čudna zemlja: bez sopstvene valute, bez sopstvenog pozivnog broja, bez Internet domena. Kosovo još od intervencije NATO-a 1999. godine nije uspelo da postigne ravnotežu. Prevladava utisak da je ono palo u ruke kriminalnih kartela, piše berlinski dnevnik.
Stari, crni, ulubljeni „fijat punto“ nespretno se kreće Kosovom kao da su putevi njegovi protivnici. Vozač gleda kroz napuklo prednje staklo na neravan, šljunkom isprekidan asfaltni put, na uzanu stazu zemlje, zemlje pregaženih pasa i mačaka i vegetacije koja buja duž puta, zemlje perionica automobila i benzinskih pumpi. Vozač sve to vidi, a vidi i još nešto. On vidi tlo za naročito dobro organizovani kriminal.
Vozač, koji je po želji svoje majke trebalo da se zove Elvis, ali protiv čega je porodica njegovog oca imala nešto protiv pa je, dakle, dobio ime Ramadan, govori žvaćući u svoj „blekberi“.
On često telefonira dok vozi, nekoliko razgovora počinje rečenicom: „Mm, imam keks u ustima“. Ramadan ne posti tokom meseca posta od kako je u nekom trenutku, između svog rođenja i ovog jesenjeg dana, prešao iz islama u hrišćanstvo. On je na putu za posao, ide u Prištinu. U prestonicu svoje zemlje u kojoj i ulice govore nekoliko jezika.
Kosovo koristi evro kao sredstvo plaćanja, ali ne pripada ni evropskoj monetarnoj uniji, ni Evropskoj uniji niti šengenskoj zoni, čak ni Ujedinjenim nacijama. Kosovo nema svoj pozivni broj niti Internet domen. Svet nije jedinstven oko toga da li je ova zemlja uopšte zemlja – 81 država kaže „da“, 112 kaže „ne“.
Svet je, takođe, podeljen oko toga da li ovu zemlju vodi jedna vlada ili dve i da li se pri tom uopšte radi o vladama ili o jednom kriminalnom kartelu. Shodno tome, postoji nesaglasnost o tome da li je mladić iza napuklog prednjeg stakla svog starog „fijata“ vladin kritičar ili lovac na kriminalce, a čak nije lako ni odgovoriti da li ga uopšte treba smatrati mladim čovekom ili ne.
Prema evropskim merilima, on izgleda kao mladić. I njegovih 26 godina govori u prilog tome. Na Kosovu te godine znače da je Ramadan Iljazi u međuvremenu dostigao uzrast koji je iznad prosečne starosti na Kosovu. Takva je situacija. A jasna, svakako, nije.
Korupcija
Ramadan Iljazi je po profesiji borac protiv korupcije. A Kosovo važi za naročito korumpirano. Ono se nalazi na 110. mestu aktuelne rang-liste zemalja koju je objavila organizacija „Transparensi internešenel“. Grčka je čistija po tom pitanju, zauzima 78. mesto, Rusija je 154.
Ovo su poslednji Ramadanovi dani na mestu direktora organizacije FOL; na jesen se ponovo vraća na univerzitet da studira. Ovih dana mora da se oprosti i da svom nasledniku preda posao. Iljazi je osnovao FOL pre tri i po godine. To je jedna od hiljada takozvanih nevladinih organizacija na Kosovu, od kojih većina nije ništa drugo do mašina za pribavljanje para od donacija.
Međutim, FOL pripada onom malom delu, kako smatraju stručnjaci, u kojem se zaista odvija neka vrsta sadržajnog posla. FOL vodi računa o korupciji i podmitljivosti onih na vlasti.
Iljazi kaže da je u jednom trenutku postao ubeđen da je to najveća opasnost po njegovu zemlju. Veća od starog, ali i dalje nasiljem prožetog sukoba kosovskih Albanaca i kosovskih Srba na severu zemlje, gde vlada u Beogradu ima veći uticaj na sve nego vlada u Prištini. Kosovski Albanac Iljazi želi nazad svoju zemlju, i to od sopstvenih ljudi.
Organizacija FOL redovno izdaje „korupcijski monitor“. Ona upoređuje podatke koje poslanici daju antikorupcijskim vlastima o svojoj imovini sa podacima koje oni proslede izbornoj komisiji i dokumentuje razliku između tih podataka. FOL dokumentuje razliku između aktuelnih podataka i onih iz prethodne godine. Razlike se ponekad ogledaju u milionskim iznosima.
FLO dokumentuje broj istraga korupcionaških slučajeva, kao i optužnica i presuda koje uslede. FLO se bavi brojevima za koje se ne može videti da li su ispravne, naknadno prilagođene ili manipulisane. Ali, ti brojevi kao celina daju jednu sliku. To je slika o zemlji koja je pala u ruke kriminalaca.
