki recnik“
Savezne vlasti nedavno su završile prvu etapu pridruživanja Evropskoj uniji kroz rad Konsultativne radne grupe. Gde je Jugoslavija danas u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, objašnjava Maja Kovacevic, šef Kancelarije za evropske integracije pri Saveznoj vladi. – Sada je vec jasno da Jugoslavija nece imati potpisan Sporazum o asocijaciji i pridruživanju dve godine posle promena, jer nije rešila svoja unutrašnja pitanja. Položaj je paradoksalan, jer za sada nije jasno koja zajednica ce i u kom obliku pretendovati na clanstvo. Samim tim ne može se pristupiti ni pravljenju jedinstvene strategije za ulazak zemlje u evropsku organizaciju – naglašava Maja Kovacevic.
Region odlucuje
Prema zemljama koje do 2004. godine treba da udu u EU, ova organizacija je primenjivala princip konkurencije, odnosno svojevrsnog takmicenja u uspešnosti recepta za reforme. Prema zemljema zapadnog Balkana primenjuje se princip kooperacije, odnosno saradnje u regionu, koji ce najverovatnije kao celina uci u EU.
– Pitanje je kako ce politika Evropske unije izgledati u narednom periodu i da li ce se insistirati da se region u celini približi Uniji. Može se ocekivati da ce pojedine zemlje da odskoce i da Srbija bude u vrhu sa Hrvatskom.
Ona ocenjuje da je bilo koja vremenska procena pojedinih politicara o tome kada bi Jugoslavija mogla postati deo EU „politicki recnik“.
– Jugoslavija nema nijedan bilateralni sporazum ni sa jednom od zemalja EU, sem okvirnog sporazuma Koštunica – Prodi kojim se predvida ekonomska pomoc Jugoslaviji. S obzirom na to da sve ostale zemlje regiona imaju takve sporazume, Jugoslavija predstavlja neprijatan izuzetak nerazvijenih ugovornih odnosa sa EU. Iako je završena prva etapa u procesu pridruživanja, niko ne može reci kada bi Jugoslavija mogla uci u evropsku organizaciju – upozorava Kovacevic.
Ceka k’o Turska…
Razloga za to ima nekoliko. Jedan je da ce 2004. godine najverovatnije osam zemalja kandidata postati ravnopravne clanice Evropske unije što ce u velikoj meri destabilizovati samu organizaciju i proci ce dosta vremena dok se Unija ne uhoda, tako da nova tranša prijema nece biti ubrzo.
Sa druge strane, politika EU prema zemljama zapadnog Balkana (bivša Jugoslavije, bez Slovenije, sa Albanijom) u nekoliko segmenata drugacija je neko prema zemljama koje su kandidati za prijem do 2004. godine. One zemlje koje se nalaze pred vratima EU potpisivale su Evropski ugovor gde se tacno navode zadaci koje zemlje mora ispuniti i garancije da ce u tom slucaju biti primljene u punopravno clanstvo. Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, lansiran 1999. godine, nema nikakve garancije da ce u slucaju ispunjenja svih uslova (što je za zemlje regiona veliki problem) one uci u Uniju.
Muke slovenacke
Slovenija je 1991. godine promenila režim, a tek 1996. godine potpisala Evropski ugovor. Od tog trenutka prošlo je šest godina, a na punopravno clanstvo Slovenija ce najverovatnije cekati još dve godine. Treba imati u vidu da u Sloveniji prakticno nije bilo rata i da je ekonomija na mnogo vecem stepenu razvoja od ostalih republika bivše SFRJ.
– Stvar je politicke procene svake zemlje kada ce istaci kandidaturu za prijem u clanstvo. Isticanje kandidature, medutim, vremenski ne obavezuje nijedno telo da se o toj kandidaturi izjasni. Savet ministara EU može godinama da ne reaguje na kandidaturu. Ili može da zatraži izveštaj od Evropske komisije, koja opet može da radi godinama. U našem slucaju ne postoje nikakvi vremenski rokovi koji se ticu prijema u organizaciju – objašnjava Maja Kovacevic.
Ona podseca na slucaj Turske koja je davno ispunila uslove, ali vec više od 30 godina ceka na punopravno clanstvo, koje je još neizvesno iz cisto politickih razloga.
Nakon prve faze pridruživanja Jugoslavije EU, najvažniji korak bice potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Postavlja se pitanje šta se tacno krije iza ovih rogobatnih izraza.
Za laike sporazum se može definisati kao proces postepenog dostizanja standarda Evropske unije u gotovo svim oblastima života za šta se sporazumom predvida i odredeni vremenski rok.
– Proces stabilizacije i pridruživanja podrazumeva celovite strategije za ekonomske i politicke reforme. Evropa je spremna da pomogne pa je napravljen i program ekonomske pomoci CARDS koji predvida 4,5 milijardi evra za ceo region do 2006. godine. Za SRJ sa Kosovom odredena je suma od 900 miliona evra do 2004. godine – objašnjava Maja Kovacevic i dodaje da ce se novac usmeriti na izgradnju i jacanje institucija, ekonomski oporavak, razvoj civilnog društva… Sporazumom se predvida i politicka saradnja sa EU i saradnja u regionu, usvajanje dela legislative EU i njenih pravnih standarda, postepeno uskladivanje ekonomskih politika sa ekonomskim politikama zemalja EU, kao i politicka uslovljavanja.
Beogradski (ne)sporazum
– Sporazum o asocijaciji i pridruživanju potpisale su za sada samo Makedonija i Hrvatska. Rok za ispunjenje potpisanih uslova je šest godina za Hrvatsku i 10 za Makedoniju. Jugoslavija ce moci da potpiše sporazum tek kada se donese Povelja, sprovedu savezni izbori i ispune uslovi o zajednickom tržištu i druge obaveze. Neki politicari moraju da shvate da nije tacno da nas nerešeno ustavno pitanje ništa ne košta – opominje naša sagovornica.
Ocigledno da veliki problem približavanju EU predstavljaju odnosi sa Crnom Gorom, pa se postavlja pitanje zašto dve zemlje nisu izabrale efikasniji put i odvojeno krenule u proces pridruživanja. Kovacevic, odgovarajuci na to pitanje kaže da nije bilo pritisaka zvanicnika EU jer su oni uvek za rešenje koje ce najmanje destabilizovati region.
– U trenutku potpisivanja Beogradskog sporazuma stav Unije je bio da je to najpovoljnije rešenje. Greška je što srpske vlasti nisu bile dovoljno ubedljive i što nisu objasnile da ovakav sporazum možda nije najefikasnije rešenje. Ne treba da napravimo grešku kao u Bosni i da stvorimo zajednicu radi zajednice, to je rešenje koje ima veliku cenu. Rešenje mora biti kvalitetno i funkcionalno – ocenjuje Kovacevic.
Na pitanje koliko politicki skandali u zemlji negativno uticu na sliku o našoj zemlji u Evropskoj uniji, Kovacevic odgovara da oni i te kako zabrinjavaju celnike Unije.
– Svi se plaše politicke nestabilnosti u zemlji i skandali daleko odjekuju. Tako je, na primer, zahtev za civilnom kontrolom vojske iz EU postao mnogo glasniji od afere Perišic, što je direktna posledica tog politickog skandala.
