Američki milioner Srba Ilić je početkom oktobra u San Francisku primio priznanje Bizsnismen godine. Tu titulu dodelio mu je Kongres srpskog ujedinjenja, najaktivnija srpska asocijacija u SAD. Priznanje je javna podrška za spremnost Srbe Ilića da ulaže u srpsku privredu i u svoju otadžbinu, rečeno je tom prilikom.
Tom prilikom Srba Ilić je rekao:
– Živim 35 godina u Americi, dakle, duže nego što sam živeo u Jugoslaviji. Ja sam Amerikanac, ali sam i Srbin i ja volim svoju zemlju. Međutim, ja nisam iseljenik povratnik. Nisam došao u Beograd da napravim veliku kuću na Dedinju i da pokažem narodu šta sam ja i koliko sam uspeo u dijaspori. Ja živim u Americi, u Kaliforniji imam ćerku i kuću u Santa Moniki, ali zbog poslova ja ću, možda, u Srbiji godišnje da provodim oko 40 dana.
Ja tek danas mogu da kažem – ja sam ostvario američki san. Verujte mi, ja znam šta radim. Imam iskustva, imam i znanje, koje su, na primer, koristile vlade Jordana i Japana. Bio sam savetnik jordanskog i potom i japanskog premijera. Nemam nameru da lično ovde upravljam našim firmama, posao sam tako organizovao da svaka firma u sastavu moje kompanije može sama da funkcioniše. Srba Ilić je vlasnik kompanije Junivorld iz SAD. Ove godine u Srbiji je kupio turističku agenciju „Putnik“ i potom niško turističko preduzeće Srbijaturs. U međuvremenu, raspitivao se za privatizaciju u hotela Lepenski vir, i potom se vratio u Kaliforniju. Američki srbi ga zovu Srpski Onazis.
Ovaj rođeni Nišlija i danas govori srpski sa blagim niškim naglaskom.
SRPSKI ONAZIS
Ilić je završio srednju ekonomsku školu u Nišu, zatim studije ekonomije u Beogradu. A zvanje magistra ekonomije je stekao u SAD, gde je otišao 1973. godine. U Nišu danas ima samo starijeg brata i daljnu rodbinu, jer su mu roditelji umrli. Ilić je bio svojevremeno službenik JAT-a, a potom službenik holandske avionske kompanije KLM. Započeo je svoj turistički biznis u Americi 1976. godine, uz pomoć skromne ušteđevine od 20.000 dolara. Kao vlasnik i predsednik kompanije Junivorld, trenutno poseduje 16 brodova koji sa turistima kruže širom sveta. Cena jedne ture je od 3.000 do 12.000 dolara. Zvanično firma Junivorld iz Los Anđelesa je danas vodeći američki turoperater specijalizovan za krstarenje po evropskim rekama, čiji je prošlogodišnji prihod bio 85 miliona dolara. Turističke aranžmane njegove firme prodaje više od 8.000 agencija samo u Americi i Kanadi, a u njegovim turističkim paketima svake godine putuje više od 100.000 turista.
A šta ga je dovelo u Srbiju posle desetak godina odsustva?
– Mene su u Srbiju 2002. godine doveli princ Aleksandar i princeza Katarina, koje sam upoznao 1992. godine u Njujorku. Princ i princeza su divni ljudi, koji jako mnogo i jako dobro rade za Srbiju. Kada su me prošle godine pozvali da dođem 8. juna na otvaranje Kraljevskog dvora na Dedinju, ja sam prihvatio taj poziv. I tada sam u Beogradu čuo priču o tome da se preduzeće Putnik privatizuje. Pitali su me da li bih ja učestvovao u tome. Moja prva reakcija je bila: „Šta mi to treba?“ Moja druga reakcija je, međutim, bila, da ja treba da pomognem Srbiji. Jer, tek kada sam došao u Beograd, shvatio sam da je i posle deset godina ratovanja i posle bombardovanja, srpski narod vedar, živahan, a Beograd slobodan i lep grad. Nama u inostranstvu se činilo da je Beograd jedan sumoran grad, a ljudi u njemu sivi i dosadni. E, ta snaga i svežina Beograda i mog naroda, koji su preživeli veliku tragediju, su me privukli da i ja nešto učinim za njih. Dakle, nije me doveo premijer Zoran Živković, niti bilo koji drugi srpski političar, kako se to sada priča.
