Neumesne šale ili Predlog zakona o dijaspori?
Rubrika: Dežurni razgovori
Lopušina:
Gospodine Janiću, kako komentarišete situaciju da građanima Srbije ističe važnost pasoša, a da Narodna skupština i poslanici ne donose odluku o produženju važenja? Jer, novi pasoši nisu podeljeni onom brzinom kako je obećavano, pa se može desiti da mnogi ljudi otkažu praznična putovanja.
Janić:
Kada ovaj razgovor koji sada vodimo bude objavljen, verujem da će odluka o produženju važnosti pasoša najverovatnije već biti izglasana u Skupštini Srbije. Ali znajući da se u toj Skupštini može desiti sve i svašta, nisam spreman da za to stavim ruku u vatru. Politička neozbiljnost, bahatost i ignorisanje stvarnosti dovele su do toga da su neki ljudi iz rasejanja, koji su tradicionalno novogodišnje i Božićne praznike provedu sa svojom rodbinom i prijateljima u Srbiji, otkazali su avionske karte.
Lopušina:
Neki poslanici su bolesni…
Janić:
To da je najavljani rad Skupštine za subotu 20. decembra odložen sa motivacijom da je navodno nekoliko poslanika dobilo temperaturu, teško se može prihvatiti kao opravdan razlog. Posebno od onih koji su možda zbog otkazanog putovanja zapali u depresiju i dobili, možda, i veću temperaturu od poslanika koji imaju kijavicu. Razumem da ljudi ne veruju u tvrdnje gospođe Slavice Djukic da će ”iduće nedelje i to biti rešeno, a da ta odluka i tako važi tek od 01 januara 2009”. Gospođa predsednik Skupštine Srbije je zaboravila onu narodnu koja kaže: ”Koga je zmija jednom ujela, taj se i guštera plaši”. Mnogi su zaboravili slučajeva regruta iz dijaspore, kojima je garantovano da ”bez straha mogu da dođu u Srbiju”, a hapsili su ih na granici. Inače bilo bi neozbiljno i ako bi se važenost sadašnjih pasoša produžila samo na godinu dana. Navešću vam činjenicu koja je poznata vlastima, odnosno podatak da ako bi se naprimer u ambasadi u Štokholmu (konzulat koji smo imali u Malmeu više ne postoji) izdali novi pasoši svima kojima su stari pasoši takođe izdati u diplomatskim predstavništima u Švedskoj, bilo bi za taj posao potrebno nekoliko godina non-stop rada. Toliko vremena zahteva samo tehnička procedura, što pokazuje da je pitanje važnosti starih i izdavanje novih pasoša u velikom neskladu i da se tom pitanju prilazi veoma neozbiljno i neodgovorno.
Lopušina:
Nacrt Zakona o dijaspori je u javnoj raspravi, koja je otvorena do 15. januara 2009. Kakav je stav Srpskog saveza iz Svedske i Vas licno o ovom dokumentu? Koje su osnovne Vase primedbe?
Janić:
Nacrt Predloga zakona o dijaspori je na čitavih 13 stranica, pa bi mogao da napišem malu knjigu o mnogo čemu. Cilj ovog zakon bi trebalo da je u skladu sa Ustavom Srbije i da mu je osnov da ista prava važe isto za sve građane. Da se tim zakonom ojača, i rasejanje, i matica. Nažalost u njemu se nalaze predlozi koji dozvoljavaju slobodna, pa i suprotna tumačenja onoga što zakon propisuje, što nije prihvatljiv osnov funkcionisanja jednog zakona.
Lopušina:
Predloženo je i da Ministarstvo ima svoje poverenike u većini zapadnih zemalja? Da li biste se Vi kandidovali za tu funkciju u Ministarstvu dijaspore Srbije?
