Od pet poznatih terena gađanih osiromašenim uranijumom, za sada je očišćen samo jedan, kod Bratosleca, a u ovoj godini iz republičkog budžeta odvojena su sredstva za čišćenje Pljačkovice. Kako je jedna od prepreka za dekontaminiranje Pljačkovice bio nepristupačan teren do repetitora, koji je 1999. bio meta napada, Vojska SCG je preuzela na sebe da izgradi prilazni put. Radovi su već počeli, a finansira ih SO Vranje. Problem je u tome što niko od stručnjaka koji će učestvovati u dekontaminaciji terena, koja bi trebalo da otpočne u junu, ne zna koliki i kakav ih posao tamo čeka.
– NATO tvrdi da taj lokalitet uopšte nije gađao ovom vrstom municije, ali se u zvaničnom izveštaju UNEP-a navodi da osiromašenog urana ima na Pljačkovici!
Sterilne krave
Radnici veterinarske stanice u Preševu beleže povećan broj pobačaja kod stoke, sterilnih domaćih životinja, naročito krava, a zabeleženo je i sve više slučajeva akutne anemije. Slično je stanje i u opštini Bujanovac. „U albanskom selu Norce pre dve godine operisao sam ovcu koja je ojagnjila jagnje sa osam nogu i dva para ušiju. U istom selu desilo se da je rođeno i tele sa dve glave. Sve smo to zabeležili i imamo foto-dokumentaciju“, ističe veterinar Dragan Nedeljković.
Svakako da je potrebna diplomatska aktivnost da se istraži koliko je i gde metaka sa osiromašenim uranom uopšte bačeno na jug Srbije – kaže Jagoš Raičević, direktor laboratorije u Vinči, prema čijem je objašnjenju lokacija kod Vranja sledeća na spisku za čišćenje, zato što se pretpostavlja da ugrožava najviše ljudi.
– Svakako je još rano da se prema zdravstvenim kartonima primeti povećani broj malignih bolesti koje bi bile rezultat povećanja radioaktivnosti koja se, pre svega, prati preko povećanja broja obolelih od akutnih leukemija. Za sada, u opštinama Bujanovac, Preševo i Vranje, kao ni u celom Pčinjskom okrugu, ne postoji povećani stepen oboljevanja i umiranja od malignih bolesti, na koje utiče i ishrana i način života – tvrdi Svetlana Stojanović, načelnica službe za socijalnu medicinu Zavoda za zaštitu zdravlja u Vranju.
Žiteljima mesta, pored kojih se nalaze tereni sa uranijumskim mecima ograđeni žicom, ne pomažu učena objašnjenja. NJihova uverenja i svakodnevna iskustva potpuno su suprotna onome što se tvrdi u zvaničnim izjavama.
Opasnost
Najveća opasnost od osiromašenog urana preti ako uđe u lanac ishrane. A za to je potrebno vreme. U Zavodu za zaštitu zdravlja u Vranju do sada nisu pronašli njegove tragove u ispitivanim vodama, kao ni u mleku, mesu ni jajima sa ugroženog područja, što međutim, nije garancija.
Na pijaci u Bujanovcu, već pet godina niko ne želi da kupuje jaja, mleko ili sir ako dolaze iz Borovca ili Bratoselca, jer kupci zaziru da u ishranu unesu namirnice za koje postoji opasnost da su „obogaćene“ osiromašenim uranom. Bilo je i predloga da se za restoran poslanika Narodne skupštine Srbije, namirnice životinjskog i biljnog porekla, obezbeđuju upravo iz ovih krajeva, ako već nema nikakvih opasnosti!
A razloga za obazrivost ima. Od meštana okolnih sela saznajemo da su se još u toku bombardovanja pojavljivale rane na nogama i gubicama životinja koje su napasane u tim krajevima. Posle godinu-dve učestale su genetske malformacije kod životinja: u Reljanu se ojagnjilo jagnje bez očiju, u Borovcu je rođeno jare sa po četiri papka na jednoj nozi.
