Uskraćivanje američke pomoći Srbiji za 2005. godinu u visini od 10 miliona dolara, moglo bi biti samo jedan i to, recimo, manji segment kažnjavanja zbog, kako je u Vašingtonu ocenjeno, srpske nesaradnje sa Tribunalom u Hagu. Jer, iako je za 15. februar planirano osnivanje radne grupe Svetske trgovinske organizacije (STO) za Srbiju, nije isključeno da bi Sjedinjene Američke Države mogle stopirati, ili barem odložiti prijem Srbije u STO, organizaciju koja je inače kamen temeljac međunarodnog ekonomskog i trgovinskog sistema. To bi bila ogromna šteta ne samo za srpsku vladu, već i za sve građane Srbije, jer bi oni na svojoj koži direktno osetili nove, dodatne teškoće ionako teškog življenja, istakao je u razgovoru za „Vesti“ biznismen Draljoljub Deni Giljen iz čikaga, član Izvršnog odbora Srpske narodne odbrane u SAD, koji je nedavno prisustvovao uručivanju stipendija najboljim studentima iz SCG i RS.
Sigurnost dovodi investitore
• Koji su razlozi što strane investicije ne pristižu u Srbiju u očekivanom obimu?
– Strancu ili našem čoveku iz dijaspore, kada požele da ulože svoj kapital, nije potrebno da poznaju predsednika vlade države u koju nameravaju da investiraju, ni gradonačelnika u mestu u kojem žele da rade, niti lidere političkih stranaka, da bi im oni omogućili posao svojim vezama ili za određenu novčanu nadoknadu. Neohodna je zakonska sigurnost, politička stabilnost i barem minimalna ekonomska predvidivost za određeni vremenski period. A to u Srbiji još nije zaživelo kako treba, da bi ozbiljni investitori, koji ulažu finansije na duži period, zaiste i došli u Srbiju. Jer, trenutna situacija može da privuče samo špekulante da na brzinu i u mutnom obrnu novac, zarade i odu, uz određeni danak korupciji, a država ne može da opstane na prevarama od kojih profitira mali broj ljudi dok ceo društveni sistem i sav narod tone u propast.
Na naše pitanje – kako Srbija da postigne kompromis sa SAD, da bi iz Amerike prestala nova i nova uslovljavanja, koja traju već više od jedne decenije, Giljen kaže:
– Vlada Srbije treba najzad da utvrdi koji su joj urgentni i prioritetni, a koji dugoročni nacionalni ciljevi, zatim parametre kako da ih ostvari, ali i da postigne konsenzus o kompromisima do kojih se može ići u odnosima i saradnji ne samo sa Evropskom unijom i Haškim tribunalom, već pre svega sa Amerikom, svetskom super silom. Takođe, da angažuje najsposobnije pregovarače, jer ne treba smetnuti s uma da je američki stav presudan za svaku iole važnu svetsku organizaciju, posebno za one vodeće u političkoj i ekonomskoj sferi, pa bi Srbija trebalo da jasno definiše donju granicu svoje prilagodljivosti američkim zahtevima – pojašnjava naš sagovornik.
• S obzirom na to da odnosi zvanične Srbije i Amerike, koliko se vidi, jedva da napreduju, i to puževim korakom, kakvo mišljenje o srpskom narodu danas vlada u američkoj javnosti?
– Slika i Srbima je znatno bolja nego pre onog katastrofalnog 11. septembra 2002. i napada islamskih terorista na SAD, jer je do tada agresivna islamska politika u Americi bila prikrivana, a sada čak široke narodne mase o tome mnogo više znaju. Stoga se i mišljenje o srpskom narodu menja nabolje, ali to ne treba pripisivati nekim naročitim srpskim zaslugama i aktivnostima, već promenom svetske situacije koju mi još ne umemo da kanališemo u našu veću korist. I dalje smo prilično neorganizovani, konfuzni i sve radimo stihijski.
Odbrana od moćnijih
Naslednik Generalnog sporazuma o trgovini i carinama (GATT) je Svetska trgovinska organizacija, čiji je organizacioni kostur međunarodne trgovine zvanično uspostavljen 1. januara 1995, da bi do sada STO imala 148 zemalja članica. Osnovni zadatak ove globalne organizacije je da maksimalno liberalizuje svetsku trgovinu, a značaj se ogleda i u uklanjanju količinskih ograničenja (kvota) i snižavanje visokih tarifa (carina). Sve to predstavlja ideju vodilju, ali STO ima i široka ovlašćenja da utvrđuje pravila igre i da arbitrira u trgovinskim sporovima, pa STO stavlja u poziciju ključne institucije globalne trgovinske uprave.
Za male i slabije zemlje, STO je sistem koji nudi efikasnu odbranu od moćnijih, dok za velike predstavlja snažan instrument da se održi otvorenost svetskog tržišta.
• Da li je to razlog što roba iz Srbije teško nalazi put do tržišta Amerike?
– Rekao bih – to je samo jedan od razloga. Treba imati u vidu da su zakonitosti i konkurentnost slobodnog tržišta veoma surovi. Ekonomija je brutalna, element neizvesnosti i stalna borba za opstanak na tržištu uvek su prisutni. Srbija je pod tim uslovima u nezavidnoj situaciji. Privreda nema visoko razvijenu tehnologiju da bi se postigla veća produktivnost i bolja konkurentnost. Radna snaga u Srbiji je, gledano u celini, prilično skupa, jer ima veliki broj neproduktivnih radnika. I ceo društveni sistem je veoma skup, budući da postoji veliki balast raznoraznih socijalnih i drugih budžetskih davanja koja vuku u ponor privredu, odnosno ono što je od nje danas ostalo u Srbiji.
• Kako se, po Vašem mišljenju, taj problem može najefikasnije i najbrže rešiti?
– Mora se zavesti vladavina zakona i napraviti društvo koje proizvodi, a sistem u kome se poštuju rad i zakon je bazična postavka svake ekonomije. Neophodno je takođe ukinuti li barem minimizovati korupciju, uvesti disciplinu u radu, koliko-toliko stabilizovati domaću valutu, dinar. Isto tako, veoma je bitno da se zakoni ne menjaju posle svakih parlamentarnih izbora u Srbiji, jer je do sada uglavnom bila takva praksa.
