Foto: ahiva B. Bukinac
Kroz atraktivnu nastavu punu aktivnosti i različitosti svaki učenik može mnogo interesantnoga da pronađe za sebe
Biljana Bukinac je koordinator obrazovno vaspitnog rada u inostranstvu ili kako u rasejanju većina voli da kaže koordinator Srpske dopunske škole. Na tom mestu je dve godine. Po odluci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje realizuju nastavu u rasejanju, se nalazi u Frankfurtu. Odatle obilazi punktove u Nemačkoj i Švajcarskoj i rešava sve nedoumice, probleme, pravne regulative… koje se pojavljuju ne samo u ove dve države već i u državama za koje je zadužena, a to su Velika Britanija, Norveška, Belgija, Danska, Grčka i Južnoafrička Republika.
Inače srpska dopunska škole se realizuje u jedanaest zemalja. Pored pomenutih tu su i Francuska, Italija i Slovenija (za koje je zadužena Blaženka Trivunčić). Broj grupa u kojima se odvija nastava je 340. Nastavom je obuhvaćeno 5330 učenika, a za njeno izvođenje angažovano je 65 nastavnika.
O aktuelnoj situaciji u srpskoj školi za zemlje za koje je zadužena, o padnemiji i izvođenju nastave, o „onlajn“ nastavi, interesovanju za srpski jezik, završnom ispitu ali i šta se sve nudi kako bi se interesantno kroz igru, pesmu, sport, muziku.. naučio srpski jezik, razgovaramo sa iskusnim pedagogom, nekadašnjom učiteljicom srpske škole u Štutgartu, profesorom nemačkog jezika Biljanom Bukinac.
Gospođo Bukinac nova školska godina je počela, mnogi đaci su u učionicama (još uvek), vanredne mere su i dalje prisutne. Kakvo je stanje u srpskoj školi, da li se broj dece povećao ili je ostao isti, ili se smanjio u odnosu na prethodnu godinu?
– Lepa vest je da se broj učenika iz godine u godinu povećava! Od ove školske godine počela je Dopunska nastava na srpskom jeziku u Sloveniji. U Švajcarskoj i Norveškoj su angažovana po dva nova nastavnika, a do kraja novembra biće angažovana još jedna nova nastavnica, peta u Norveškoj. Posebno u Norveškoj beležimo veliko interesovanje za nastavu na srpskom jeziku, što rezultira povećanjem broja učenika. Nove nastavnice u Frankfurtu, Berlinu i Bremenu su započele sa nastavom. U Frankfurtu je formirana nova grupa od 21 učenika, a nastava se odvija subotom u Hramu Vaskrsenja gospodnjeg. Takođe je predat zahtev nadležnoj Školskoj upravi za prostorije u Maintalu/okrug Hanau (nemačka pokrajina Hesen). Trudimo se da i dalje povećamo obuhvat učenika koji su uključeni u nastavi na srpskom jeziku. Svako dete srpskog porekla nam je važno i želimo se da naša nastava stigne do svakog od njih.
Da li se nastava na srpskom jeziku održava ponovo na svim punktovima, za koje ste zaduženi?
– U periodu pandemije nastava na srpskom jeziku odvija se u skladu sa odlukama nadležnih institucija. To znači da pratimo sve odluke koje donose relevantni organi zemalja u kojima realizujemo nastavu. U ovom momentu neposredni rad (nastava u učionici) se ne odvija u pokrajini Hesen, Bavarskoj u gradovima Nirnberg i Erlangen (SR Nemačka). U ostalim delovima Nemačke odvija se nastava u učionici.
U velikoj Britaniji nastava na srpskom jeziku je obustavljena. Nastava na srpskom jeziku prekinuta je u delovima Grčke. Tamo gde je nastava na srpskom jeziku obustavljena, odmah je započela nastava na daljinu uz primenu svih raspoloživih modela.
U celoj Švajcarskoj odvija se neposredni rad u učionici kao i u drugim zemljama. Nastava u učionici se odvija u skladu sa svim propisanim merama zaštite. Međutim situacija se menja svakog dana, pa preporučujem roditeljima da prate informacije i uputstva koje im dostavljaju nastavnici.
Foto: arhiva Srpska škola u Hesenu
Proletos ste se dobro organizovali, dok su škole bile zatvorene. Da li sada, ponovo, gde su nastavnici primorani da izvode „onlajn“ nastavu koristite iste ili slične modele.
– Tokom proleća ove godine bili smo prinuđeni da organizujemo nastavu na srpskom jeziku u skladu sa merama nadležnih organa zemalja u kojima se ona izvodi. Nastavnici, za koje sam zadužena su pokrenuli nastavu na daljinu preko aplikacije gugl učionica gde je bilo omogućeno postavljanje materijala, zadataka, komunikacija u realnom vremenu kao vrednovanje rezultata i davanje povratne informacije o rezultatima. Takođe su nastavnici koristili i druge mogućnosti koje nudi internet, vido pozive, SMS poruka, aplikacija WhatsApp i Viber, fejsbuk grupa, aplikacije SPOND i dr.
Otvorena je i gugl Zbornica sa ciljem umrežavanja nastavnika i razmene materijala i informacija. Nastava na srpskom jeziku se realizuje u skladu sa merama koje propisuju nadležne institucije zemalja u kojima izvodimo nastavu.
U slučaju prelaska na „onlajn“ nastavu, nastavnici će aktivirati već kreirane gugl učionice i započeti nastavu na daljinu. Planiramo da uvedemo časove preko ZOOM aplikacije kako bi omogućili „uživo“ komunikaciju sa učenicima. Veoma je važno da nastavnik i učenici, a i učenici međusobno imaju direktan kontakt.
