Pre nego što je objavljeno istraživanje dr Vladimira Grečića, stručnjaka za ekonomske migracije, o „Novim metodama korišćenja umova na daljinu“, u Ministarstvu za dijasporu Srbije već znaju za prvu intelektualnu mrežu dijaspore. Aleksandar čotrić, zamenik ministra, smatra da je povezivanje naših stručnjaka širom sveta putem Interneta ostvarljiv projekat.
– Upoznat sam sa inicijativom o „umrežavanju“ naših stručnjaka u rasejanju, koje vodi profesor Jasmina Vujić, profesor na Univerzitetu Berkli u SAD. Jednim „klikom“ kompjuterskog miša možete da vidite koliko ima biologa, fizičara, hemičara ili stručnjaka za informacionu tehnologiju iz otadžbine koji danas žive u NJujorku, Finiksu, Milvokiju i čikagu. Mladi naučnici mogu da se registruju i objave čime se bave, da li već održavaju veze sa naučnim ustanovama i preduzećima u SCG. Takve mreže valja proširiti i na ostale kontinente, jer imamo ogroman, a neiskorišćen potencijal, u obrazovanim ljudima – kaže čotrić. On napominje da mlade naučnike najviše zanima da li mogu da napreduju u struci, pa traže i savremene uslove za rad.
„Motorola“ kao da je srpska
Malo je poznato da su stručnjaci poreklom iz SCG na čelu velikih svetskih kompanija, kaže Aleksandar čotrić.
– U američkom gigantu za proizvodnju komunikacijskih uređaja „Motorola“, u odeljenju u Torontu, većina upravnog kadra su naši ljudi. U Johanesburgu u Južnoj Africi uverili smo se da se stručnjaci iz SCG smatraju najcenjenijim profesorima na univerzitetima i liderima u kompanijama. Reč je o dijaspori od početka devedesetih godina. Isto važi i za SAD, a najsvežiji primer je Leskovčanin Miodrag Stojković, naučnik koji je u Velikoj Britaniji klonirao prvi ljudski embrion – ističe čotrić.
– Zato će Ministarstvo za dijasporu nastojati da jednom godišnje organizuje skupove najuspešnijih naučnika-istraživača. U Rumuniji i Hrvatskoj su stručnjaci iz dijaspore svoje najuspešnije pronalaske i istraživačke rezultate na ovaj način već stavili u službu razvoja matice – kaže čotrić.
Ivan Videnović, pomoćnik ministra za nauku u oblasti međunarodne saradnje, kaže za „Vesti“ da je ideja o povezivanju naših stručnjaka putem Interneta korisna, ali da je nije lako izvesti.
– Do pre dve godine sam živeo u Bazelu, u Švajcarskoj i znam da se „umrežavanje“ naših ljudi često pretvori u političke forume. Stručnjaci koji žele saradnju sa Srbijom mogu da se jave putem sajta Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine – ističe Videnović.
Upravo za nekoliko dana trebalo bi da se objavi novi konkurs za nacionalne projekte koje će ovo ministarstvo finansirati od početka 2006. godine.
Malo para, mnogo volje
U Poslovno-informativnom centru Ministarstva za dijasporu već radi grupa ljudi koji su se školovali u čikagu, i na moskovskom univerzitetu Lomonosov.
– Oni imaju zadatak upravo da kompletiraju saradnju sa dijasporom – kaže čotrić. Mesečna plata im je, koliko i ostalim službenicima, oko 200 evra. U ministarstvu kažu da ih još zadržava želja da rade za svoju zemlju, ali ne znaju koliko će ih to „držati“.
Ministarstvo za nauku je do sada uspostavilo saradnju sa nekoliko vrhunskih naučnika iz dijaspore, koji žele da pomognu u opremi.
– Jedan od njih je fizičar Ivan Božović, vrhunski stručnjak u Nacionalnoj laboratoriji u Brukhejvenu, u SAD. On će nam pokloniti mašinu za naučna istraživanja iz njegovog vlasništva, na kojoj će raditi bar još dvoje ljudi koji žele da se vrate iz inostranstva – ističe Videnović.
– To su projekti iz fizike, hemije, biologije, medicine, geologije, astronomije i pojedinih društvenih nauka. Sada završavamo finansiranje 525 takvih projekata, koji su pobedili na konkursu 2001. godine. Ovoga puta ćemo putem amabasada zemalja Evropske unije i najznačajnijih naučnih sila u svetu imati i stručno mišljenje o tome da li su predloženi projekti vredni naše finansijske pomoći. Pozivamo i naučnu dijasporu da nam u tome pomogne – kaže Videnović.
Sagovornik „Vesti“ kaže da u rasejanju ima najviše stručnjaka za informatičku tehnologiju i njegovih kolega fizičara.
– Mnogi bi se vratili, ali je laboratorijska oprema u Srbiji toliko zaostala, da srpska nauka više ne može da se takmiči sa svetskom. Danas ne možete da publikujete neki naučni rezultat, ako ga niste dobili na određenom aparatu – ističe sagovornik „Vesti.
Poziv dijaspori
Pošto su stručnjaci u rasejanju najpozvaniji da daju mišljenje o tzv. korišćenju umova na daljinu, pozivamo čitaoce „Vesti“ da se oglase i kažu, šta misle o stvaranju intelektualnih mreža. Vaše odgovore možete poslati na i-mejl adrese: redaktion@frvesti.de, redakcija@frvesti.com, ili na faks: +381 (0) 11 3193 772.
Ove godine je u Srbiji za istraživanja i razvoj izdvojeno 60 miliona evra, što čini 0,4 odsto bruto društvenog dohotka (BDP). U tome je Srbija na evropskom dnu.
– Finska se nalazi među zemljama koje izdvajaju najviše novca za razvoj, ali iz budžeta izdvaja koliko i mi. Ogroman deo za nauku i istraživanja dolazi iz preduzeća i kompanija, a kod nas su ulaganja iz privrede zanemarljiva – kaže Videnović. Od budžeta za razvoj Ministarstvo za nauku će ubuduće finansijski podsticati samo one naučne projekte, odnosno institucije koji su i do sada davali dobre rezultate, dok će se loši naći van trke.
