Retko se desi da na veoma priznatom koncertnom podijumu, kakav je Muzej „Žakmar-Andre“, nekad balska dvorana čarobno lepe gradske kuće iz 18 veka, zajedno nastupaju majka i sin, oboje vrhunski umetnici, a da im iz prvog reda dve bake aplaudiraju. Desilo se to kad su Fracuskinja Fransoaz Arsenijević, pijanista, i njen sin Nikola, saksofonista, ispunili salu do poslednjeg mesta. Pri tome je, naglašeno: ovo im je prvi zajednički nastup.
Majka i sin izabrali su „Klaru, Robeta i Bramsa, legende romantizma“, tako su i nazvali koncert. Ipak, pre svirke, svi posetioci, po tradiciji ovog muzeja (što im omogućavaju relativno skupe ulaznice, 80 evra) obiđu muzejski prostor, usledi nastavak sa šampanjcem, slanim i slatkim kolačićima.
DŽez voli, klasiku svira
Po završetku koncerta stalo se u red za čestitanja. Nikola je uzgred saopštio da voli džez, ali svoju budućnost vidi samo u klasičnoj muzici. Prijavio je da svakodnevno vežba do pet sati, da mu mamini saveti gode, a pohvalio se i da ima devojku.
Ovde je pomalo neobičan bio i dekor oko izvođača, dve velike lampe sa abažurima, a ta snena atmosfera, činilo se, posebno je inspirisala majku i sina.
U duetu skladni, ali nije im sve po „istim notama“. Pred početak koncerta Fransoaz je rekla da je trese trema, a Nikola (20) je hladno slegnuo ramenima.
– Takvi su mladi! – procenio je suprug i otac đorđe, pomalo igrajući ulogu domaćina.
Pošto je predsednik „Udruženja muzike“ nizom komplimenata predstavio izvođače Fransoaz i Nikola su svirali besprekorno. Svi su im mnogo aplaudirali, a najviše dve vremešne dame, Blagica i Kristijan, kojima se unuk Nikola zahvalio – slatkim poljupcem.
Fransoaz je sijala od sreće i otkrila.
– Mnogo je svirke u kući, muzika nam se sudara, moramo da se preselimo u veću kuću. Ali, kad bolje razmislim, trebale bi nam dve kuće, jedna do druge. Duet smo, zar ne?
