Jedan ruski konzul snažno je ustao u odbranu srpstva, ne kao Aleksandar Konuzin za govornicom naprednjaka, već je stao na čelo barikada“ u odbranu ugroženih Srba od razjarenih Albanaca, i tu, na braniku srpstva, ostavio život.
Nije to ni onaj Ruski konzul“ Vuka Draškovića, on u svojoj politici nije pravio preokret“ ni kada je shvatio da strana vojska ne može ili ne želi da zaštiti Srbe.
Bio je to Grigorije Stepanovič Ščerbina, postavljen za Ruskog konzula u Kosovskoj Mitrovici 1902. godine, u vreme kada je međunarodna zajednica bila zainteresovana za položaj hrišćana“ u kosovskom vilajetu turskog carstva. Život je izgubio 1903. kada su Arbanasi iz Vučitrna krenuli na Kosovsku Mitrovicu, lako prošli tursku vojsku koja je nezianteresovano branila mir i stabilnost, a Ščerbina stao na prvu liniju odbrane grada i srpskog stanovništva.
Sto godina pre balvana sa Jarinja“, dakle, sve je bilo isto. Umesto Turaka međunarodno prisustvo“ danas je KFOR, a Arbanase danas zovemo Albanci, čije su specijalne jedinice ROSU u julu i zakuvale krizu na Severu tako što su na Brnjak i Jarinje krenule baš iz Vučitrna. I tu matricu su ispoštovali.
Koju godinu pre smrti Ščerbine, srpska Vlada tada je sastavljala belu knjigu arbanaških zločina, koju je trebalo da pošalje u tek osnovani sud u Hag (!?), ali je u poslednjem trenutku pod međunarodnim pritiskom kralj Aleksandar Obrenović odustao.
Na četrdesetodnevnom pomenu konzulu održan je govor u kom je pomenuto da je u samoj Raško-prizrenskoj mitropoliji porušeno 40 manastira i 290 crkava“. Govor iz 1903. koji i ovih godina ne gubi na aktuelnosti. Ni metode, ni mesta se ne menjaju.
Srbija je u Balkanskim ratovima oslobodila Kosmet, ali vojska još nije ni odložila oružje a već je izbio Prvi svetski rat posle kog je stvorena Jugoslavija. Komunisti su imali privid srpskog suvereniteta na Kosovu koji je suštinski bio država u državi.
Na našem Kosovu, koje zapravo nikad nismo imali, važno je da se na Severu Kosova i oko manastira napravi neka administrativna granica – bilo kroz podelu ili kroz specijalni status – koja će sačuvati Srbe na Kosovu kao što je Republika Srpska sačuvala Srbe u Bosni. A kroz Stari grad Zvečan (uz specijalni status za manastire) sačuvati dušu i dignitet nacije.
Samo što o Kosovu kod nas uglavnom pričaju skupštinski mediokriteti koji su uvereni“ da je to problem mnogo stariji i doseže daleko u prošlost. Ma nemoj?! Samo istoriju nije dovoljno poznavati, nju treba i naučiti. Jer, kao što reče čerčil – istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.
