Od Tominog štrajka žeđu i Borisovog odbijanja da raspiše izbore korist će imati samo DSS i SPS. Koštunica već uveliko može u svoj konto da upiše nemali broj razočaranih naprednjaka koji su od Tome očekivali znatno više i pre svega znatno mudrije, dok je Dačić veštim balansiranjem između dve krajnosti učvrstio sebe kao trećeg igrača srpske realpolitike.
Svi drugi su na gubitku. I SNS i DS, ali pre svega svi mi. Mi, građani pokorni, izgubićemo najmanje još godinu i po dana na jalovu politiku i praznu priču. U Srbiji, dobar vam stojim, najmanje do narednih izbora i do formiranja neke nove vlade – što mu nekako dođe pozno leto 2012. – neće biti ničeg konkretnijeg i ničeg pametnijeg od predizborne kampanje. U Srbiji će, mogu da se kladim, narednih najmanje 400 dana biti potrošeno na zvečeće parole, lažna obećanja i trošenje para dobijenih nasilnom prodajom Telekoma“…
No, iako Tomin štrajk žeđu nije doveo do raspisivanja vanrednih izbora, on je učinio bar jednu veliku stvar za Srbiju. Raskrinkao je, naime, zločinačku suštinu strogo kontrolisanog srpskog medijskog poretka. Na ovom smo primeru, hoću da kažem, jasnije nego ikad ranije videli zastrašujuću neljudskost onih koji su u protekloj deceniji sebe uspešno instalirali kao meru društvene savesti, kao gospodare srpske medijsko-analitičarke scene. Na Tominom smo štrajku mogli sasvim precizno da iščitamo koliko je u ovoj nesrećnoj zemlji oštra podela na građane prvog i drugog reda.
Sasvim konkretno, možete li da zamislite da glađu i žeđu štrajkuje, na primer, Nataša Kandić, a da već drugog dana u medijima krene organizovana opšta sprdnja sa njom i njenom žrtvom?! Ili, da li verujete da bi Srbijanka Turajlić bilo kog političara iz demokratskog bloka“ onako neljudski nagrdila kao što je to sa Tomom učinila u Utisku nedelje“?! Ili, da li bi za bilo koga, osim za Tomu, na Javnom servisu bio upriličen tok-šou“ u kome voditelj i tri analitičara sat vremena zdušno pljuju po čoveku koji leži u bolnici?! Konačno, da li bi u režimskim novinama za bilo kog dosističkog političara ikada bila objavljena gebelsovska optužnica po kojoj je taj kriv samo zato što se usuđuje da još bude živ?!
Nikolićev je štrajk pokazao, jelte, da prema aršinu gospodara srpskih medija postoje manje i više vredni političari i manje i više vredni građani. Gebelsovski zlonameran odabir pristalica naprednjaka snimanih u anketama na TV B92 najbolje pokazuje koliko beogradski dosistički kevići preziru seljake“ i koliko iskreno misle da pravo na normalan život u Srbiji imaju samo oni, samozvani pripadnici drugosrbijanskog medijsko-političkog plemstva.
Opet me ne razumete? Ja se izvinjavam.
