Korišćenje umova na daljinu

Za deceniju i po Srbiju i Crnu Goru je napustilo oko 45.000 stručnjaka. To znači gubitak od najmanje devet milijardi dolara, koliko je uloženo u njihovo školovanje. Šteta je neprocenjiva jer je znanje danas najkonkurentnija roba na svetskom tržištu, konstatuje dr Vladimir Grečić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za ekonomske migracije. U još neobjavljenom istraživanju „Nove strategije korišćenja umova iz dijaspore“, dr Grečić, inače zamenik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, za „Vesti“ govori o novim oblicima saradnje između matice i iseljenika, kakvi se već uspešno primenjuju u 36 zemalja sveta.
– Vlada Srbije bi uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova SCG trebalo da podstiče stvaranje mreža intelektualne dijaspore. U tome se može ugledati na Grčku, Mađarsku, Poljsku, ali i Tajvan, Tajland, Jamajku. Reč je o povezivanju stručnjaka iz pojedinih struka, na primer medicinske, širom sveta. Oni svakodnevno pomažu jedni drugima, a plodove te saradnje dele i sa zemljama iz kojih su se iselili, putem internetskih stranica i glasila. Najbliži takvoj organizaciji je Srpski kongres ujedinjenja sa sedištem u SAD.

Rođaci za sve krivi

• Demografi su utvrdili da su najveća emigrantska područja u Srbiji istočni deo republike, opštine na jugozapadu, južni Banat i veliki gradovi. Od čega zavisi iseljavanje?
– U osnovi želje da se ode su uslovi života i napredovanje da se ode,ali odluka najčešće zavisi od rođaka i prijatelja koji su u inostranstvu već stvorili veze i imaju posao.

Anegdota
Jedan ruski građanin je početkom devedesetih godina, kada je Rusija izašla iz izolacije, došao u agenciju koja je organizovala iseljavanje. Nije znao kuda da ode, ali je ubrzo odbio sve predloge koje mu je dao službenik. Nemačku, zbog neprijateljstva iz Drugog svetskog rata, SAD, jer je pročitao da je tamo visoka stopa nezaposlenosti. Službenik mu je na kraju dodao globus ne bi li sam pronašao idealnu zemlju. Rus opet nije mogao da se odluči pa je pitao: „Imate li drugi globus?“

• Zašto smatrate da je dijaspora ključ za privredni i društveni uspon Srbije i Crne Gore?
– Od kraja prošlog veka zemlje Zapada temelje svoj razvoj na znanju. Kanada se svrstava među države koje posvećuju najveću pažnju obrazovanju i obučavanju. To, eto, čini i useljavanjem „gotovih“ stručnjaka. U poslednjoj deceniji i po je i iz SCG preuzela najveći broj najobrazovanijih. Zastupnici liberalne ekonomske misli smatraju čak da su iseljavanja radnika poželjna, jer emigracija ublažava problem nezaposlenosti u matici. Donosi joj devizne doznake, a iseljeni stručnjaci stiču više kvalifikacije u zemljama u koje su se uselili. I naši ekonomisti se slažu da je prošlo vreme kada smo na svetskom tržištu konkurisali jeftinom radnom snagom. Danas prednjačimo znanjem, ali ćemo ga iskoristiti samo ako se utvrdi nacionalna strategija razvoja kojom će se znanje aktivirati i najracionalnije koristiti i u emigraciji i u matici.

Prva mreža u SAD

• Odakle bi moglo da se počne sa kreiranjem nacionalnih mreža stručnjaka?
Najpre u SAD. Na tome je već bila angažovana dr Jasmina Vujić, profesor na Berkli Univerzitetu u Kaliforniji koja je i veoma ugledna u srpskoj intelektualnoj dijaspori. Ona bi mogla da krene sa organizovanjem stručnjaka iz oblasti elektrotehnike. I u Nemačkoj su lekari poreklom iz Srbije i Crne Gore povezani u mrežu, ali za sada samo da bi jednom godišnje proslavili esnafsku slavu.
Prekookeanske zemlje sve više odobravaju samo radne vize sa ograničenim boravkom. U statistici o useljenicima u SAD za 2003. godinu bilo je oko 500 građana iz SCG sa takvim vizama, od čega 26 sa izuzetnim sposobnostima i dostignućima. Na njih bi trebalo najpre računati.

• Kakve bi motive imali stručnjaci iz dijaspore da pomažu otadžbini povezivanjem u nacionalne mreže?
– Pretpostavlja se da većina uspešnih u inostranstvu ne namerava da se vrati. Ali, skoro svako ima privatnu vezu sa otadžbinom, mnogi i sa svojim profesorima sa univerziteta, pa bi nama bila dragoceno tzv. korišćenje umova na daljinu. Ukoliko se uspostavi nacionalna mreža putem interneta, stručni ljudi iz raznih oblasti bi mogli da nam daju korisne savete i predloge, da postanu savetnici državnih institucija. Kada dođu u posetu rodibini, mogu, uz naknadu, da održavaju predavanja na fakultetima, u preduzećima i institucijama. U korišćenju umova na daljinu, kako se popularno naziva ta saradnja, ministarstva dijaspore, nauke, privrede i finansija bi trebalo da naprave programe povratka talenata u narednih pet godina, i da kreiraju nova radna mesta, garantuju ostale životne uslove.

Prinudna iseljenja
Profesor dr Vladimir Grečić se već tridesetak godina bavi dijasporom bivših jugoslovenskih država. Danas je zamenik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao na problematici dobrovoljnih migracija stanovništva. Grečić se bavi i migracijama visokostručnih ljudi u prinudnim uslovima. Ovo je značajno i aktuelno pitanje i zbog toga što je u izbegličkom korpusu na prostor SCG dospelo i preko 40.000 takvih ljudi.

• Šta sprečava Srbiju da napravi program kojim bi privukla umove iz dijaspore?
– Vlada Srbije mora da kreira zdravu poslovnu klimu putem ekonomske i institucionalne politike. A glavne prepreke saradnji su pravna nesigurnost, prevelika korupcija i kriminal. Za ljude iz dijaspore još važi i nepovoljna poreska politika. Moram da dodam da je prepreka i lična sujeta mnogih iz intelektualne elite u matici. Oni su svesni da njihove kolege iz dijaspore mnogo više znaju, pa ih ne žele u blizini.