Марија Лина Века је италијанска новинарка и списатељица која је са четири књиге о страдању Срба на Косову после 1999. године у свет послала истину о догађајима у јужној српској покрајини после доласка међународних мировних снага.
Прва је отворила Пандорину кутију трговине органима, а у разговору за Спутњик каже да не верује да ће неко одговарати за српске жртве. Века је кроз књигу „Вучје срце“, међу првима упозорили на шверц људских органа киднапованих Срба са Косова.
Шта вас је мотивисало да започнете новинарско истраживање?
— Много пута сам била на Косову и Метохији и имала сам прилику да се сретнем са породицама несталих. Имала сам шансу да ме дочекају раширених руку у Штрпцу, Обилићу, Лапљем Селу. Тамо су желели да неко чује њихове приче, породице су желеле да се не заборави оно што им се десило… Више од 2.000 Срба је нестало пред очима тзв. међународне заједнице и никог за то није брига. Зато сам имала неодољиву жељу да кажем свету оно што сам чула од породица несталих, људи које је киднаповала ОВК, који су били мучени, убијани и којима су вађени витални органи.
Зашто сте, по сопственом мишљењу, били једини страни новинар на Кoсову когa је ово погодило, јер знамо да је у то време тамо била читава „армија“ новинара?
— Можда нисам једина, али сам свакако једна од малобројне групе која није прихватила званичну „истину“ о томе ко је жртва а ко џелат: српски народ на КиМ је био жртва, то је чињеница. Армија новинара је без сумње имала друге приоритете, међу којима није била истина.
Послали сте своју књигу Мартију Ахтисарију. Зашто баш њему а не неком другом, и да ли сте добили одговор?
— Послала сам књигу „Вучје срце“ многим политичарима и међународним званичницима: Ахтисари је био представник тзв. међународне заједнице, представник УН на Косову. Од њега нисам добила никакав одговор, ништа. С друге стране, веома је јасно да ове институције не функционишу кад је реч о жртвама и истини.
Верујете ли да је, као резултат промена у европској политици, могуће да нека влада која је признала КиМ промени своју одлуку и повуче признање?
— Све је могуће на бази политичких и економских промена у међународним договорима и односима: морамо видети шта се дешава у Европи после „брегзита“, шта се дешава са руским утицајем у Европи, шта се дешава са спољном политиком САД. Желим да кажем да је Италија имала веома ружну политику и став када је признала Косово, а срамота је утолико већа што је то урадила једна левичарска влада.
Извештај Дика Мартија није резултирао ниједном оптужницом. Шта ви мислите, зашто?
— Имала сам краћу размену мишљења са Диком Мартијем када сам му послала мејл и своју књигу „Вучје срце“. Мислим да је он обавио добар посао, али њему је истекао мандат, а нико није имао интереса да настави његов посао како би се стигло до оптужница. Истовремено, званичници ОВК су на међународној политичкој сцени постали уважени „политичари“ у сакоу и кравати, и нико није желео да сруши тај привид тиме што би покушао да установи истину.
Нови специјални суд за ратне злочине ОВК треба да почне са радом. Да ли очекујете да ће се тај суд усудити да процесуира и оне високо рангиране Албанце осумњичене да су починили ратне злочине?
— Не, не очекујем никакве кривичне процесе са злочине над српским становништвом, нити кад је реч о високо рангираним злочинцима ОВК, нити кад је реч о онима на нижем нивоу: кривични процеси против злочинаца ОВК би значили потпуни неуспех, потпуни заокрет у оној „истини“ коју су током последњих 20 година представљали медији и политичке институције.
Можете ли да замислите ситуацију која би омогућила да се кривично гоне и они који су штитили осумњичене за ратне злочине на Косову?
— Не, очекујем да ће они који су штитили осумњичене, па и оне који су евидентно ратни злочинци на КиМ, остати поштовани и признати чланови тзв. међународне заједнице.
Какво видите данашњу ситуацију на КиМ?
— Мислим да је ситуација веома лоша и да је нека врста мрачног клупка замршеног од лажи, мртвих, безнађа за све — Србе, Албанце, мањине… А још је горе што веома мало људи, па и у Србији, жели да разговара о тој ситуацији. Сада је људима важнија технологија, мода, путовања, чланство у такозваној Европи, а заборављају то што су изгубили део (и то тако важан део) територије, заборављају на нестале, киднаповане и убијене Србе.
Који је разлог што вас је Косово уопште заинтересовало? Када погледате уназад, шта КиМ значи за вас?
— Косово и Метохија су од првог тренутка за мене били борба за истину и правду: то је за мене био мој живот, моја крв, моја нада, мој бес. Српски народ, многи Срби постали су ми пријатељи, браћа, моја заједница.
Примили сте православље. Како сте се одлучили на то?
— О томе радије не говорим, јер је то крајње лична ствар. Желим само да кажем да сам добила име Вукосава. То је заиста лепо име.
Преузето са https://rs.sputniknews.com/intervju/201704151110771252-kosovo-italijanka-novinarka-12/