Kriminal u vrhu vlasti
Reč je o trgovini ljudima, narkoticima i oružjem, reč je o privatizaciji državne imovine, o pivarama, telefonskim kompanijama i benzinu, a reč je i o terenu pregaženih kućnih ljubimaca, tj. putevima.
„Pred očima međunarodne zajednice razvile su se, u međuvremenu, organizacije vredne više miliona evra koje raspolažu kako gerilskim iskustvom tako i stručnošću tajnih službi. Veliki arsenal oružja štiti te organizacije od spoljašnjeg mešanja, kao i visoki društveni ugled njihovih lidera… Jedna klanovska organizacija gotovo otporna na infiltraciju i dalekosežna kontrola nad državnim aparatom upotpunjavaju tamošnje pretenzije na vlast“, piše u jednom poverljivom izveštaju berlinskog Instituta za evropsku politiku, rađenog za Bundesver.
U jednom izveštaju nemačke tajne službe iz 2005. godine stoji: „Preko M.F. i njegove firme S. sa sedištem u Prištini, Tači se dovodi u vezu sa pranjem novca i krijumčarenjem benzina i cigareta. Tačija finansijski podržava L. preko svoje firme D. koja je umešana u švercerske aktivnosti. Tači pored H, S. i V. važi za nalogodavca profesionalnog ubice A.“
Jedan poverljiv dokument NATO-a o situaciji iz 2004. godine, koji je takođe dospeo u javnost kada ga je britanski Gardijan objavio početkom godine, naziva Tačija jednom od tri „najveće zverke“ organizovanog kriminala na Kosovu.
Hašim Tači je predsednik vlade. Sada sa osmehom gleda stari „fijat“ ispod sebe.
Veliki plakat, glava, vrat, bela košulja, visoko postavljen na jednoj fasadi u centru Prištine, iza koje se nalazi sedište Tačijeve stranke.
Iljazi parkira svoj automobil između sličnih njegovom, stavlja telefon u džep pantalona, žuri. Iljazi trči kroz Prištinu, grad od 200.000 stanovnika sa kratkim ulicama i puno poznatih lica. Mogu se videti visoki državni službenici kako sede u baštama kafea, neki klimnu glavom Iljaziju koji projuri pored njih.
Iljazi trči. On ima sastanke sa doušnicima, državnim službenicima, ljudima iz UN, diplomatskim osobljem, novinarima. Razgovara sa njima. U ovom trenutku, ponovo jedna bašta, Iljazi i jedan čovek za stolom, nad njima nadsteršnica sa koje visi raspršivač vode. Kapljice lete u vazduh i brzo isparavaju.
Ustali su da krenu i neko vreme su išli zajedno. „Jesi li video?“, pita Iljazi posle nekoliko trenutaka i dodaje: „Ljimaj“. Ne, njegov sagovornik nije video. Sada je već kasno da se okrene za čovekom koji je upravo prošao pored njih. Vide mu se samo leđa.
Optužbe za ratne zločine
Fatmir Ljimaj je do prošle godine bio ministar saobraćaja i telekomunikacija. Protiv njega se vodi istraga zbog pronevere oko 80 miliona evra, koji su navodno nestali tokom izgradnje autoputa.
Ali, ono što u ovom trenuktu na ulici još niko ne zna jeste da će Ljimaj nekoliko nedelja kasnije biti stavljen u kućni pritvor. Biće mu oduzet pasoš. Krajem oktobra, treba da se pojavi pred sudom u Prištini. Optužnica se odnosi na ratne zločine. Očigledno je da sudski proces nije ugrožen okolnošću da je glavni krunski svedok krajem septembra nađen mrtav u jednom parku u Duizburgu.
Muškarac, koji je u okviru programa zaštite svedoka živeo u Nemačkoj, očigledno je izvršio samoubistvo. U jednoj poruci je poslao najavu svom bratu. Policija nije našla tragove da krivicu snosi neka druga osoba. Stručnjaci sudske medicine navode dokaze o samoubistvu. Reč je o depresiji. Izjave čoveka koga vlasti nazivaju „svedok Iks“ pisano su dokumentovane, a postoje i snimci.
„Jesi li video? Ljimaj“, rekao je Iljazi. Nije bilo ničeg trijumfalnog u njegovom glasu, mada je i on verovatno doprineo istrazi protiv Ljimaja. FOL je otkrio protivustavni sukob interesa kod osoblja u njegovom ministarstvu. Nije bilo ničega što bi zvučalo kao strah ili strahopoštovanje. Zvučalo je uobičajeno.
Slučaj Ljimaj, koliko god bio spektakularan, ima i nešto svakodnevno. On se uklapa u šablon. Ljimaj je bio u ratu. U izveštaju za zaštitu ustavnosti iz 1998. godine stoji da ga je „Oslobodilačka vojska Kosova koja teroristički deluje na svojoj teritoriji“ angažovala kao komandanta. OVK se tada borio za nezavisnost Kosova od ponižavajućih jugoslovenskih vlasti, započeo vojnu ofanzivu, doživeo odmazdu, NATO je napao. Još uvek zvanično jugoslovenska, a kasnije srpska pokrajina, došla je pod upravu Ujedinjenih nacija, a 2008. godine proglasila svoju nezavisnost. Vođe OVK postali su narodni heroji, osnovali stranke, ušli u parlament i vladu.
