Popis stanovništva u zemljama regiona i bivših jugoslovenskih republika održaće se tokom aprila, a u Srbiji tokom oktobra. Strategijom je predviđena konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj, i otuda oštri protesti
Nedavno je Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, čime bi, kako je saopšteno iz Nemanjine 11, trebalo da bude zaokružen institucionalni okvir državne politike prema rasejanju. Poruka sunarodnicima u rasejanju koju Strategija šalje trebalo bi ubuduće da podrazumeva sve mere koje država Srbija bude preduzimala, a koje se zasnivaju na principu partnerstva. Ovaj akt Vlade Srbije pozdravili su Srbi iz regiona, jer je po njima on značajan i u kontekstu predstojećeg popisa stanovništva u zemljama regiona i bivše Jugoslavije, čime bi trebalo da se dođe do podatka koliko zapravo Srba živi izvan matice.
OčUVANJE NACIONALNOG IDENTITETA
U svetu registrovano 2.400 klubova SrbaZa izradu Nacionalne strategije odnosa prema dijaspori korišćena su iskustva i dostignuća drugih zemalja koje imaju brojnu dijasporu, a posebno iskustva Grčke, Indije, Irske, Izraela, Jermenije i Hrvatske. Javna rasprava o Nacionalnoj strategiji trajala je više od godinu dana i u njoj su učestvovali, osim državnih organa Srbije i Skupštine dijaspore i Srba u regionu, i brojni pojedinci iz rasejanja, organizacije, domaći i strani eksperti i gotovo sve značajne nevladine organizacije. Jedan od najvažnijih ciljeva strategije jeste očuvanje nacionalnog identiteta našeg naroda u celom svetu kroz čuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Inače, kulturnu, ekonomsku i političku saradnju sa oko četiri miliona naših ljudi u rasejanju, koliko se pretpostavlja da ih ima, čini pet ključnih ciljeva, pri čemu je prvi pozicioniranje Srbije kao matične države svih njenih državljana koji žive u inostranstvu, i Srba u regionu. Drugi cilj je sistematska, organizovana i zajednička akcija matice, dijaspore i Srba u regionu na poboljšanju imidža Srbije. Osim toga, cilj je i da se iskoristi kapacitet naše dijaspore i Srba u regionu i to kroz podsticanje ekonomskog i privrednog razvoja Srbije. Prema zvaničnim podacima samo prošle godine u zemlju je, po osnovu deviznih doznaka dijaspore, ušlo 5,5 milijardi dolara, a od demokratskih promena direktno je investirano 550 miliona dolara.
U SVETU REGISTROVANO 2.400 KLUBOVA SRBA
Ministar Srećković je rekao nedavno da zbog toga što veliki broj Srba živi izvan matice, Srbija ima jaku i organizovanu nacionalnu zajednicu, sa značajnim političkim uticajem u svim zemljama regiona, te da tu prednost treba iskoristiti.
Podržavamo našu nacionalnu zajednicu da budu lojalni građani u zemljama u kojima žive, ali da budu što bolje organizovani, da štite svoja prava, a samim tim jačaju i poziciju matične države, koja jeste i mora da bude iza njih, naveo je ministar. Napomenuo je da su Srbi konstitutivni narod u BiH, dok status nacionalne manjine imaju u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Hrvatskoj, češkoj i Mađarskoj, kao i da takav status priželjkuju i u Sloveniji i Austriji.
Podsećajući da u svetu živi oko 4 miliona Srba, ministar Srećković je rekao da ih najviše ima u Nemačkoj i SAD, i to između 800.000 i milion, zatim slede Švajcarska, Austrija, Kanada i Australija, i da u svetu ukupno ima 2.400 udruženja, klubova i saveza.
LEK ZA SVOJU MUKU
KOLIKO IMA SRBA?Srbi iz regiona, odnosno iz bivših jugoslovenskih republika, pozdravili su donošenje Nacionalne strategije, zbog, kako kažu, zajedničkog sagledavanja strateških ciljeva.
Veoma je važno što konačno imamo Strategiju kako bismo mogli da sagledavamo strateške ciljeve. Strategijom se poštuju drugi narodi, a ističe neophodnost našeg povezivanja. Srbi su vezivno i, budemo li dovoljno zreli i mudri, koheziono tkivo. Zadovoljan sam zbog toga što je prihvaćena naša primedba da Srbi na Balkanu imaju više matičnih država, ističe Goran Danilović, zamenik predsednika crnogorske Nove srpske demokratije. On dodaje da svi Srbi bez obzira na specifičnosti prihvataju da je Srbija matica.
Po Goranu Daniloviću istorijski je važno zalaganje Srbije da Srbi u Crnoj Gori dobiju status konstitutivnog naroda.
Takva podrška Srbije mnogo nam znači, i bude li trajna i proklamovana na svim važnim adresama svetske politike, urodiće plodom i Srbi će mnogo pre nego što se misli postati narod ravnopravan sa drugima, pre svih sa Crnogorcima u Crnoj Gori, kaže Danilović. Tvrdi da je podrška Srbije veoma važna zbog toga što su Srbi u Crnoj Gori sada diskriminisani i pojedinačno i kao narod.
