Vašington – Baš kada se činilo da američke vlasti ne mogu više narušiti Prvi amandman njihovog Ustava, Kongres je prošle sedmice glatko odobrio predlog zakona kojim se bilo kakav protest u blizini nekog zvaničnika proglašava krivičnim delom, bez obzira na to učestvuje li osoba svesno u protestu ili se tamo slučajno zatekla.
Predlog zakona H.R. 347, poznatiji kao Federal Restricted Buildings and Grounds Improvement Act, Senat je odobrio jednoglasno, dok su u Predstavničkom domu samo trojica poslanika bili protiv, a među njima je bio i predsednički kandidat Ron Pol. Da bi H.R. 347 postao zakon, treba ga još potvrditi Obama, ali to se čini kao formalnost.
Ako vidiš tajnog agenta, beži!Nekoliko je novina koje donosi ova unapređena verzija o zgradama i područjima sa ograničenim pristupom. Osim što se formalizuje praksa da se ne smete pokušati približiti predsedniku, u SAD-u više ne smete bez odobrenja doći u zgradu ili područje gde se nalazi neki funkcioner ili bilo ko koga pazi tajna služba. Odnosno smete, ali vas policija ima pravo da uhapsi, a tužilaštvo teretiti za ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
To znači da je ometanje, makar i nenamerno, nekog događaja kojem prisustvuje osoba koju čuva tajna služba postalo federalni prekršaj. To, naime, spada u sferu ometanja uobičajenih državničkih funkcija. Samo nekoliko sati nakon što je predlog zakona odobren, Mitu Romniju je odobrena zaštita tajne službe. Ako neko dođe na njegov skup i počne mu zviždati ili nešto vikati, sledi hapšenje i kazna.
Proizvoljno određivanje nacionalne važnosti
Osim toga, valja naglasiti kako su područja s ograničenim pristupom u zakonu definisana vrlo šturo i neodređeno, te se ostavlja mogućnost da se praktično svako područje ili događaj proglasi nacionalno važnim, na osnovu čega automatski na snagu stupaju kaznene odredbe iz ovog zakona . Prema tome, bilo kakav veći protest ili štrajk može od strane Odeljenja za nacionalnu bezbednost biti okarakterisan kao događaj od nacionalne važnosti, zbog čega u principu taj protest automatski postaje ilegalan.
Eklatantno kršenje Prvog amandmanaValja napomenuti kako H.R. 347 eklatantno krši Prvi amandman američkog ustava koji kaže kako Kongres neće doneti zakon koji ograničava slobodu govora, pravo ljudi na mirno okupljanje ili upućivanje žalbi vlastima. Arogancija koju su demokrate i republikanci u Kongresu pokazali je neverovatna – koji deo ovoga Kongres neće doneti zakon nije razumljiv?
Tajming zakona takođe sa sobom vuče brojna pitanja. Osim što dolazi samo dva meseca nakon što je Obama na Staru godinu odobrio National Defense Authorization Act, koji mu daje pravo da bilo koga uhapsi i drži u zatvoru bez optužnice i suđenja, valja ga posmatrati i u kontekstu Occupy pokreta koji je prošle godine prilično zabrinuo američku političku elitu. Senatu je na razmatranje dat 17. novembra, taman u vreme masovnog suzbijanja Occupy protesta i rušenja njihovih kampova.
Baš kao i u slučaju ACTA, sve se događalo daleko od očiju javnosti i medijaVezano uz Occupy, valja imati na umu kako H.R. 347 proširuje postojeći zakon na način da nameran i svestan ulazak na zabranjeno područje menja samo svesnim ulaskom na zabranjeno područje. Ova naizgled sitna promena vlastima omogućava da krivično goni demonstrante čak i kad nemaju nameru da učestvuju u protestu i kršenju zakona, odnosno ako se sasvim slučajno zateknu na prostoru koji se odredi kao zabranjen.
Naravno, nešto slično kao što je to bio slučaj s ACTA-om, i ovaj je predlog zakona bio čitavo vreme skriven od javnosti i medija. To i ne čudi, s obzirom na to da je reč o kršenju Prvog amandmana. Američke vlasti očito su svesne kako bi 2011. godina, kao godina protesta, u 2012. mogla doživjeti svoju reinkarnaciju i to u još žešćem obliku. Pa su, eto, reagovali na vreme i zakonski sankcionisala svaki pokušaj protesta.
Volim svoja prava i rado ih se sećamDžastin Amaš, jedan od svega trojice poslanika koji su glasali protiv predloga zakona, smatra kako je H.R. 347 neustavan: H.R. 347 proširuje postojeći zakon na način da svaki ulazak ili ostanak osobe na prostoru gde se nalazi zvaničnik čini zločinom, čak i kad ta osoba ne zna da je ilegalno biti na tom prostoru ili kad uopšte nema razloga sumnjati da je to ilegalno. Nekim zvaničnicima možda i jeste potrebna dodatna zaštita da im se osigura bezbednost, ali kriminaliziranje aktivnosti koje su legalizovane Prvim amandmanom, čak i kada su one nepovoljne za vlasti, jest kršenje naših prava.
Suma sumarum, čeka se još Obamin potpis i pravo na okupljanje u SAD-u će otići u istoriju. Prvi amandman definitivno je gotov, jer ako građani i pomisle da se požale vlastima, nije jasno kako bi to mogli napraviti. Pristup zvaničniku po novom se, naime, smatra zločinom samo po sebi. Nama ostaje samo za nadati se da ovo neće biti jedna od stvari koje će Evropa uvesti iz Amerike.