Optužbe za korupcije su usledile, kao i za ratne zločine. Ponekad su krunski svedoci umirali. Ponekad su ćutali iz straha.
Ponekad ni Ramadan Iljazi nema više šta da kaže. Već tri i po godine on sakuplja brojke i dokaze, postavlja pitanja, obaveštava vlasti i često primećuje da sve to ostaje bez rezultata. Skoro niko ne ispituje dalje, kaže on, niko ne istražuje. Dodaje da su u međuvremenu i mnogi drugi postali obeshrabreni. To može da se izmeri. U svakom slučaju, trenuci kada mu se neko javi i opiše sumnjiv slučaj ili čak podnese dokaze postaju sve ređi. Snaga ga pomalo napušta, priznaje Ramadan.
On je zbog toga na unutrašnjoj strani prednjeg stakla svog „fijata“ zalepio jednu žutu ceduljicu. Na njoj je ispisan citat iz Biblije: „Gospode, podari potpun mir onima čije je svrha čvrsta i koji veruju u Tebe“. Jedan pogled na cedulju, kaže Iljazi, i to je uglavnom dovoljno za ostatak dana.
Premijer pod istragom
Međutim, ovaj dan je ionako dobar za Iljazija. Neko ko to mora da zna, jedno od poznanstava iz bašti kafea, pričao mu je da se u svetu nešto menja. Kako stvari stoje, Hašimu Tačiju više neće biti odobrena nijedna državna poseta u inostranstvu. Njegova vlada je ove godine poslala 27 zahteva za posetu, ali su svi zahtevi odbijeni. A onda se ujutru u novinama moglo pročitati da se sada vodi istraga protiv njega zbog posebno teških optužbi.
Euleks, pravna misija EU na Kosovu, sastavljena od 2.000 međunarodnih i 1.000 kosovskih policajaca, sudija, tužilaca, carinika, oformio je odgovarajući tim. Tači kaže da namerava da podrži istragu.
Reč je o jednom izveštaju švajcarskog poslanika u Evropskom parlamentu Dika Martija, objavljenom krajem 2010. godine, prema kojem je Tači, navodno, učestvovao u trgovini organima u tu svrhu ubijenih ratnih zarobljenika. U izveštaju se prećutkuju njegovi izvori informacija i zbog toga je sporan.
Tači se brani od optužbi. Ubrzo posle toga su u srpskim novinama procurila dva izveštaja UN o istragama iz 2003. i 2004. godine, koja potvrđuju trgovinu organima. Oni se pozivaju na izjave svedoka i opisuju inspekciju navodnog mesta smrti. Tamo su pronađeni posredni dokazi, „špricevi“, „kutije tableta“, „delovi materijala koji odgovaraju hirurškim uniformama“. Očigledno je da nisu našli nedvosmislene dokaze.
„Fijat“ napušta Prištinu. Prolazi Bulevarom Bila Klintona sa Klintonovom statuom. Malo nagnut napred stoji nekadašnji američki predsednik na postolju. Leva ruka je podignuta u znak pozdrava. U desnoj ruci drži fasciklu na njoj je datum „24.3.1999“, dan kada je NATO počeo da bombarduje Jugoslaviju i tako pokrenuo njeno povlačenje sa Kosova. Ramadan Iljazi je nekada držao ovu ruku.
Sportska dvorana u Iljazijevom rodnom gradu Uroševcu, novembra 1999. godine. Tada je bio izbegličko dete, upravo se vratio iz jednog izbegličkog logora u Makedoniji. Živeo je od prodaje cigareta američkim vojnicima, a pošto je dobro znao engleski, postao je jedan od njihovih prevodilaca. Zbog toga su ga izabrali da pozdravi Klintona prilikom njegove posete svečanosti povodom okončanja rata.
„Mnogo vam hvala, predsedniče Klinton“, rekao je on tada, „ja se zovem Ramadan Iljazi, idem u osmi razred. Vi ste obećali da ćete nas bezbedno vratiti u našu domovinu. I održali ste svoje obećanje“.
Ramadan poseduje uramljenu fotografiju susreta. On i Klinton se rukuju, u levoj ruci predsednik drži šolju. „To je tada bio važan trenutak“, priča Iljazi, „do tada sam hteo da postanem pilot“.
Odlazi iz Prištine, poslednjeg dana kako je direktor organizacije FOL. Uskoro će opet biti student. Vozi se iz Prištine, ništa brže nego kada je jutros ulazio u Prištinu. Pred njim se prostire put.
(Oprema teksta redakcijska)