Nema nas u Ustavnom i Vrhovnom sudu, zanemarljiv broj je u tužilaštvu, a prava je retkost da su Srbi na rukovodećim mestima. Srpski jezik je još uvek dominantan među građanima, ali se proteruje iz školskog sistema. Istorijske udžbenike do te mere kontaminiraju lažima da često vlastitoj deci moramo da objašnjavamo kako naši preci Srbi nisu bili mitska čudovišta, nego ljudi čija je postojanost i duhovna snaga učinila Crnu Goru slobodnom i uvaženom zemljom. Položaj eparhija naše Srpske crkve u Crnoj Gori je sve teži, a nisu zanemarljivi glasovi onih koji bi da sruše te temelje i po cenu da se sve potom sruši, navodi Danilović i dodaje da predstojeći popis vidi kao važan događaj za sve građane Crne Gore, a posebno za one koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Bez obzira što je predviđeno da se popis stanovništva obavi tokom aprila ove godine, on će se po svoj prilici u Srbiji sprovesti tokom oktobra meseca zbog nedostatka sredstava u budžetu. No, u bivšim jugoslovenskim republikama taj posao će biti obavljen kako je predviđeno, što će biti od velikog značaja za Srbe u rasejanju, ali i za maticu Srbiju. Tako će ona moći da sazna, po prvi put, koliko Srba ima u Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i tako dalje.
DOBROVOLJNO U ASIMILACIJU
Milutin Stančić, predsednik Kulturno-informativnog centra Srba Spona u MakedonijiU Makedoniji će, kako je saopšteno, od 1. do 15. aprila ove godine u popisu stanovništva učestvovati oko 20.000 popisivača i to po dva predstavnika za svaku porodicu. Listići za popisivanje biće na šest jezika etničkih zajednica, naravno i na srpskom. Obrazac sadrži 60 pitanja, a građani se izjašnjavaju o verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Bez obzira što se u svim zemljama u kojima se obavlja popis građani pozivaju da se slobodno izjašnjavaju i da tim podacima niko ne može da se koristi, ima velike bojazni od političkih pritisaka, zloupotreba i falsifikata, iako se očekuje da bi zbog primene evropskih standarda trebalo deblokirati sve te kočnice.
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, Srba je u Makedoniji 36.000, ili dva odsto od ukupnog broja stanovništva. Na pretprošlom ih je bilo 45.000, tako da je devet hiljada praktično nestalo. Za ovaj popis predviđene su i kazne za netačne podatke i prikrivanje istine od 500 do 1.500 evra. Za srpsku manjinu situacija je specifična, jer i bez nekog velikog pritiska sa kojim se suočava naš narod u Crnoj Gori, Mađarskoj ili Rumuniji, za asimilaciju je odgovorna sama srpska zajednica, koja se nehajno odnosi prema vlastitom identitetu i korenima, što je dovelo do toga da Srba zapravo nema, i da su se sami odrekli svog identiteta. U Makedoniji je velika zastupljenost prezimena na -ić, ali se ne izjašnjavaju kao Srbi, što je njihov vlastiti izbor, bez nekog velikog pritiska, kaže Milutin Stančić, predsednik Kulturno informativnog centra Srba Spona u Makedoniji.
Stančić tvrdi da višedecenijski proces stalne asimilacije Srba u Makedoniji iz perioda komunističkog režima u mnogo čemu još uvek traje. To se najslikovitije objašnjava kroz surove tragove brojki. Srba u Makedoniji sada ima oko 36.000, ili 1,8 odsto od ukupnog broja stanovnika u zemlji. Srpski jezik uči tek oko 200 učenika, a Srbi u Makedoniji potpuno su izopšteni iz prava na slobodu veroispovesti, navodi Stančić i dodaje da je tek usvojena nacionalna strategija nesumnjivo značajna u smislu ohrabrenja dela našeg naroda koji je u rasejanju.
Mi smo u ‘Sponi’, znatno pre nekih sugestija navedenih u Strategiji iz matice, potpuno nezavisno uvideli značaj pravog informisanja, što nam zadaje druge probleme i fabrikuje protivnike. Prvi smo još pre četiri godine pokrenuli internet portal srbi.org.mk, potom i jedini časopis na srpskom ‘Slovo’. Dakle, elektronsko umrežavanje nesumnjivo je neophodno u službi negovanja srpskog jezika, kulture, očuvanja spomenika, baštine… Na svu sreću takav pristup je prepoznat u matici i sada imamo potporu u sufinansiranju projekata, ali iz Makedonije još uvek ništa, zaključuje Stančić. Dodaje da je nedovoljno sagledan problem ukupnog informisanja, jer su sva glasila iz Srbije ukinula dopisničku mrežu, oslanjajući se na takozvanu spoljnu saradnju putem preuzimanja često i nepotpunih i netačnih informacija od makedonskih agencija i saradnika. Time se, kaže Stančić, gubi srpski ugao slikanja bitnih pitanja Srba u Makedoniji.
