Početak raspusta u nemačkoj pokrajini Baden Virtemberg označio je ujedno i završetak Dopunske nastave na srpskom jeziku u Evropi. Šta je sve urađeno u prethodnoj godini i kakvi su planovi za narednu „Vesti“ su pitale koordinatora Dopunske škole na srpskom jeziku za Evropu Nevenu Vraneš. Ona iz Štutgarta koordinira nastavom u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Grčkoj i Danskoj.
– Školskom godinom sam značajno zadovoljnija nego prethodnom. Najvažnije je da nismo imali nikakvu pritužbi na rad nastavnika kao i na samu organizaciju škole od strane roditelja, što u prošlosti nije bilo slučaj . U Berlinu je došlo do povećanja broja učenika, a počela je saradnja škole sa crkvom tako da je u protekloj školskoj godini bilo niz zajedničkih aktivnosti. Takođe na severu Nemačke, u Bremenu, povećan je broj đaka, a naredne školske godine će se otvoriti odeljenje i u Bremen Hafenu – istakla je Nevena Vraneš. Prema njenim rečima osim što je broj đaka je povećan prvi put je prisutna redovnost u pohađanju nastave.
Roditelji na potezu
Na pitanje dokle se stiglo sa formiranjem odeljenja nastave na maternjem jeziku u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj, Nevena Vraneš kaže da ona nije dobila nikakav zahtev da se tamo formira odeljenje.
„Prošle godine vlada Donje Saksonije je odlučila zbog nepovoljne finansijske situacije više ne finansira dopunsku nastavu migranata do kraja opšteg obrazovanja. Prema trenutnom stanju deca imaju nastavu do četvrtog razreda. Predstavnici naroda čiji učenici pohađaju nastavu na maternjem jeziku su bili na razgovoru kod ministra za obrazovanje, gde nam je ta vest saopštena. Lično sam pitala da li bi naša zemlja mogla da preuzme obavezu na sebe da decu dalje edukuje i ministar je rekao da nema ništa protiv. Zamolila sam ga da me obavesti koliko naše dece ima i koliko nastavnika. Te podatke još nisam dobila, kao što nisam dobila nikakav dopis od roditelja da su oni zainteresovani da njihova deca dalje pohađaju nastavu.
– Data je ozbiljnost školi i ne dolazi se više sporadično, već redovno. Takvih rezultata ne bi bilo da roditeljski saveti po razredima nisu dobro radili, a veliku zahvalnost dugujemo i samim roditeljima ne samo na pomoći već i na angažovanju u vannastavnim aktivnostima. Bez saveta roditelja i pojedinaca mi ne to sve ne bi uspeli da uradimo. Drago mi je što smo postigli i zajedništvo i što su svi segmenti naše dijaspore u Baden Virtembergu učestvovali u proslavi 150 godina od rođena Nikole Tesle.
I pored problema koji su se pojavili u gradu Raštatu u pokrajini Baden Virtemberg, kada su gradske vlasti donele uredbu da uskrate školske prostorije školama na maternjem jeziku, nastava se u svim ostalim gradovima odvijala u saradnji sa prosvetnim institucijama zemlje domaćina.
– Pokrajine Berlin i Hamburg više ne sufinansiraju školu na maternjem jeziku i u celoj Evropi to još uvek radi samo Baden Virtemberg. Ali iz godine u godinu taj iznos je sve manji.
Novi udžbenici
Koordinatorka se nada da će naredna školska godina biti uspešnija od ove i da će biti zaposlen još koji nastavnik. Za sada na nivou cele Evrope ima 50 redovnih i honorarnih. Vranešova je izrazila nadu da će nastavni plan i program za dopunsku nastavu koji je prošle godine uradio Zavod za unapređenje, obrazovanje i vaspitanje konačno „ući“ u Službeni glasnik i da će đaci uskoro dobiti nove udžbenike.
Nevena Vraneš ističe da je odnos švajcarskih vlasti prema Dopunskoj školi na srpskom jeziku odličan.
– Imamo veliku podršku švajcarskih vlasti za organizovanje Dopunske nastave. Kantonalne prosvetne školske uprave pozivaju naše nastavnike na razgovore i redovno ih informišu o švajcarskom obrazovnom sistemu, a isto tako žele da čuju šta i kako mi radimo sa decom.
U Solunu je takođe napravljen veliki pomak.
– Grčke vlasti su nam ove godine dale prostor u njihovim školama. To je novina, jer Grci nemaju tradiciju dopunske nastave pa nam je trebalo malo vremena da se organizujemo ali smo na sreću zajedničkim radom konzulata u Solonu, učitelja i roditelja rešili i taj problem. Mi smo oduvek insistirali da se nastava održava u školama, jer deca tada imaju jedan sasvim drugačiji i ozbiljan odno. Takođe, uz pomoć našeg konzulata u Strazburu kao i velikim naporom naše misije pri Savetu Evrope u Strazburu i učitelja dobili smo školu u tom gradu, sa više od 50 učenika – ističe Nevena Vraneš.
Pohvala učitelju Devrnji
Nevena Vraneš je pohvalila i Jovana Devrnju učitelja iz Hamburga koji zahvaljujući svojim talentima i ljubavi prema poeziji svake godine u matici učestvuje sa svojim đacima u „Pesničkoj koloniji“. Ona je dodala da će on ovog leta pored đaka iz Hamburga odvesti i decu iz Kila u otadžbinu.
(Ne)integrisani
– Integrisanu nastavu na maternjem jeziku organizuju nemačke prosvetne vlasti u redovnim školama i za vreme redovnih časova. Ranije je bivša SFRJ slala nastavnike, a nemačka država ih je plaćala. Potom je došlo do promene i nemačka država je dala jedan deo para, a drugi naša država. Kada je došla do razlaza neke nemačke pokrajine su odlučile da nad tom nastavom preuzmu kompletnu ingerenciju. Nastavnici koji su se zatekli na terenu su praktično postali nemački državni činovnici ali su vremenom deca počela da se osipaju, pošto je to bila izborna nastava. I tako imamo situaciju kao u Bavarskoj gde je ta nastava potpuno izumrla. Nemci ne prave razliku između srpskog i hrvatskog jezika. Imali smo primer u Severnoj Rajni Festaliji gde su nastavu pretežno pohađala deca srpske nacionalnosti, a učiteljica to nije bila, pa su roditelji tražili srpsku učiteljicu. Za Nemce je to maternji jezik i oni postavljaju onoga koga imaju na raspolaganju iz bivše Jugoslavije. Tamo gde nastava nije integrisana mi šaljemo naše učitelje – kaže Nevena Vraneš.