Kakva je bila reakcija đaka kada su se ponovo vratili u klupe i mogli da pričaju sa svojim nastavnicima?
– I deca i nastavnici vole neposredni rad. Nastava u učionici je definitivno najbolje mesto za učenje. Neposredni, direktni rad u učinioci omogućuje interakciju među učenicima, kao i sa nastavnikom. Na časovima se pored učenja kroz direktan kontakt i razvijaju i druge važne veštine kod učenika. Kroz osmišljene aktivnosti u grupnom radu nastavnik na času može stvoriti optimalne uslove da se ostvari vršnjačko učenje što predstavlja najefikasniji način učenja. Deca vole da učestvuju u aktivnostima koje ih upućuju na saradnju sa drugarima i zato se raduju prilici da budu u društvu vršnjaka.
jeziku u 8 zemalja
Foto: arhiva B. Bukinac
Roditelj koji žele da mu dete uči srpski jezik u školi ga i šalje. Sa druge strane da li se razmišlja o nekom novom modelu kako privući i zainteresovati i roditelje i učenike da šalju svoju decu na nastavu srpskog jezika?
– Trudimo se da našu nastavu učinimo atraktivnom i da na različite načine privučemo interesovanje učenika. Primenjujemo različite oblike motivisanja. Pratimo savremene načine komunikacije. Pokrenuli smo stranice na društvenim mrežama, otvorili „Jutjub“ kanale gde postavljamo zanimljive materijale i sadržaje. Takođe uključujemo naše učenike u literarne i likovne konkurse koji se raspisuju u Srbiji u okviru kojih učenici mogu da promovišu svoja postignuća u raznim oblastima. Organizujemo raznovrsne slobodne aktivnosti: gostovanja pisaca, pozorišne predstave, sportska događanja i dr. kako bi smo izašli u susret interesovanjima svih učenika.
Sve to roditelji mogu pogledati na ponuđenim linkovima i koje objavljujemo na kraju ovoga razgovora.
Koje su prednosti učenja srpskog jezika u inostranstvu? Da li je on priznat kao drugi strani jezik u zemljama u koji se uči?
– Nažalost nema mnogo mogućnosti za verifikaciju srpskog jezika. Taj proces je u direktnoj vezi sa zakonima i propisima zemalja u kojima se nastava na srpskom organizuje. U pokrajini Hesen, SR Nemačka se svake školske godine organizuje ispit iz srpskog jezika za učenike od 8. do 12. razreda i ocena iz tog ispita može zameniti ocenu iz drugog stranog jezika. Ipak važno je napomenuti da se vrednovanje postignuća učenika u formi opisne ocene upisuje u đačke knjižice učenika koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u celoj Švajcarskoj kao u i pokrajini Hesen.
Koliko je dece zainteresovano za završni ispit na srpskom jeziku?
– Završni ispit koji se organizuje u Srbiji kao obavezni deo završetka osnovnog obrazovanja, nije deo Programa nastave u inostranstvu. Dakle taj ispit se ne organizuje u inostranstvu.
Foto: arhiva B. Bukinac
Da li imate dovoljan broj nastavnika?
– Na teritoriji SR Nemačke (osim pokrajine Baden-Virtemberg) Švajcarske, V. Britanije, Norveške, Belgije, Danske, Grčka i Južnoafrička Republike) za koju sam zadužena, angažovano je 35 nastavnika. Angažovanje nastavnice u Norveškoj je u proceduri, tako da će uskoro broj nastavnika biti 36. U ovom momentu, raspoloživi nastavnički kapaciteti mogu zadovoljiti sve aktuelne potrebe. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će u skladu sa Pravilnikom razmotriti svaki zahtev za otvaranje nove grupe i preduzeti sve potrebne korake da se nove grupe formiraju.
Đaka i nastavnika ima, škola se odvija, koja bi bila Vaša poruka za kraj?
– ,,Volite srpski jezik svakog dana po malo. Srpski jezik nema nikog drugog sem nas“, rekao je čuveni Duško Radović.
O Biljani Bukinac
Biljana Bukinac je dugogodišnji prosvetni radnik, sa stečenim radnim iskustvom u nastavi na srpskom jeziku u rasejanju. Već treću godinu se nalazi na poziciji koordinatora obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), sa sedištem u Frankfurtu. Pored organizacije nastave, rešava svih pitanja vezanih za rad srpske škole u svim gore navedenim zemljama, prati rad nastavnika i učestvuje u organizaciji nastave. Profesor je nemačkog jezika, sa dugim iskustvom rada u osnovnim i srednjim školama u Beogradu. Preko jedne decenije radi u MPNTR i obavljala je veliki deo posla pri raznim sektorima Ministarstva. Tri godine je podučava srpske đake u Štutgartu sa okolinom ne samo srpskom jeziku, već i istoriji, kulturi, geografiji i književnosti svoga naroda.
Linkovi, na kojima svi zainteresovani mogu pogledati kako se odvija nastava i šta se uči u srpskoj dopunskoj školi:
Švajcarska
https://www.facebook.com/100346938079333/posts/311374656976559/?app=fbl
https://www.facebook.com/100346938079333/posts/280088540105171/?app=fbl
https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl
https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl
Nemačka
Link ka fejsbuk stranici
https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl
https://www.facebook.com/100189221630661/posts/188306472818935/?sfnsn=scwspmo
Link na instragamu
https://instagram.com/srpska_skola_u_hesenu?igshid=1et52g49zrec
Lekcije na youtube kanalu
