Od 3. do 5. oktobra u San Francisku odrzana je trinćsta godisnja Skupstina Kongresa srpskog ujedinjenja, jedne od najaktivnijih srpskih organizacija u dijaspori. Ova neprofitna I nepoliticka organizacija stvorena je sa ciljem da predsravlja Srbe I prijatelje u rasejanju. U tri dana obuhvaceno je mnostvo tema, politickih, ekonomskih I kuturnih. Pozivu domacina odazvao se veliki broj eminentnih licnosti, medju kojima ambasador SCG Ivan Vujacic, njegovo visocanstvo princ Karadjordjevic sa suprugom Katarinom kao I brojni strucnjaci iz ekonomije I medjunarodnih odnosa. Medju brojnim zvanicama bilo je I predstavnika organizacija iz Evrope, Australije I Kanade. O planovima zajednickog nastupanja KSU u okviru novoosnovane kisobran-organizacije Srpsko-americkog kongresa bice vise reci na banketu koji ce se odrzati 26. oktobra u Cikagu. U ime Kongresa srpskog ujedinjenja dobrodoslicu gostima pozeleo je Nenad Vukicevic, predsednik organizacije.
Ulaganjem pomoci otadzbini
Prvi dan konvencije posvecen je uglavnom ekonomskim temema. O privatizaciji, razlicitim mogucnostima ali I preprekama sa kojima se suocavaju ulagaci iz inostranstva govorili su Sasa Zivanovic, direktor Centra za dijasporu komore Srbije, Branko Dragas, bankar. Poslovne mogucnosti u ekonomskoj rekonstukciji I razvoju Srbije razmatrane su na panelu koji je sledio posle prezentacija ekonomskih strucnjaka. Godisnja nagrada KSU dodeljena je Srbi Ilicu, vlasniku I predsedniku kompanije „Uniworld“ iz Los Andjelesa, koji je nedavno kupio „Putnik“ iz Beograda I „Srbiju Turs“ iz Nisa. Govoreci o svojim iskustvima poslovanja sa Srbijom, gospodin Ilic je pozvao privrednike da ulaganjem pomognu zemlji:“ Srbija je danas normalna zemlja, sa odlicnom investicionom klimom. Najvaznije je da se zemljamenja, polako ali sigurno. U svetu je vec stvoreno poverenje u stabilnost Srbije, a vec sada imamo puno investicija koje Srbiju pokrecu napred“.
Vlasti u Srbiji se ne oglasavaju na zahteve dijaspore
Drugi dan Skupstine zapocet je izvestajima kancelarija Kongresa Srpskog Ujedinjenja. Kroz brojne kontakte kancelarija u Beogradu pokusala je da upozna vlasti u matici sa potrebama I pravima srpskog naroda u rasejanju. Beogradska kancelarija, kao I ostali clanovi, izrazili su nezadovoljstvo saradnjom srpskih vlasti na resavanju pitanja koja su vazna za dijasporu, kao sto su drzavljanstvo, ostvarivanje prava glasa, ucesce u formiranje Ministarstva za dijasporu I mnogih drugih pitanja. Jasmina Vujic, profesor na Berkli Univerzitetu, upoznavsi prisutne sa brojnim naporima na resavanju ovih pitanja, naglasila je da se na brojna pisma I molbe upucene zvanicnicima, osim Kostunicinog kabineta, niko nije oglasio. Ocekivanja da ce politika matice da se promeni sa padom bivseg rezima nije ispunjeno. Kongres srpskog ujedinjenja zahvalio se ambasadi u Vasingtonu I konzulatu u Cikagu na saradnji I razumevanju problema sa kojima se suocava dijaspora.
Velika paznja Kongresa bila je posvecena novootvorenoj kancelariji u Vasingonu koju trenutno vodi Stevan Cupic. Ova kancelarija ce raditi kao informativni centar organizacije. Ova kancelarija ce se boriti protiv satanizacije srpskog naroda kao i saradjivati sa svim znacajnijim institucijama koje ucestvuju u formiranju americke politike prema Srbiji.
Srpska kultura bez granica
Sofija Skoric, sekretar Kongresa ujedinjenja, navela je pokusaje da se spreci potpuna asimilacija I ocuvanje nacionalnog identiteta van granica zemlje.