FORMULA ZA AMERIčKI SAN
Posle Amerike i Evrope, prošle godine gospodin Srba Ilić je odlučio da svoje poslove proširi i na istočne delove Starog kontinenta. Trenutno u Rusiji ima dva svoja broda.
Velikoj floti Ilićevih luksuznih lađa, koje plove pod različitim zastavama, dodata je i lađa River Empres, koja je lane svečano krštena u Amsterdamu. Dugačka je 104 metara, široka 15, ima 64 prostrane kabine i četiri luksuzna apartmana, elegantne restorane, udobne salone, terase, fitnes centar. Ovaj brod uskoro treba da doplovi u Beograd. I brod Rečna grofica, koji je sa grupom turista iz SAD posetio naš glavni grad je u vlasništvu švajcarske kompanije GRC, koja je najveća kompanija za krstarenja u Evropi i koja posluje u sastavu Junivorld.
Ovaj uspešni poslovni čovek nam je otkrio formulu koju je koristio da bi postao bogat čovek u Americi?
– Kao školovan čovek napravio sam poslovnu karijeru u holandskoj avio-kompaniji KLM, koju sam napustio 1976. godine, u trenutku kada sam proglašen za poslovnu zvezdu u usponu. Rizikovao sam tako dobru karijeru da bih osnovao vlastitu firmu. Imao sam petlju da radim sam, grizao sam, borio sam se i uspeo. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u turizmu shvatio sam da prilikom omiljenih turističkih putovanja po Evropi Amerikanca obično nervira što tamo često mora da pakuje i raspakuje kofere, da svaki dan ili dva menja hotel i uvek se iznova navikava na neke nove lokalne običaje, lokalna pravila, pa i lokalne jelovnike. Zato smo mi obrnuli princip i stvorili ono što američkom turisti u Evropi može najviše da pogoduje: on se smešta u brod koji je neka vrsta plovećeg luksuznog hotela napravljenog po američkim standardima, u kome je sve organizovano tako da se Amerikanac oseća udobno. Samo jedna noć tog turistu na našim brodovima košta 250 dolara. Turista, dakle, sve vreme sedi na jednom mestu, sve vreme je u društvu svojih zemljaka, Amerikanaca, a njegov hotel se kreće i plovi s jednog na drugi kraj Evrope. Usput, naravno, stajemo u svakom većem i zanimljivijem mestu, i imamo dovoljno vremena za razgledanje muzeja i ostalih znamenitosti, degustaciju vina i sve ostalo.
U Kaliforniji, u Santa Miniki, Srba Ilić živi sa ćerkom Katarinom u vili čija se vrednost meri milionima dolara. Njegova firma ima sedište u Los Anđelosu, a i u Švajcarskoj, Rusiji, Kini. Američki Srbi, međutim, slabo poznaju Srbu Ilića, jer od zauzetosti nema vremena da se pojavljuje u srpskoj koloniji.
