KONSTITUISANjE
Posle održanih izbora pošli smo, kao poslanici pobedničke stranke, ka zgradi skupštine. Nameravali smo da konstituišemo novi saziv. Međutim, na ulazu u parlament doživeli smo neprijatno iznenađenje. Pripadnici obezbeđenja nisu nam dozvolili da uđemo u zdanje narodnog predstavništva.
– Mi smo novi poslanici – objasnili smo im.
– Zabranjeno nam je da vas pustimo unutra.
– Kako to mislite? – pitao je šef naše poslaničke grupe – znate li vi, uopšte, ko smo mi?
– Vi ste za nas kao i bilo ko drugi ko pokušava bez poziva i dozvole da uđe u zgradu koju mi čuvamo.
– Gospodo, pretpostavljam da je u pitanju neki nesporazum – nije odustajao naš šef.
– Tako je – reče jedan grmalj sa „motorolom“ u rukama i pištoljem zadenutim za pojas – gospodo, vi ste izazvali nesporazum, jer pokušavate da uđete nepozvani.
– Narod nas je ovde poslao! – viknu jedan naš poslanik, iz čačka, čini mi se.
Ni to nije vredelo, jer su nam ljudi u plavim štofanim odelima zalupili vrata ispred nosa i poručili:
– Odbijte!
Kada smo uvideli da je vrag odneo šalu, uputili smo se prema zgradi vlade, koja se nalazi oko tri stotine metara od skupštinskog zdanja. Verovali smo da ćemo tamo dobiti objašnjenje zašto nam ne dozvoljavaju da uđemo u skupštinu.
Na našu žalost, i na ulaznim vratima vladine palate gorile su se isprečile i saopštile nam da smo nepoželjni.
U nadi da ćemo okončati ovaj skandal, uputili smo se ka zgradi policije, koja se nalazi preko puta vlade.
I tamo se sve ponovilo. Nismo kročili dalje od ulaznih vrata.
Vratili smo se pred skupštinsku zgradu, rešeni da štrajkujemo glađu sve dok nam se ne dozvoli da uđemo u parlament. Posle sat vremena iz zgrade je izašao jedan mlađi čovek, japijevskog izgleda i manira.
– Hoćemo objašnjenje! O čemu se ovde radi? – bio je oštar naš šef.
– Gospodo, vi ste, svakako, čuli za privatizaciju koja je obavljena u našoj zemlji. E, u tom procesu skupština, vlada i policija postali su privatno vlasništvo. Žao mi je, ali novi vlasnici ne dozvoljavaju vam da stupite na njihov posed.
