Конференција „Уранијум – годину дана од Четврте комисије“, у организацији италијанског удружења „Жртве осиромашеног уранијума“ и Центра за научна истраживања при Одељењу италијанске одбране „Војна опсерваторија“, одржана је у Риму 4. априла 2019. у Дому посланика. Годину дана после завршетка рада Четврте комисије срели су се министри, парламентарци, чланови удружења, болесни и чланови породица умрлих италијанских војника.
На Конференцији су по први пут говорили представници Владе – министарка здравља Републике Италије Ђулија Грило, затим председник Четврте комисије за одбрану у Дому посланика Ђанлука Рицо, бивши председник Четврте комисије за истраживање последица осиромашеног уранијума Ђанпјеро Скану, изасланик министра одбране Италије Вероника Фортеци.
У раду Конференције учествовали су и српски представници Дарко Лакетић, председник Комисије Скупштине Србије за истрагу последица НАТО бомбардовања по здравље грађана Србије, и Срђан Алексић, адвокат из Ниша, организатор прве Међународне конференције о последицама бомбардовања у Србији.
Говорници из Италије подсетили су на стравични здравствени биланс италијанских војника који су учествовали у мировним мисијама на теренима бомбардованим НАТО пројектилима са осиромашеним уранијумом – 365 умрлих и више од 7.500 оболелих. Подсетили су и да су оболели и породице преминулих добили на стотине пресуда.
Министарка здравља Ђулија Грило нагласила је да су претходне три Комисије које су се бавиле овим питањем дошле до неуверљивих и често контрадикторних закључака. Министарка је, на ивици суза, рекла да се она укључила у рад Четврте комисије која је трајала две године, за време којих су они одолевали разним покушајима да се рад Комисије саботира. Данас очекују да из њихових радних закључака проистекне нови Предлог закона, а министарка је изразила наду да ће доношење закона о превенцији обезбедити истинску реформу – признавање болести војника повезаних са излагањем токсичним материјама.
Дарко Лакетић захвалио се Италији и председнику Четврте парламентарне комисије, јер је њен извештај постао извештај и српске Комисије. Он је изнео податке о бомбардовању и количини бачених пројектила осиромашеног уранијума и до сада сакупљене доказе да је утицај радиоактивних и отровних материја више него евидентан, на примерима истраживања у више села, као и истраживању о рођенима после 1999. године. Лакетић је нагласио да Комисија Скупштине Србије сакупља документацију управо следећи методологију из Извештаја италијанске Комисије, прикупља се медицинска документација из болница, медицинских центара, а урађена је медицинско-научна студија, где је анализирано здравствено стање деце и учесталост малигних обољења сваке генерације на групи деце од 5 до 9 година.
У име српске заједнице говорио је Дејан Кусало, делегат за хуманитарна питања Савеза Срба у Италији и председник ХО Корени, а након његовог излагања уследио је дуг аплауз.
„Данас смо овде да разговарамо о последицама осиромашеног уранијума на италијанске војнике током разних мисија у иностранству, а посебно током мисије КФОР -а. Желео бих нешто да кажем, у име српске заједнице у Италији коју данас представљам, и о ономе што уоквирује тужну причу о италијанским војницима који су изгубили животе због муниције са осиромашеним уранијумом коришћене током бомбардовање Србије и Црне Горе, тадашње Југославије.
Србија није била непријатељска земља и свакако није представљала претњу земљама које сачињавају НАТО, али је упркос томе претрпела тешка бомбардовања која су изазвала хиљаде мртвих, названих колатералном штетом. Нажалост, на тај број се морају додати и они италијански војници који су преминули у послератном периоду, због последица које се могу приписати осиромашеном уранијуму.
Железнички мост у Грделици гађан је 12. априла, конвој етничких Албанаца у близини Ђаковице 14. априла, Радио телевизија Србије 23. априла, цивилни аутобус и хитна помоћ у Лужану 1. маја, пијаца и болница у Нишу погођени су касетним бомбама 7. маја, кинеска Амбасада у Београду 8. маја, албански цивили бомбардовани у Корији 13. маја, мост у Варварину 30. маја, Сурдулица 31.маја… Ово су само неки од споредних ефеката овог рата.
Говори се о броју од 600 до 2000 погинулих цивила међу становништвом Југославије, док је око 1000 војника убијено. Оно што не знамо сигурно је колико људи још увек умире од уранијума, с обзиром на то да се последице осећају углавном након неколико година изложености.
Члан 35, 52 и 85 Првог Протокола дефинишу и објашњавају како су употреба касетних бомби, муниције са осиромашеним уранијумом и напади на цивилне објекте тешка (не)дела и треба их сматрати ратним злочинима. Када се смишљено бомбардују места високог ризика, намера је уништити целу популацију и изазвати патњу која ће трајати још дуго времена потом. 70% бомбардовања било је усмерено на цивилне циљеве, 112 на Косову и Метохији и 89 локација у остатку Србије. На неким местима измерена радиоактивност била је 1100 пута већа од нормалне. Коришћено је 10 до 15 тона осиромашеног уранијума, а данас је Србија на првом месту у Европи због смртности од рака. Разбољевамо се 2,8 пута више у односу на остатак света, а деца 2,5 пута више од европског просека. Болести које су се појављивале готово искључиво у одраслој доби (преко 50/60 година) сада погађају децу. Поред туморалних обољења, дошло је до повећања мушке неплодности и аутоимуних болести. Тумори су агресивнији. Од 2002. године смртност од леукемије се повећала за 139%. Сваког дана по једно дете оболи од карцинома, сваке седмице по једно дете изгуби битку. Информација о здравственом стању албанског становништва на такозваном Косову, а посебно о албанској деци, није позната, мада се многи и даље лече у малобројним српским здравственим установама које су и даље присутне на Косову и Метохији, или долазе на лечење у централну Србију.
Многа деца долазе у Италију на лечење, а већина нема здравствено осигурање. Због тога је хуманитарна организација Корени, чији сам председник, заједно са још два удружења, Градити будућност – Costruire il futuro (који је између осталог део Савеза Срба у Италији) из Тревиза и Raggio di Luce из Вероне, одлучила да оснује фонд за болесне људе којима је потребно лечење у Италији, посебно за децу из Србије, укључујући и регион Косова и Метохије и без обзира на етничку или верску припадност особе. Пројекат је назван Insieme per la Vita, Заједно за живот. Надамо се да ћемо добити финансијска средства од различитих донатора како бисмо покрили трошкове или бар део њих. Пре свега, уздамо се у помоћ институционалних територијалних тела која, кроз болнице, могу конкретизовати овај пројекат. Још једном вам се захваљујем што сте нам дали прилику да изразимо своје мишљење о ономе што се десило.
Хвала италијанској држави за гостопримство које нам је дато, а посебно и велико хвала италијанским војницима на Косову и Метохији који се боре за мир, али и одбрану српског народа од константних напада. Надамо се да ће једног дана правда и истина победити, да ће они који су болесни, било да су војници или цивили, одрасли или деца, Срби, Албанци, Италијани или други, имати потребну негу и да ће се сви који су претрпели губитак у фамилији због осиромашеног уранијума изборити за правду. Италијанска застава ми је заиста драга, надам се да ћу је једног дана видети како се вијори на Косову и Метохији, али поред српске, као пријатељске државе, јер ми смо то били, то јесмо и то увек треба да будемо. Хвала вам.
Догодине у Призрену“, рекао је Кусало.