POKLON BEOGRADU
Dolazeći u Beograd Srba Ilić je prestonici poklonio brod za krstarenje Savom i Dunavom vredan preko 2 miliona evra. Brod Sirona je Ilićev poklon Beogradu i saluži za razgledanje grada i svečane prijeme i večere. Brod je kupljen u decembru 2002. Nemačkoj za 2,2 miliona evra, a u njegovo renorviranje je uloženo još oko 400 hiljada evra. To je bio najbolji dokaz da je gospodin ilić tamo u tuđini, maštao da se jednog dana vrati kući. Što sam i priznaje:
– Maštao sam nekoliko godina o tome da se vratim u Jugoslaviju na velika vrata, ali me je vremenom ta ideja napustila. Prvi put sam posle pada Miloševićevog režima, opet, počeo da razmišljam, ali o tome da dođem u Srbiju da vidim kako narod živi. Pokolebale su me ružne vesti o porastu kriminala u Srbiji, pa sam odustao. I danas zbog kriminala i kriminalaca osećam tu vrstu nelagodnosti i spreman sam, da ako dođem u situaciju da treba telohranitelji da me štite u Beogradu, da odmah napustim Srbiju, sve poslove i odem za Ameriku. Međutim, kada sam prošle godine prvi put posle tri decenije došao u Beograd, osetio sam neku vrstu krivice što sam napustio svoju zemlju i osetio sam potrebu da Srbiji ostavim neku ostavštinu za budućnost. Da ostavim nešto što prevazilazi moje materijalne mogućnosti, a predstavlja neku vrstu mog legata. I odlučio sam da pomognem oporavak i razvoj srpskog turizma. To je moj legat Srbiji! Kompanija Junivorld je u Beograd svojim brodovima dovodila već nekoliko stotina stranih turista. Srba Ilić je odlučio da se intenzivnije bavi ovim poslom:
– Mi smo u Beograd već doveli 173 turistička broda. Tačno je da su ti brodovi i ti turisti bili samo u prolazu ka Crnom moru, ali je svaki od tih gostiju u Beogradu ostavio po najmanje 20 dolara. Mi kao Junivorld ćemo nastaviti sa našim rečnim putovanjima po Evropi, a kroz Srbiju, ali ćemo u okviru Putnika otvoriti firmu za rečna putovanja po Srbiji, od Beograda do Budimpešte, do Novog Sada ili do Smedereva. U Budimpešti rekom Dunav sada krstari više od 40 brodova, na Rajni nekoliko kompanija organizuje razgledanje zamkova sa reke. A Srbija je jedina podunavska zemlja koja nema svoju rečnu turističku flotu. Znate, Junivorld nije kupio Putnik već je Putnik postao član jedne velike svetske porodice. I ta Putnikova bela flota će biti deo Junivorlda, koji je kao kompanija registrovan u Švajcarskoj, i neće nikome smetati što će na njoj da se vijori srpska zastava. Prvi brod Putnikove rečne flote zaploviće u aprilu 2005. godine. I tada ćemo se, mi koji živimo na dve divne reke, zapitati, da li je moguće da je Beograd preko 10 godina bio bez brodova za prevoz ljudi na Savi i Dunavu? Mi ćemo stranom gostu kao turistički doživaljaj da ponudimo celu Srbiju.
čOVEK IZ SENKE
– Volim da budem čovek u senci, mada kao biznismen moram da učestvujem u javnim predstavljanjima moje kompanije. U Americi ja se ne družim sa ljudima iz srpske kolonije, pa me zato oni nepoznaju. Živim u Santa Monici, imam kuću koja vredi 5 miliona dolara u najelitnijoj ulici ovog grada, a radim u Los Anđelosu. Viđam se sa desetak naših ljudi. Odlazim u pravoslavnu crkvu dva puta godišnje i tu se susrećem sa našim ljudima. Nisam član nijedne srpske organizacije, nisam deo srpske kolonije i nisam član srpske dijaspore. Ja sam vrlo mlad došao u SAD i zato sam se potpuno asimilirao. U Kaliforniji, na primer, ja vrlo retko govorim srpski, pa ga sada u Srbiji ubrzano obnavljam. Mislim da se mi poslovni ljudi srpskog porekla u SAD ne družimo previše i ne učestvujemo aktivno u srpskoj koloniji, jer jednostavno zbog prevelike zauzetosti nemamo vremena za to. Oni ljudi, koji imaju vremena, koji se nisu sasvim asimilirali, kao ja, na primer, imaju čak i potrebu da se druže sa Srbima u Americi, jer na taj način dobijaju neku vrstu potvrde svog nacionalnog i ličnog identiteta.