Janić:
Predlog o ”poverenicima” treba odbaciti u celini, jer je ovakav kakav je, destruktivan i neosnovan. Poverenici zemlje, znači svih ministarstava, su naša diplomatsko-konzularna predstavništva. Bilo bi neozbiljno ako bi zakon dozvolio da samo jedno ministarstvo ima svog povratnog ”poverenika”. Dijaspora svoje predstavnike, ili poverenike ako se taj izraz nekome više dopada, bira sama i putem demokratskog procesa koji je propisan Statutom svake organizacije. Uvredljivo je, a i štetno, ako bi među rasejanjem ministarstvo biralo ljude u koje oni imaju poverenje?! Kako bi, i da li bi, to funkcioniše ako dijaspora, naprimer, ima poverenje u Petra, a neki sadašnji, ili bivši čika ministar odluči da je njegov poverenik neki njegov Radovan? Uostalom prvo Ministarstvo za dijasporu, koje je takođe vodio kadar SPO-a, imalo je protivustavno neke svoje poverenike. čudi me da se tako brzo zaboravilo da je i tada to bio povod za žučnu i oštru polemiku i cepanje među dijasporom, posebno u Nemačkoj. Iznenađen sam da je ministarstvo i pored takvog iskustva i negativnog stava o poverenicima sda ponovo predložilo da se ozakoni nešto što dijaspora smatra destruktivnim. U članu 18 Predloga zakona naznačeno je da je posao poverenika da ”povezuje pripadnike i organizacije u dijaspori i koordinira njihove aktivnosti…”, što je neozbiljno. Rasejanje je godinama tražilo načina kako bi mogli da delujemo zajedno, uz dogovor i koordinirano što bi bilo od neizmerne važnosti i vrednosti prvenstveno za maticu, a da su u matici ostajali gluvi. A što se tiče vašeg pitanja o mojoj eventualnoj kandidaturi za mesto poverenika, naravno da se ne bih kandidovao na funkciju za koju sam ubeđen da nije od koristi ni rasejanju ni matici. Jedini prihvatljiv i konstruktivan ”poverenik”, i ministarstva i srpskog rasejanja, mogao bi da bude ”Nacionalni savet dijaspore”, o kome sam govorio u prethodnom razgovoru sa Vama. Da podsetim da sam taj predlog izneo i na Medjunarodnoj konferenciji o srpskoj dijaspori i matici, koja je prošlog meseca održana u Beogradu i gde je on bio prihvaćen. čudi me da u ovom Predlogu zakona o dijaspori ”Nacionalni savet dijaspore” nije ni pomenut. Predstavnici vlasti u Srbiji izgleda retko menjaju ono što su naumili, ili što smatraju njima potrebnim i korisnim. Ali nevezano za ličnost mislim da su bar dve promene neophodne, da bi uopše imalo smisla govoriti o bilo čijoj kandidaturi. Prvo je da se ime ”poverenik”, koje ukazuje na selektivno poverenje, zameni recimo imenom ”koordinator”, što bi bilo adekvatnije i svrsi i nameni a da…
Lopušina:
U Predlogu zakona se pominje Skupština dijaspopre što je…
Janić:
Da. U članu 19 Predloga napisano je da ”Poverenici za dijasporu obrazuju Skupštinu dijaspore…” Ovo je neshvatljivo i neprihvatljivo. Imamo sijaset dokaza da ni prethodni “poverenici”, prethodne postave Ministarstva nisu ”obrazovali” mnogo toga što je ojačalo delovanje naših organizacija u Evropi. Ovo miriše na još jedan pokušaj vlasti iz Beograda da ima direktan upliv na područja gde je jedino plodonosan ravnopravan dijalog, dogovor i konstruktivna saradja. Sama činjenica da su u pitanju ”poverenici Ministarstrstva” znači da ovo Ministarstvo želi da, tamo gde može, utiče na organizovanje Skupština, mada mnogima u dijaspori nije jasno šta to zapravo znači „Skupština dijaspore“? U Predlogu o poverenicima između ostalog piše i da je kandidat za poverenika, citiram: ”…dužan da predloži program rada i jačanja veza matice i dijaspore i preporuke organizacija i saveza organizacija u dijaspori.” Šta ćemo, kao što sam već rekao, ako ”poverenik” ministarstva nije „poverenik“ rasejanja? Ako nije prihvaćen od organizovane dijaspore, od većine? Šta ako ta osoba nije ni angažovana u društvenom radu ili ako nema kontinuirani kontakt sa organizacijama i savezima organizacija? Zakon bi trebalo da spreči, a ne da omogući neko proizvoljno, parcijalno primenjivanje, izdvajanje, pa čak i razbijenje delove srpskog rasejanja. Ako bi ostalo ovako, onda bi mozaik srpskog rasejanja podsećao na fresku Simonide. Ostali bi smo bez očiju, a ono čemu bi se zakonom dao legitimitet, bilo bi nekorisno telo koje nije vredno pomena. Mišljenja sam da ”poverenike“ obavezno treba izbaciti iz predloga zakona. Njima nije mesto ni u zakonu, ni među dijasporom. Osnov demokratije nalaže da rasejanje treba i da bira i da predlaže svoje predstavnike. Više puta sam ponavljao da bi Ministarstvo moglo, nakon konsultacija sa predlagačem, rasejanjem, da naš predlog prihvati ili da ga odbaci. Možda da čak ima pravo i na veto, ali samo ukoliko može da iznese činjeničan i validan razlog za stavljenje tog veta kojim bi onemogućili izbor od rasejanja predloženog člana za Nacionalni savet dijaspore. Tako bi ipak ostvarili i mogućnost konstruktivnih, objedinjenih i koordinirano iznešenih ”predloga program rada i jačanja veza matice i dijaspore i preporuka organizacija i saveza organizacija u dijaspori”. Na osnovu takve koordinacije, znači masovnog i udruženog delovanja, pojavio bi se decenijama izostao rezultat angažovanja sveukupnog rasejanja za naš zajednički interes.
Lopušina:
Predlaže se i da vi koji živite u rasejanju imate „Legitimacije pripadnika dijaspore“ što bi vam omogućilo posebna prava i beneficije. Recimo besplatne posete javnim kulturnim institucijama i…
Janić:
Ne želim da budem vulgaran i nadam se da ćete prihvatiti da ne komentarišem „legitimacije“ i da završimo ovaj razgovor. Deo predloga „zakona o dijaspori“, mislim na deo gde je napisano da se dijaspori izdaju posebne legitimacije koje im daju pravo na benificije, smatram izuzetno neumesnim, sramnim i ponižavajućim za svakog čoveka koji bi prihvatio da ima takvu legitimaciju. Pokušavam da ubedim samog sebe da je taj tragikomičan predlog ustvari nečija neslana šala koja je slučajno i greškom zalutala među tekst Predloga zakona o dijaspori.
