Srpska pravoslavna crkva i sve ostale crkve koje poštuju julijanski kalendar danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Božić se u različitim delovima Srbije različito slavi – korinđa se, pijuče, pravi slatka česnica i još mnogo toga – a Nedeljnik vam, na jednom mestu, sumira najzanimljiviji i najrazličitijie božićne običaje u našoj zemlji.
KORINĐANJE I SLATKA ČESNICA U VOJVODINI
Svake Badnje večeri deca širom Vojvodine kreću u korinđanje. Ono podrazumeva da u grupicama idu od kuće do kuće, recitiju korinđalice a zauzvrat dobijaju slatkiše, voće i orase.
Osim korinđanja, Vojvođani su poznati i po tome što za Božić prave slatku česnicu nalik baklavi, samo što je deblja, slađa, manje natopljena, sa mnogo oraha, lešnika, suvih smokvi i suvog grožđa. U njoj se uglavnom nalazi kovanica od 20 dinara.
A ako vam sve ovo zvuči neobično, čekajte tek da čujete za vertep. To je običaj koji je nasleđen od Ukrijinaca, odnosno Rusina kako se zovu u ovom delu Evrope. Originalni običaj se sastoji od lutkarske predstave i četiri mladića koji nose kovčeg koji predstavlja Hristov grob.
Danas taj običaj izgleda nešto drugačije. Nema više lutkarskih predstava, već uglavnom četiri momka u krstaškoj odeći nose kovčeg i recituju pesme.
OBIČAJI U JUŽNOJ SRBIJI
U južnom delu Srbije je dosta važno ko će vam prvi ući u kuću. Položajnik je obično komšijsko dete, i cela godina zavisi od njegovog raspoloženja i naravi. Obično se njegov zadatak svodi na recitovanje kratke pesme i loženje grančice badnjaka, za šta je nagrađen simboličnom nagradom.
Česnica se u ovim krajevima mesi za Badnji dan i dosta je skromnija nego ona na koju smo navikli. Za razliku od vojvođanske, česnica u južnoj Srbiji je slana, i pravi se od brašna, jaja i vode. Unutra se takođe stavlja novčić, ali ičen belog luka, grančica badnjaka i zrno kukuruza. Deli se na onoliko delova koliko je članova porodice, a jedan deo se odvaja za kuću. Lomi se na Badnje veče, pre početka večere.
PIJUKANJE I REZANJE BADNJAKA U ZAPADNOJ SRBIJI
U zapadnim predelima naše zemlje, u česnicu se ubacuje zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinar, za kuću, i jedan od dva dinara, za sreću. Interesantno je da se upravo grančica badnjaka pre ubacivanja zareže onoliko puta koliko domaćin ima krava.
Česnica se peče ujutru, na Božić. Lomi se na početku ručka, a lome je i dele isključivo domaćin i sin, ili drugo muško dete.
Kada prelome česnicu na dva dela poljube obe polovine, a onda se nakon toga poljube tri puta. Ovaj pozdrav takođe se ponavlja 3 puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.
U pojedinim delovima, kao na primer u Sevojnu, druga polovina ćesnice se čuva do Srpske nove godine kada se od nje pravi popara.
U porodicama gde ima male dece, na Badnje veče i pre same večere stavlja se slama ispod trpezarijskog stola, a zatim deca pijuču, odnosno skupljanu sitne kovanice i slatkiše, što ih uvek posebno raduje.
OBIČAJ KOLEDARA U ISTOČNOJ SRBIJI
U istočnoj Srbiji, a pretežno u delovima Negotinske Krajine, deca se maskiraju u narodne nošnje koje na sebi često imaju odevne predmete koji vode poreklo iz srednjovekovne Srbije, a neretko i iz vlaške tradicije. Ti odevni predmeti su uglavnom vlaška šubara i kožuh ili gunj od ovčije kože. Neka deca takođe nose opanke, tradicionalnu obuću od kože koja se koristi u nekim ruralnijim delovima Srbije.
Svako dete sa sobom nosi i štap koji je posebno ukrašen, uglavnom novogodišnjim sjajnim trakicama, a ponekad i posebno izrezbaren sa različitim šarama. Taj štap simbolički predstavlja pastirski štap kojim deca udaraju o pod kuće u koju dođu da pevaju božićne i koledarske pesme. Stvarajući buku oni na taj način simbolički teraju zle duhove iz kuće domaćina, a pesmom donose radost, blagoslov i sreću.
Ovaj običaj održao se kroz vekove i u zavisnosti od naselja sprovodi se u periodu od Božića do Bogojavljenja. Nekada su domove obilazili povorke koledara sastavljene isključivo od maskiranih dečaka i mladića, a danas u koledare idu i devojčice.
U nekim vlaškim selima u istočnoj Srbiji u “koljindrec” se ide veče pred Badnji dan, u nekim na Badnje veče, u nekim selima čak i na Božić.
Post Views: 36
