Projekat Omladinskog centra za demokratiju iz Niša, koji je finansijski podržala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu realizovao je analitičar Miodrag Kreculj iz Minhena, koji se pitanjem pronalaska modaliteta za uspešno sprovođenje popisa dijaspore bavi decenijama u nazad.
Svaki pokušaj popisa dijaspore na samom startu suočava se sa problemom definicije: ko je srpska dijaspora?
Da li su to ekonomski migranti, generacije 60-ih godina dvadesetog veka, koje su napustile tadašnju SFRJ? Oni koji su u svet otišli 90-ih posle raspada te iste države? Ili u današnje vreme, pre svih, mladi ljudi, koji napuštaju Srbiju u potrazi za boljim poslom i obrazovanjem u nekom od svetskih poslovnih ili univerzitetskih centara?
Važno je pitanje i kako definisati Srbe u regionu koji u državama u kojima žive vode borbu za status konstitutivnog naroda ili nacionalne manjine?
Miodrag Kreculj se, upravo zbog ovih nejasnoća, i kompleksnosti, u svom istraživanju ograničio na srpske državljane sa regulisanim boravišnim, radnim i socijalnim statusom (rezidenata) dužim od godinu dana u zemljama boravka i njihove potomke, stalno prijavljene na teritoriji Srbije, sa biračkim pravom ili zadovoljenjem najmanje jednog od datih uslova uprkos ličnom opredeljenju trajnog boravka van Srbije.
„Svi popisi koji su do sada vršeni dali su rezultat koji apsolutno obeshrabruje i zbunjuje. Počev od zvaničnog popisa 2011. koji je ustanovio da je u srpskom rasejanju 313 hiljada naših građana, što je apsolutno van pameti. U društvu i javnosti kurziraju maksimalističke i minimalističke verzije. Od pomenute verzije od 313 hiljada do maksimalističke verzije, koju sam pronašao u štampi, da Srba ima između 4,5 i 11,5 miliona što je opet sa svoje strane jedna apstrakcija koja teško može da bude prihvaćena“ kaže za Program za dijasporu RTS autor projekta Midorag Kreculj. “ Polazna tačka za rešavanje popisa dijaspore je izglasavanje Zakona o popisu. To znači da se odrede resursi, da se odrede rokovi, da se odredi metodologija popisa“.
Podaci prikazani ovim projektom prikupljeni su iz aktuelnih evidencija statističkih/demografskih zavoda i instituta domicilnih zemalja. Istraživanje Miodraga Kreculja pokazalo je da se ovako dobijeni podaci u značajnoj meri razlikuju od podataka kojima raspolažu srpska diplomatsko-konzularna predstavništva i crkvene zajednice u Evropi. To je još jedno upozorenje da se strategija popisa dijaspore mora što pre osmisliti i sprovesti na zvaničnom državnom nivou Republike Srbije.
Projekat Popis srpske dijaspore u Evropi – u državama EU, Švajcarske i Norveške dokument je koji može biti od velikog značaja, i zato će biti dostupan svim diplomatskim institucijama, organizacijama lokalne uprave i samouprave, državnim i nevladinim organizacijama, ali i organizacijama i pojedincima iz rasejanja.
