Krajem novembra meseca ove godine, svečana sala opštine Voždovac
bila je mesto susreta hrišćana i episkopa lipljanskog Vladike Jovana. Bolna i teška, ali vrlo značajna tema
predavanja Kosovo i Jasenovac okupila
je vernike, koji su došli da čuju, ali i ucestvuju u
razgovoru i razmene svoja miljenja sa stavom vladike Jovana.
Za episkopa lipljanskog, patrijarhovog vikara, imenovan
je na redovnom majskom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2011. godine. On predstavlja i zastupa patrijarha
srpskog u Pećkoj patrijaršiji i pred međunarodnom
zajednicom na Kosovu
i Metohiji. Od 4.
oktobra 2011.
episkop lipljanski se nalazi na čelu Kancelarije Odbora za Kosovo i Metohiju
Svetog arhijerejskog sabora u Pećkoj patrijaršiji, a ujedno je i sekretar
Odbora.
On je i dalje koordinator Odbora Srpske pravoslavne crkve
za Jasenovac i predstavnik u Jerusalimu.
Ovaj vrlo neobični, pre svega izuzetno obrazovan čovek boravio je u Jerusalimu 8 godina ,gde je prouavao i istoriju stradanja jevreja u drugom svetskom
ratu. Kako sam kaže ostala je velika tajna porekla mržnje Hitlera i njegovih
saradnika prema Jevrejima. Istorijski izvori navode da je jednom prilikom
Hitler rekao svojim sardnicima za Jevreje’’ ja ih mrzim zato što su otkrili
Boga.
Pitanje stradanja spskog naroda u drugom svetskom ratu kao i u vremenu posle
njega, je tema kojom se vladika Jovan intenzivno bavi dugi niz godina.
Živi Bog po recima vladike Jovana bio je raspet u Jasenovcu , a vaskrsao
je 4.09.1984.god. kada je osvetena crkva u Jasenovcu. Osvećenju je prisustvovalo
oko 45.000 ljudi najvise iz Korduna, Like Slavonije okoline. Posle 1945.god. nismo se pitali šta je sa tim
narodom koji je stradao u Jasenovcu okolini, niko se nije zapitao šta sada
predstavljaju ti ljudi? Navodeci stravične primere
pokolja našeg naroda iz dobro poznatih istorijskih dogadjaja, vladika nas u
isto vreme pita a to je i njegova glavna poruka sa predavanja – Da li će i posle ove večeri nakon priče o Jasenovcu ostati ništa
ili ćemo i mi nešto uraditi po
tom pitanju?
Tačnije ostavlja nam zadatak, da se obratimo svojim sveštenicima da od sledeće godine na dan 13.09.po novom kalendaru se u svim
beogradskim crkvama služi liturgija novomučenicima
Jasenovačkim. To bi trebao da bude zadatak kako nas pojedinaca, tako i SPC. Takodje naš posao je po rečima vladike i da podignemo
hram novomučenicima jasenovačkim.
U
vrlo jasnoj poruci, govoru, a kasnije vrlo aktivnoj tribini sa učesnicima skupa, provlači se jedna misao
na koju nas I sam vladika podseća. Da li smo
skloni da zaboravljamo sve što nas obeležava:,da li treba da ekamo
da stalno neko drugi uradi
nesto za našu dobrobit umesto nas?
To nas dovodi i do izazova novog doba 21 veka, gde srpski narod i dalje nastavlja
svoje stradanje. Ne treba zaboraviti ni 24.3.1999. god, početak bombardovanja, žrtve koje su
pale nedužne. A sve u svrhu toga da nam se promeni svest, kao jedan od uslova
da uđemo u evropsku uniju, što je navedeno u jednom od aktova nemačkog dokumenta kako
navodi Vladika .
Na koji način mi to treba da
menjamo svest, da li da dopustimo da ba sve to nam se nudi prihvatamo, da nemamo jasne
stavove o sebi samima, našoj istoriji, da preuzimamo samo svoju krivicu, a najvanije od svega da zaboravimo našu istoriju? Jasenovac i Kosovo i sve ostalo. Da
li baš Srbima uvek treba srce da
bude pametnije od glave?
Katarina Konstantin
