Kad je reč o novcu koji po različitim osnovama ulazi u Srbiju, opšti je utisak da se najviše para slilo u Beograd. Kad se tome doda političko-finansijski sistem prema kojem se sve važne odluke donose u Beogradu, ne čudi opaska gradonačelnika iz unutrašnjosti da je na delu „beogradizacija Srbije“. Međutim, kad se malo pobliže analiziraju podaci, pokazuje se da takva teza i nije sasvim tačna.
Kad je reč o donacijama koje su dolazile u zemlju, Beograd jeste dobio najviše, ali je u NATO bombardovanju, posle Novog Sada, najviše i stradao. Samo obnova termoelektrana koštala je stotine miliona evra, ali se u njima struja ne proizvodi samo za Beograd koji ima oko dva miliona stanovnika, već i za dobar deo Srbije. Drugi primer skupe obnove su novosadski mostovi, zatim popravka novosadske rafinerije i brojni drugi projekti su progutali više stotina miliona evra donacija.
Najsiromašnijoj opštini – Lebane, objašnjenja nisu mnogo pomogla. Na kraju, svakom je njegova muka najveća. Najsiromašnijaopština se nije našla na spisku ugroženih lokalnih samouprava kojima će Vlada Srbije uputiti vanredne donacije.
Zemun se širi
Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović naglasio je da se poslednjih godina dosta radilo na stvaranju infrastrukturnih uslova oko autoputa i šire zone oko njega, do aerodroma, a da je sledeći zadatak stvoriti neophodnu infrastrukturu oko novosadskog autoputa do iza Batajnice, zatim na pravcima prema Zrenjaninu i Novom Sadu, Ibarskoj magistrali i pravcu prema Nišu. Najnovije grinfild investicije nisu više u Novom Beogradu, u kojem je u proteklom periodu najviše građeno, već u Zemunu i on će uskoro po investicijama postati potpuno ravnopravan s Novim Beogradom.
– Moja procena je da će se za tri godine u Beogradu graditi po milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora, da će prosečna plata biti oko petsto evra i da će tempo zapošljavanja biti na daleko višem nivou – istakao je beogradski gradonačelnik.
Profesor Fakulteta političkih nauka, sociolog Zoran Stoiljković, smatra da se opština Lebane nije našla na listi najugroženijih najverovatnije zbog previda.
– Ja ne mislim da tu stoji neka politika, već da se tu jednostavno možda radi o nekom redosledu prioriteta i o ograničenim sredstvima. Jer, sem tih regionalnih okvira i analiza, postoje i velika gradska središta, odnosno bivši industrijski giganti, poput Kragujevca i nekih drugih mesta, koji su u toj listi prioriteta – kaže Stoiljković.
Podsetimo, mogućnost da dobiju pomoć od vlade preko projekta za najugroženije opštine dobili su Kragujevac, Bor i Vranje. Ali, isto tako postoje i drugačiji, pozitivni primeri, poput Inđije koja je svojim projektima, bez republičke pomoći, prikupila brojne kredite, donacije, i pre svega investicije, koje su je svrstale u red najrazvijenijih opština u republici. Ali, vratimo se Beogradu koji je samo u 2005. godini privukao 1,8 milijardi dolara stranih direktnih investicija, što je dosad najviše novca uloženo u jednu državu na jugoistoku Evrope. Mnogi graditeljski projekti koji su uočljivi golim okom, poput gradnje petlji na autoputu, kranovi ispod kojih niču kao pečurke poslovni centri i stambeni blokovi, zapravo nisu projekti finansirani donacijama, već sopstvenim prihodima gradske uprave, direktnim investicijama iz inostranstva i kreditima koje grad uzima kod banaka.
Po modelu Inđije
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević navodi da, pored Lebana, ima još opština koje su siromašne i kojima je potrebna vladina pomoć. Prokopijević misli i da Vlada ima suviše problema sa siromaštvom da bi se bavila svakom opštinom pojedinačno.
– Ono što može da se kaže kao generalna preporuka svim siromašnim opštinama jeste da pokušaju, kao što su to nekad uradili Novi Pazar, Inđija i Nova Pazova. Da pokušaju da vide šta je to u njihovoj moći čime bi podstakli lokalni biznis. Dakle, da naprave za biznis dobru administraciju, da snize lokalne takse i to je recept koji je širom sveta funkcionisao. Ne treba gledati na vladu – kaže Prokopijević.
– Ono što treba da se desi i Beogradu i Srbiji jeste da strani kapital počne što brže da pristiže. Bez toga nema novih radnih mesta i novih programa. Novca u samoj zemlji nema mnogo. Zato su nam investitori iz inostranstva neophodni. Danas se gradi upravo tamo gde smo proteklih godina ulagali u infrastrukturu. Dobar primer je podatak da je grad od uređenja gradskog građevinskog zemljišta 2000. godine ostvario prihod od oko deset miliona evra, dok će ove godine taj prihod najverovatnije iznositi oko sto miliona evra. Sav taj novac ponovo ćemo uložiti u novu infrastrukturu, bilo da je komunalna ili transportna – kaže je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.
