Ni pariska tropska vrućina nije sprečila veliki broj Srba i njihove prijatelje drugih nacija, pre svega Francuze da dođu na skup posvećen Kosovu i Metohiji i oživljavanju istorije.
Skup obojen emocijama održan je u punoj svečanoj sali Opštine 15. arondismana, u kojoj su, u borbi protiv žege, prozori prvo zatamnjivani teškim zavesama, kasnije širom otvarani. Lepeze se razmahivale, znojem su natapane maramice, huktalo se, ali junački izdrržalo i začinilo povicima: „Bravo“ i poklicima: „Živela Srbija, živela Francuska.“
Ovo veče francusko-srpskog prijateljstva, u slavlje Vidovdana, ali i divljenja solunskim borcima, ideja je, realizacija i režija neumornog dijasporca Petra – Pepija Petrovića. Kao domaćin, Filip Gužon, gradonačelnik 15. arondismana, širom je otvorio vrata i spomenuo ono što spaja naša dva naroda. Iz duge istorije izdvojio otpor i junaštvo, da bi mu sa govornice, podržavajući bliskost, zahvalnost uputila ambasadorka Srbije Nataša Marić.
U programu su učestvovali hor i orkestar učenika Prizrenske bogoslovije i solisti Beogradske opere Tanja Andreić, Dragoljub Bajić i Nevena Živković.
Po običaju intonirane su himne „Marseljeza“ i „Bože pravde“, nastavljeno je muškim horskim pevanjem „Igrale se delije“, na red je došla pravoslavna duhovna muzika, potom i setna kosovska obojena tugom i bolom sa rečima koje su dirnule svako srce. Tanja Andreić je svojim moćnim sopranom stigla i do opere „Karmen“, a gromko je odjekivao Dragoljubov bas. Čuveni „My way“ Frenka Sinatre posvetio je Pepiju, koji je i suzu pustio. Zatim se udruženo i uzavrelo s publikom pevalo „Kreće se lađa francuska“, „Tamo daleko“ i „Ovo je Srbija“.
Izložba vezenih srednjovekovnih haljina anterija upotpunila je sliku tradicije naše matice uz osećaj da je, kroz svoje prijateljsko predstavljanje, Srbija spontano i pitko Francuskoj otvorila dušu.
– Koncert je fantastičan i pun emocija. Isplakala sam se, sve me je dirnulo u srce. Volim svoj narod, kao i ceo svet, volim kad su svi dobrog zdravlja i veseli. Molim vas, slikajte me uz srpsku zastavu – rekla je Mila Gale poreklom Beograđanka.
– Jesam sa juga Francuske, ali sam se vratio u moj Donji Dobrić. Gde sam da sam, uvek sam Srbin. Večeras sam se osećao ponosnim što u današnjoj Srbiji ima ovakvih umetnika. Dirnula me i posvećenost Kosovu i šta god da bude do kraja života nosiću Kosovo u srcu – nadahnuto je izjavio Vidoje Purić, biznismen i dijasporski aktivista.
Zvanice
Voditeljka programa Dragana Pajović pozdravila je i ostale zvanice: Dejana Ristića profesora Prizrenske bogoslovije, Danijelu Čubrilo, Ivanku Bagarić i Juliju Vidović, predstavnike stalne delegacije Srbije pri Unesku, admirala Anri Lakaja, predsednika Udruženja ratnih veterana Mažino, Žan Pol Bašea, predsednika Udruženja veterana otpora i generalnog inspektora nacionalne policije, Patrika Muloa iz Udruženja Tako de Lak, Đuru Ćetkovića predsednika Saveza Srba Francuske.
Ljudska toplina
– Udala sam se za Afrikanca, živim u Bamaku, u Maliju. U poseti sam kod prijateljice Letice Živković, nekad smo zajedno radile. Večeras sam uživala. Osetila sam toplinu vašeg naroda. Vidim, svi ste jednostavni, svako sa svakim, ne pravite razlike i klase među ljudima, iz vas isijava ljudska toplina. Srećna sam što sam prisustvovala vašoj večeri – opisala je Kolet Keita (85).
Pesma, pa na sokić
– Sve je bilo divno, a najlepše kad smo na kraju svi pevali. Uh, što je vruće, sad će me mama i tata odvesti na sokić – komentar je Novaka Zdravkovića (8).
Čudne odluke Pariza
Beograđanin Slobodan Lentić je otvoren čovek i, kako kaže, onaj koji razmišlja svojom glavom. Ovako je primetio:
– Pitam se zašto nam Francuzi „udaraju pomadu“? Prihvataju i organizuju naše veče posvećeno Kosovu, a prvi su priznali Kosovo i drže se toga. Ništa ne razumem, je li to zbog glasanja koje se približava?
Rakija, ikona i cveće
Petar – Pepi Petrović verovatno najviše na svetu voli herojsku prošlost Srba, neguje je i veliča. Kad je izašao na pozornicu i pomalo zapinjući rekao: „Imam 82 godine“, prolomio se aplauz jer ga pariski Srbi i njihovi prijatelji Francuzi vole i cene. Kasnije je Pepi bio darežljiv, francuskim uglednicima poklonio je flaše domaće rakije i ikonu, a mesje Baše uzvratio je buketima cveća za operske vedete.
Чланак Kosovo u srcu i duši се појављује прво на Vesti online.