Naš sagovornik napominje i da je Srbima u Makedoniji uskraćeno pravo na veroispovest, podsećajući da je međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima izričito utvrđeno da osobe koje pripadaju etničkim, verskim ili jezičkim manjinama ne mogu biti lišene prava da imaju sopstveni kulturni život, da ispovedaju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dužnosti, ili da upotrebljavaju sopstveni jezik. Pored toga, članom 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima zagarantovana je apsolutna sloboda veroispovesti. Tu konvenciju je Makedonija ratifikovala, ali su Srbi objektivno lišeni tog prava na slobodu lutirgijskog života u kanonski priznatoj crkvi, tvrdi Stančić.
To se najbolje videlo o Savindanu. Na najrazličitije načine Srbi su slavili svetog Savu, ali kako je i da li je taj svetac proslavljen u crkvi? Na to pitanje se decenijama prećutkuje odgovor sakrivanjem iza priče o odvojenosti crkve od države, sekularnosti, poručuje naš sagovornik.
Što se tiče popisa u Hrvatskoj, smatra se da bi na hiljade srpskih izbeglica i povratnika moglo biti izbrisano sa spiska stanovnika Hrvatske zbog toga što još nemaju uslova da žive na prijavljenoj adresi. U spisak stanovnika Hrvatske na popis neće ući oni koji imaju prebivalište u Hrvatskoj, a odsutni su duže od godinu dana. U Dokumentaciono-informacionom centru Veritas kažu da će se proveravati i da li te osobe bar jednom nedeljno dolaze u Hrvatsku. To pogađa građane koji su izbegli u vreme ratnih zbivanja.
Oni koji su uzeli državljanstvo i koji su u izbegličkom statusu imaju duple lične karte, to znači da imaju prebivalište u Srbiji i Hrvatskoj – upravo će se na njih to odnositi. Znam samo nekoliko taksista koji idu jednom ili dva puta nedeljno iz Srbije u Hrvatsku, kaže Savo Štrbac, šef centra Veritas.
OŠTRO IZ HRVATSKE I CRNE GORE
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić poručio je da je strategija Vlade Srbije prema dijaspori antievropski dokument koji Srbiju vraća na period od pre dve decenije, jer traži da Srbi u Crnoj Gori budu konstitutivni narod. Ocenio je da se vlast Srbije Strategijom odnosa sa srpskom dijasporom u regionu vratila korak unazad i u odnosu na politiku Slobodana Miloševića. Predsednik crnogorskog parlamenta poručio je da je Crna Gora građanska država i da nije potrebno da Srbija štiti Srbe u njoj. Najavio je i da će u državnom vrhu Crne Gore biti obavljene konsultacije o srpskoj strategiji i da će s tim u vezi dati adekvatan odgovor. Nedavno su i iz Hrvatske stigle oštre reakcije na najavu ministra Srđana Srećkovića da Srbi budu konstitutivan narod u toj državi.
OKO DVA MILIONA SRBA U REGIONU
Savo Štrbac, šef centra Veritas Srđan Srećković, ministar zadužen za dijasporu u Vladi Srbije, kaže da se procenjuje da na zapadnom Balkanu, ne računajući Srbiju, živi više od dva miliona Srba, a da će aprilski popis u pet država regiona pokazati formalno-pravno koliko ih zapravo ima.
Ministar je pripadnicima srpske nacionalne zajednice poručio da se na popisu u Mađarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izjasne kao Srbi, jer nema razloga za strah, s obzirom na to da je reč o demokratskim i civilizovanim zemljama, članicama EU ili državama koje su na putu da to postanu. Precizirao je da, prema procenama ministarstva, u regionu ima oko 2.120.000 Srba, što je više od četvrtine stanovništva Srbije, a najviše ih je u Republici Srpskoj – oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori živi oko 200.000 srpskih državljana.
Ministar Srećković upozorio je i da pripadnicima srpske nacionalne zajednice u Albaniji više od pola veka nije bilo omogućeno da se izjasne kao Srbi, ali je izrazio nadu da će to na predstojećem popisu ipak moći. U toj zemlji prema procenama živi oko 30.000 Srba.
Položaj srpskog naroda u zemljama regiona ni izbliza nije onakav kakav bismo želeli da bude i kakav je zagarantovan državnim konvencijama, naglašava ministar Srećković, dodajući da ipak ima pomaka nabolje. Uveren je da će reciprocitet u poštovanju prava Srba u regionu biti obezbeđen i da će pripadnici srpskog naroda koji žive u zemljama zapadnog Balkana imati isti položaj kao i nacionalne zajednice u Srbiji.
Samo ekonomski jaka i politički uticajna Srbija može da bude garant zaštite naših nacionalnih interesa, kao i zaštite prava pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona, poručuje Srećković, uz podsećanje da je to bila i ključna poruka nedavno održanog sastanka predsednika Srbije Borisa Tadića i predstavnika Srba iz zemalja u okruženju.
