Srpski povratnik iz zapadne Evrope nedavno se raspitivao koji su mu dokumenti potrebni da bi upisao dete u jednu srednju školu u Beogradu, gde su mu, kako tvrdi, odgovorili:
„Trebalo je da sve dokumente od prvog razreda osnovne škole doneseš ovde i ideš u Palatu pravde kod tumača, on ti prevede, odeš u ministarstvo i ti sada upišeš dete. A to košta…“. Ovo, i mnoga druga iskustva roditelja iz dijaspore su sakupljeni u Grupi 484, nevladinoj organizaciji koja se bavi problemima povratnika u Srbiju. Danilo Rakić, istraživač Grupe 484 kaže za „Vesti“ da su njihove nevolje sa nostrifikacijom, odnosno priznavanjem stranih diploma u Srbiji, među najčešćima kada dođu u maticu.
– Roditelji – povratnici se suočavaju sa komplikovanom procedurom, potom sa visokim cenama usluga prevodilaca. često lutaju i prave greške, jer nemaju ni gde da saznaju šta im je sve potrebno. Dešava se da se njihovoj deci ne priznaje da su pohađali pojedine razrede, zato što nemaju, ili ne mogu da prikupe sva tražena dokumenta. Uz to, mnogi više i ne vladaju dobro maternjim jezikom, što posebno otežava ne samo nostrifikaciju diploma, nego i reintegraciju u matici – ističe Rakić.
Šta se prevodi na srpski
Kod ovlašćenog sudskog prevodioca za priznavanje osnovne škole, ili razreda koji je učenik završio, potrebno je prevesti na srpski jezik samo svedočanstvo poslednjeg završenog razreda, a za priznavanje srednje škole svedočanstvo poslednjeg završenog razreda ili završnog razreda i maturske diplome. Da bi se učeniku priznala diploma srednje stručne škole, neophodan je prevod svedočanstva za svaki razred i svedočanstvo o položenom završnom ispitu. Diplomcima više škole je potreban prevod diplome i popis predmeta u toku studija.
Grupa 484 je preporučila vlastima SCG i ostalih zemalja Evrope da se za povratnike sprovede opsežna informativna kampanja o svim pravima i obavezama, i u SCG i u zemljama iz kojih dolaze. Odatle, a ne u matici, trebalo bi da počne i prevođenje svih neophodnih dokumenata, smatra Rakić.
Podaci o nostrifikaciji diploma se mogu pronaći na sajtu Ministarstva prosvete Srbije, ali se do njih dolazi tek „klikom“ kompjuterskog miša u odeljak „Obrazovanje“ na početnoj stranici. Tu se može preuzeti formular zahteva za nostrifikaciju, koji se predaje Ministarstvu prosvete Srbije ili pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje za škole u Vojvodini, poštom, ili lično, na šalteru Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. I to, samo ako je reč o stranim diplomama osnovne i srednje škole. Diplomci fakulteta, magistri i doktori nauka se obraćaju univerzitetima, a oni sa diplomom viših škola nostrifikuju diplome u ministarstvu samo ako u Srbiji nema odgovarajuće škole koju su završili u inostranstvu.
Ivana Kurmazović iz Odeljenja za nostrifikaciju kaže za „Vesti“ da Ministarstvo prosvete Srbije godišnje primi 1.500 zahteva osnovaca i srednjoškolaca iz dijaspore. Zakon propisuje da se njihove diplome nostrifikuju za 30 dana, ali i da mnogi roditelji nemaju sva neophodna dokumenta. Ipak, omogućeno im je da decu upisuju i uslovno u škole.
– Dete čiji roditelji nisu uspeli da sakupe sva dokumenta do završetka upisa u osnovnu školu, može da pohađa nastavu i bez nostrifikovane diplome, pošto je u Srbiji osnovno obrazovanje obavezno. Roditelji su dužni da završe nostrifikaciju do kraja školske godine. Uslovni upis, bez priznatih diploma, dozvoljava se i srednjoškolcima, ali samo uz potvrdu da su predali zahtev za nostrifikaciju – ističe Kurmazovićeva.
Potrebna dokumenta
Uz zahtev za nostrifikaciju se prilaže:
– đačka knjižica ili svedočanstvo o poslednjem završenom razredu osnovne škole u zemlji, odnosno originalna svedočanstva svih razreda srednje škole završenih u zemlji i po jedna fotokopija tih svedočanstava.
– originalna svedočanstva za sve pojedine razrede završene u inostranstvu, koja se vraćaju stranki po okončanju postupka.
– dva primerka prevoda ovlašćenog prevodioca, registrovanog kod nekog od okružnih sudova u Republici Srbiji. Oba prevoda moraju biti overena originalnim pečatom prevodioca, koji je dužan da klijentu da dva primerka.
– fotokopija dvojezičnih svedočanstava i fotokopija svedočanstava izdatih u Republici Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine.
– đačka knjižica ili potvrda o pohađanju dopunske nastave na srpskom jeziku u zemljama gde je organizovana.
– dokaz o uplati administrativne takse u budžet Srbije.
Od troškova sa kojima se suočavaju roditelji, najmanja je administrativna taksa – ona iznosi oko 15 evra za priznavanje diplome osnovne škole, i oko 30 za srednju. Najskuplje je prevođenje diploma na srpski jezik, kod ovlašćenog sudskog prevodioca. Cena prevoda iznosi 7,5 evra za jednu stranicu teksta, ali broj stranica koje se moraju prevesti nije uvek isti. Prevodioci sa kojima su „Vesti“ razgovarale, a koji nisu želeli da im se pominje ime, kažu da im povratnici ponekad donose i četrdesetak stranica.
– Klijente uvek uputim na Ministarstvo prosvete da provere šta im je potrebno za nostrifikaciju diploma, ali prevodim i naplaćujem sve što mi donesu. To su ponekad čitavi bilteni – kaže prevodilac za nemački jezik.
On takođe upozorava da su važeći samo prevodi stručnjaka koji su registrovani u okružnim sudovima u Srbiji, a Ivana Kurmazović kaže da roditelji, u strahu da ne budu odbijeni, prevode „sve i svašta“.
– često čujemo od roditelja – povratnika da im ovlašćeni provodioci savetuju da, na primer, prevedu kompletne školske izveštaje o napredovanju njihove dece, iako mi tražimo samo završne komentare nastavnika. Oni takođe daju na prevođenje sva svedočanstva, čak i kada im se naglasi da je potrebno samo ono od završnog razreda – ističe Kurmazovićeva.