“ Kultura Srbije vise vodi racuna o manjinama nego o dijaspori. Ministarstvo kulture nema dovoljno izgradjen stav u odnosu na dijasporu- oni nemaju dovoljno izgradjenu politiku ni za svoje institucije“, rekla je gospodja Skoric. Prisutnima je predstavljeno nekoliko kulturnih projekata na kojima rade clanovi KSU. Prisutni su upoznati sa projektom Blago, izgradnjom hrama Svetog Save I vrednostima nekih od manastira na Kosovu, kao i literarnim konkursom o Svetom Savi.
Za resenje pitanja Kosova ostalo vrlo malo ne-tragicnih opcija
Prezentaciju I diskusiju o resenju pitanja Kosova i Metohije vodio je otac Irinej Dobrijevic. U procitanom izlaganju Djordja Tomasevica, profesora antropologije na Njujorskom drzavnom univerzitetu u Bafalu, se kaze:
„U ovom trenutku istorije, Srbima nije preostala nijedna ne-tragicna opcija. Mi samo mozemo da se nadamo I da radimo na onoj koja je najmanje tragicna od svih“.
Bilo da su se ucesnici panela zalagali za participaciju, punu reintegraciju u Srbiju ili da su imali neko drugo resenje, svi su delili zabrinutost zbog nedefinisane buducnosti Kosova. 1,167 manastira I crkava ostaje otrgnuto od svojih vernika I drzave kojoj pripadaju. KSU nije zabrinut samo za opstanak Srba. U ime Roma govorio je Shani Rifati. Tvrdnju da na Kosovu ne postoji sloboda kretanja potkrepio je primerima da romska deca ne mogu da idu u skolu a izvod iz maticne knjige rodjenih se ne moze dobiti u mestu rodjenja nego se vadi u Nisu. „Otkako je dosla medjunarodna zajednica, manjine su u opasnosti“, rekao je on.
Mladi spremni za povratak, a da li je drzava?
Kao I mnoge organizacije u dijaspori, I KSU suocava se sa problemom kako da ukljuci mlade. Poseban panel organizovan je na ovu temu I njega su vodili clanovi studenata Stanforda, MIT I organizacije BOSS. Posebna paznja je posvecena problemu odliva mozgova. Ako se uzme da je za jednu fakultetsku diplomu drzava ulozila 300,000$ onda je Srbija odlaskom strucnjaka izgubila oko devet milijardi dolara. Da bi se prezicnije definisali razlozi za odlazak mladih I kakve su mogucnosti njihovog povratka, ova grupa izvrsila je anketu na 400 mladih koji trenutno rade ili studiraju u Americi, Kanadi I u Evropi. Cak 31% anketiranih ima doktorat, 24% magistraturu a 45% zavrsen fakultet. Verovanje da mladi nisu zainteresovani za aktivnost u srpskim organizacijama porice podatak da je 45% nasih strucnjaka vec clan neke od organizacija a od onih koji vec to nisu, 80% bi zelelo da se vise aktivira.
Stvaranje baze podataka o demografiji mladih Srba u dijaspori je samo prvi korak ovog projekta. U planu je mentorski program u kom bi novodosli mogli da potraze savet I podrsku u procesu prilagodjavanja novoj sredini I sistemu. Iako je odlazak tako velikog broja strucnjaka svakako veliki gubitak za jednu drzavu, mladi to gledaju sa pozitivne strane. Prema istrazivanju koje su izvrsili, 54% ispitanih bi se vratilo za stalno I, dobivsi vredno iskustvo I skolovanje u inostranstvu, znacajno doprinelo razvoju svoje zemlje. Upitani koji su razlozi za ostajanje u inostranstvu, najvise je navelo rizican materijalni status, nedostatak profesionalnog ponasanja I izazovnih ponuda. Najvise mladih je zainteresovano za zaposlenje u privatnim kompanijama dok je najmanji procenat voljan da radi za drzavne firme. „Mladi su spremni na povratak, a da li je drzava?“ bilo je jedan od zakljucnih pitanja panela mladih iz dijaspore.
